недеља, 15.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:42

Министарство одбране покренуло истрагу о Стражевици

Аутор: Мирослав Лазански - Драгољуб Стевановићпетак, 16.03.2007. у 19:46
Командни центар у утроби брда пројектован да издржи погодак атомске бомбе од 20 килотона, коме ништа нису могле ни најјаче бомбе и ракете НАТО-а, у миру угрозио каменолом (Фото П. Павловић)

Начелник управе за инфраструктуру Министарства одбране Веселин Шпањевић потврдио је за наш лист да постоји сумња да је подземни војни објекат у Стражевици угрожен због радова италијанске фирме у оближњем каменолому. Управа за инфраструктуру формирала је посебну комисију која је јуче била на терену да би утврдила фактичко стање и проценила у којој мери подземна експлоатација нарушава сигурност овог склоништа од националног значаја. Како нам је рекао Шпањевић резултат ове анализе стручњака Управе за инфраструктуру биће познат данас после чега ће бити одлучено које кораке треба предузети. У случају Стражевица поред Министарства одбране укључени су и Министарство за рударство и енергетику.

Дакле, после писања "Политике" подземни војни објекат Стражевица може да буде и спасен. Комисија, која је била на терену, сагледаће све аспекте проблема и одредити следеће кораке. Министарство одбране, односно Управа за инфраструктуру, Министарство рударства и енергетике и Урбанистички завод Београда имаће много посла у вези са проблемима који су настали експлоатацијом камена у подручју војног комплекса Кнежевац. Начин решавања овог случаја може да послужи и као образац за неке друге ситуације где су се капитални војни објекти временом и ширењем града одједном нашли у самој градској зони. Што се тиче Урбанистичког завода Београда ,Управа за инфраструктуру Министарства одбране још је 20. априла 2006. године ЈУП "Урбанистичком заводу Београда" поставила Допунске услове и захтеве за прилагођавање Урбанистичког плана за подручје манастирског комплекса Раковица, у општини Раковица, потребама одбране земље. Границе, положај и заштитне зоне војних комплекса у границама, и непосредно уз границу Плана приказани су на топографској карти П 1:12.5000, у Прилогу који је саставни део ових услова. Војни комплекси на карти обележени су идентификационим бројевима 0495, 0496, 0515 и 0516, а који се у Анексу од 13. 03. 2004. године уз Генерални план Београда 2001, у табели војних комплекса налазе под редним бројевима 52, 53, 56 и 57, задржавају заштитне зоне и статус дефинисан Условима и захтевима за прилагођавање Генералног плана Београда потребама одбране земље, који су достављени актом Министарства одбране од 5. новембра 2001. године.

Наравно, прича о Стражевици и експлоатацији камена у каменолому који је у непосредној близини војног подземног објекта почиње пре тридесетак година, када је предузећу ЕМС "Кијево" из Београда одобрена експлоатација камена у складу са "Рударским пројектом" из 1974. године. Решењем из 1987. године дефинисана је и граница извођења рударских радова на локацији Стражевица.

Године су пролазиле и каменолом се ширио, па је начелник Инспектората одбране вицеадмирал Јован Грбавац 28. марта 2006. упутио Управи за инфраструктуру Министарства одбране Србије и Црне Горе акт у којем тражи да се детаљно сагледа утицај експлоатације камена у каменолому "Кијево" на безбедност војног подземног објекта. Опет су дати топографски подаци, наведене зоне забрањене градње и зоне контролисане градње, где је пре изградње било каквих објеката обавезна сагласност Министарства одбране.

Управа за инфраструктуру упутила је затим захтев Министарству рударства и енергетике за хитно поништавање Решења о одобрењу експлоатације кречњака и обуставу рада каменолома у дефинисаној заштитној зони комплекса.

Истовремено је преко надлежних органа Министарства одбране покренут и поступак за заштиту интереса одбране земље.

Рударска инспекција Министарство рударства и енергетике, решењем број 310-07-368 од 7. јуна 2006. налаже предузећу ЕМС "Кијево" из Београда да организује отклањање констатованих недостатака и техничких пропуста и забрањује извођење рударских радова изван граница дефинисаних решењем од 1. 4. 1987. Саставни део тог решења био је и записник о инспекцијском прегледу који је извршен 5. јуна 2006. године а чланови инспекције били су рударски инспектори, инжењери рударства Бранислав Кокотовић и Синиша Танацковић, док је прегледу присуствовао од стране ЕМС "Кијево" инжењер Горан Даниловић.

У извештају инспекције констатовано је да је насипана јаловина формирала насип према војном објекту, односно рампа којом се изашло на етажу 153мН.В, да је насип рађен у јануару и фебруару 2006. године, да је просечна висина насипа око осам метара, да је то близу вентилационих шахтова, те да су минирања била мањег обима са по максимално шест бушотина и 120 кг балканита и да се тим радовима није изашло из граница одобреног експлоатационог поља по решењу од 5. децембра 1973. године (број 310-189/73), а које је издао Републички секретаријат за привреду. У извештају је речено и да је испитивање утицаја минерских радова, који се изводе на површинском копу "Кијево", на објекте у околини урадио Рударско-геолошки факултет крајем 2004. године. У извештају инспекције налаже се ЕМС "Кијево" да изврши геодетско снимање северозападног дела површинског копа у зони према војним објектима да би се установило тачно растојање рударских радова до војних објеката.

Међутим, јединица за одржавање подземног војног објекта јавила је Оперативном центру 11. и 17. јула 2006. године да су радови у каменолому "Кијево" настављени и поред забране Министарства рударства и енергетике. Јаке детонације осетиле су се у близини главне сале и у агрегат просторији подземног објекта. Дошло је до напрслина, цурења воде из зидова и до других оштећења. Прва констатована штета износи најмање десет милиона динара. Комисија која је изашла на терен утврдила је и да су радови на ископу каменолома сувише близу војног објекта и да каменолом "Кијево" угрожава подземни војни објекат. Војска је још једном, актом од 19. 7. 2006. упозорила на проблем Министарство рударства и енергетике. У међувремену италијанска фирма "Адиђе Битуми" купила је каменолом и бушење Стражевице је настављено.

После свега остаје мучан утисак да је Инспекторат одбране у интерним актима морао да прозива Управу за инфраструктуру Министарства одбране, да највише оперативно руковођење Војском, осим директно заинтересованих у Команди Ваздухопловства и противваздухопловних снага чији је то уосталом објекат, као да не интересује шта се то догађа са Стражевицом.

А грађани чијим је парама и грађен подземни војни објекат из којег су ишли подаци за давање "шизеле" и "смиреле" 1999. године вероватно имају право да знају како се одржавају војни објекти. А не да нас само обавештавају шта је, или шта ће тек бити продато...

--------------------------------------------------------------------------

Адмирал упозорава

Адмирал Грбавац у свом акту од 28. марта 2006. упућеном Управи за инфраструктуру Министарства одбране констатује "да допуном услова и захтева за прилагођавање Урбанистичког плана за подручје манастирског комплекса Раковица потребама одбране земље, који сте доставили Урбанистичком заводу Београда није детаљно сагледан утицај експлоатације камена у каменолому ’Кијево’ на безбедност подземног војног објекта". Грбавац је затражио утврђивање насталих оштећења и процену могућих последица по безбедан рад људи у објекту, затим да се преко надлежног Министарства за послове рударства затражи да рударска инспекција обави контролу испуњености услова за рад каменолома, дефинисаних Законом о рударству ("Службени гласник РС", број 44/95, 85/2005, 101/2005), да се одмах обавести Урбанистички завод Београда да је у току поступак прикупљања и обраде података о утицају каменолома на безбедност и функцију подземног војног објекта, сходно тачки 7. Одлуке о врстама инвестиционих објеката и просторних и урбанистичких планова значајних за одбрану земље ("Службени лист СРЈ" , бр. 39/95) и да се по добијању става рударске инспекције дефинишу допунски услови и захтеви за прилагођавање Урбанистичког плана, које је потребно доставити урбанистичком заводу града Београда.


Коментари0
2f66f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља