уторак, 19.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:13

Кајмак је аутентична српска храна

четвртак, 20.09.2012. у 21:55
Кајмак се изворно прави још само у Монголији Фото srpska.etleboro.com

Треба да одолимо савременим утицајима и сачувамо гастрономско наслеђе. То није само поштовање традиције већ и здрав и квалитетнији живот јер се некада припремала боља храна, каже др Мила Поповић-Живанчевић, археолог и председница Регионалне алијансе Међународног савета музеја за југоисточну Европу и директорка Централног института за конзервацију у Београду. Управо у сарадњи ове две институције и Музеја у Пријепољу, Комитет за Регионалне музеје Међународног савета музеја организује конференцију „Дом и огњиште: регионални музеји и гастрономско наслеђе”. Тема конференције поклапа се са новим трендом укључивања нематеријалне баштине, па и традиционалне хране, у музеје. Гости из, између осталог, Финске, Грчке, Израела, Кине, Мексика поделиће своја искуства у Београду, Пријепољу, Сирогојну и другим местима у Србији од 23. до 28. септембра.

– Гастрономско наслеђе даје целу слику о идентитету нације, групе, региона, на основу хране можемо да видимо како изгледа друштвени живот, како изгледа свакодневни живот породице, која је улога хране у лечењу и ритуалима. Ово је живо културно добро, практикујемо га – каже др Поповић-Живанчевић.

Она истиче пример Норвешке која је, по њеним речима, сачувала традиционалну кухињу иако је високо технолошки развијено друштво.

– Разлике између људи који живе у норвешким планинама и оних који живе у српским планинама нису тако велике – и на једном и на другом месту се једе слична храна, качамак и цицвара.

Наша саговорница истиче да се стара српска трпеза очувала на селу, док је у градовима остала само у траговима. Идентификовала је врло јасне разлике и утицаје у различитим деловима Србије: долина Мораве, глави пут од Европе ка Азији, место је најразноликијих утицаја, како Старих Словена и Илира и Византинаца, тако и Турака. На југу је видљив дух оријента у Војводини – Аустрије и Немачке. Коначно, у западној Србији се осећа старобалкански и старословенски утицај, док је источна Србија са претежно влашким становништвом област са аутентичном културом. Власи су се, додаје др Поповић-Живанчевић, ретко мешали са осталима задржавши многе обичаје, па и у припремању хране, на пример салату од маслачка.

– Кајмак је јединствен српски производ. Изворно га праве можда још једино у Монголији.

Уврежено је мишљење да је традиционална кухиња у Србији у ствари, турска, али наша саговорница истиче да се у томе претерује.

– Није тачно да су Турци све донели. Сарма није турско јело. Постоје подаци да се јела на двору Стефана Немање. Турци јесу донели слаткише јер се у Србији није користио шећер. А прва торта је дошла у Војводину тек почетком 20. века да би се ширила по Србији после Првог светског рата.

Храна наших предака заснивала се на житарицама, воћу и поврћу. Пиле се спремало недељом, док се прасе пекло само за славу и остале пригодне светковине. Просечан оброк у модерној Србији доста се разликује од некадашње софре, али др Поповић-Живанчевић истиче да је много тога доброг у  исхрани задржано.

– Србија није далеко одмакла са интензивном производњом хране, што је добро, јер се западне државе сада враћају уназад и улажу огроман новац да излече земљишта. Зато се код нас разликује укус различитог меса, а воће и поврће је првокласно. Ми једемо храну непромењеног квалитета – закључује др Поповић-Живанчевић и додаје да се на основу квалитета исхране може много закључити о друштву:

– У Енглеској постоје различити квалитети исте намирнице, на пример пиле препуно хормона и обично пиле, тако да различити слојеви купују другачију храну. У Србији је иста храна доступна свима.

Ј. Стевановић

-----------------------------------------------------------

Укус се мења с временом

Укуси се мењају и нормално је да модеран човек не једе исту храну као и његови преци. Наша саговорница истиче да је зато заборављена кухиња старог Рима:

– Римљани су јели слатко месо. На трпези су често били и лабудови, али у то време је дивљих лабудова било у изобиљу.


Коментари13
f98be
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marina Rajic
E Avrame Avrame po vasem bajkama Srbi ne postoje kao narod,ma nema veze niste jedini i vi ne postojite kao covek! A sto se nase hrane tice SARMA koju jede i jos ceo bliski istok posebno LIban,Sirija,Palestina,Jordan.E sad da li su to ono uzeli od nas cisto sumljam. Sto se kajmaka tice koristi se i pravi u Tataristanu,Baskiriji,na Kavkazu i Srednjoj Aziji i do dan danas a rec je Turskog porekla . Mnogi zaboravljaju uticaj Ruske kulture pocetkom 20 veka u Vojvodini koju su doneli Ruski emigranti tamo ili cuvena bela kost kako ih ovde zovu elita ! A to da je hrana kod nas KULT je velika cinjenica i mogu da kazem da kad god dovodim drustvo iz Evrope kod nas ne mogu da ih isteram iz kafana i restorana a tek rostilj i rakija od toga se raspamete pa cak i cuveni Francuzi!Tu sam negde citala o kvalitetu hrane na zapadu Evrope,jeftino da ali loseg kvaliteta i to znam i sama i cujem komentare stranca koji kod nas dolaze.Zar je vazno POREKLO jela,vazno je da se kod nas UZIVA dok se JEDE !
Mirko Nemirkovic
Mi smo pokupili mnogo cega od Turaka, za jela mi nije zao, ali je pogubno sto je ostalo tolliko turcizama kojih, po svoj prilici, dama naucnica nije svesna. Medjutim mozemo da se tesimo jedino cinjenicom da su i Turci pokupili mnogo toga sa bliskog istoka, posebno iz Persije, kako na polju lingvistickom tako i kulinarskom.
ana anabela
Stvarno je lepo imati svoju kuhinji, ali mi se cini da rec Kajmak ne yvuci srpski. a i toliko kajmaka sa istim imenom ima i u Turskoj, pa sad mozda su oni od nas preuzeli kajmak, mada imam utisak da vise prilici narodima koji su ziveli nomadski i trazili nacin da duze sacuvaju mlecni proizvod od kvarenja na velikm vrucinama, da iymisle kajmak, ali mozda smo ga izmislili mi, a oni preuzeli.
Moja istorija ja najistorija
A sta naprica ovaj Avram!!!
Srbin
Kako se pravi kajmak?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља