уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:25

Слобода збора и договора или застрашивања?

Аутор: Јово Бакићпонедељак, 24.09.2012. у 22:00

Ових дана сведоци смо неподношљиве лакоће застрашивања на глобалном и локалном нивоу. Прво су исламски терористи убили америчког амбасадора у Либији због некаквог филма с којим тај амбасадор није имао никакве везе, а затим су хришћански и крајње десни фанатици запретили да ће крв тећи улицама Београда, ако се ЛГБТ активисти одлуче да њима организовано прошетају. Питања на које овај текст треба да одговори гласе: Чија је слобода преча, да ли оних који нешто пишу, цртају и говоре или оних који желе да им застрашивањем то онемогуће? Да ли онај који се доживљава лично увређеним због увреде Пророка има право да угрози живот онога који је Пророка увредио? Да ли они који сматрају личном увредом нечију сексуалну усмереност имају право да угрозе безбедност и живот сексуално другачије усмереног човека? Због чега би верска осећања имала прече право од права на слободно изражавање мисли? Напослетку, шта је задатак држава које се суочавају с претњама онима који другачије мисле и говоре?

Треба се присетити да је велики француски просветитељ Волтер својевремено, када је католичка црква у Француској била много јача но што је данас, завршавао своје текстове са „смрвите бестидницу”, мислећи управо на цркву. Да ли је Волтера требало због тога убити? Данас, када у Француској, Данској или било где, карикатуриста наслика Пророка једне од најмасовнијих конфесија, прети му се смрћу и мора га полиција стално обезбеђивати. Салман Ружди, писац Сатанских стихова, због те књиге већ деценијама живи у страху пошто га је својевремено ајатолах Хомеини осудио на смрт. Домаћи ЛГБТ активисти су већ неколико пута пребијани у Србији када су се дрзнули да упозоре јавност о сопственом постојању и угрожености права. Црквени ауторитети, обични свештеници и разноврсни крајње десни беспризорници умели су позивати на насиље, па и примењивати га према овим људима (на страну сад то што се, крајње лицемерно, нису обрачунали са педофилима, односно оним хомосексуалцима који су криминалци у сопственим редовима). Дакле, верски ауторитети узурпирају надлежност за одређивање шта је дозвољено а шта није у друштву. Они мисле да могу одређивати ко сме а ко не сме организовано шетати улицама или, ако се вратимо на глобални ниво, сматрају да могу одређивати ко и шта сме бити предмет уметничког изражавања. Тиме се верски фанатизам уздиже изнад права човека да мисли и дела онако како сматра да треба, под једним јединим условом, а тај је да не угрожава права других људи.

Да ли су права хришћана и хетеросексуалаца угрожена „Парадом поноса”? Нису, због тога што могу остати код куће или отићи на излет у природу, или водити хетеросексуалну љубав и, можда, стварати децу, ако им се мирољубива шетња ЛГБТ активиста не свиђа. Да ли су права муслимана угрожена филмом (писац ових редова га није гледао, таман као ни они који аутора филма желе убити, па не зна да ли ишта вреди)? Нису, због тога што нико муслимане не тера да гледају тај филм. Штавише, легитимно је да верски главари позову вернике да филм бојкотују, ако нешто против њега имају. Да ли су права муслимана угрожена карикатуралним представљањем Пророка? Нису, јер нико их не сме натерати да купе штампу у којој се могу наћи дотичне карикатуре. Према томе, у оба случаја се ради о грубом кршењу права и слобода других позивајући се на сопствена тобоже повређена права.

Ко и како треба да одговори на угрожавање права и слобода других људи? То је свакако она институција која има монопол на силу. Дакле, држава има обавезу да заштити права и слободе оних који не угрожавају друге својим делањем, а упркос томе им се угрожава физичка безбедност. Ако то држава није у стању, онда се она показује неспособном и беспомоћном пред насиљем оних који на то немају право или, што је још горе, саучесником у ускраћивању права и слобода, односно дискриминацији једне групе грађана, ЛГБТ активиста, и фаворизовањем друге групе грађана, крајњих десничара и хришћанских фанатика. Када је у питању глобални план, различите државе треба уско да сарађују у сузбијању исламских терориста, јер угрожавање живота немуслиманских цивила не може бити оправдано чак ни стварно учињеним неправдама америчког империјализма према муслиманима, а камоли било каквим сликама или текстовима.

Интелектуалци и политички вођи имају највећу одговорност пошто они треба да одлуче чему ће се приволети – да ли правима и слободама човека или послушности ауторитету верских главара. Хришћани и муслимани би подједнако требало пред собом да имају што боље примере и што недвосмисленији избор.


Коментари27
4720d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

alal vera
@Dragan Lučić: 1. "Razlog za paradu nije neravnopravnost nego eksponiranje koje vecina dozivljava kao pornografiju na ulici." Utisak većine nije relevantan, jer većina ne mora da bude u pravu. Ne znam da je 2010, kad je Pride održan, bilo pornografije na ulici. 2. "Poznato je da kad se dokopaju pozicija moci, pripadnici ove populacije brzo zaboravljaju price o ravnopravnosti i favorizuju clanove svoje grupe." Da ste naveli primer, pa da nam možda i postane "poznato"... 3. "Pedofili bi mogli da dodju na istu ideju (...) i nisu krivi dok ne ucine nesto protivzakonito.(...) Da li bi bilo ok da sado-mazo grupacija organizuje paradu? Ili svingeri?" Navedite mi jednu zemlju u kojoj se održava gej parada i u kojoj su posle toga marširali pedofili, sado-mazo pristalice i ostali. Pričate napamet a pojma nemate! Govorite hipotetički – ne daj bože da realnost uključite u "argumentaciju"!
Milan Miljkovic
Postovani kolega, potpuno se slazem sa argumentacijom u Vasem tekstu. I pravi je trenutak za njegovo objavljivanje. Bilo bi jos bolje kada bi vise takvih tekstova bilo objavljeno u narednom periodu. A najvaznije bi, po mom misljenju, bilo da se npr, javne licnosti poput glumaca, umetnika, reditelja, kulturnih i naucnih radnika oglase povodom parade ponosa kao dogadjaja koji dotice sustinu odbrane gradjanskih prava. Najefektnije bi bilo kada bi upravo ljudi koji nisu LGBT aktiviti poslali kroz medije poruku gradjanima i gradjankama da su gradjanska prava svih marginalizovanih manjina svetinja, da se stepen demokraticnosti jednog drustva meri odnosom prema manjinama a ne prema vecini. Veliki pozdrav, Milan Miljkovic
Aleksandar Mihailovic
@Gaster Bajter | 25/09/2012 09:07. Ocigledno je da ste i Vi progutali "foru" oko objasnjenja, "uklanjanje tabua". Svi ti posebni su u svojim okruzenjima jako dobro poznati i niko ih ne dira, niti im smeta, niti ih proziva. Da li je tesko razumeti da je u pitanju zelja za publicitetom, da budu u zizi interesovanja javnosti i da se jos vise osecaju posebnima? A ideja da paradiraju nije samo njihova. To sto zele je svojevrsni egzibicionizam i svesno i namerno izazivanje nereda. Ko im brani da iznajme dvoranu i da kongresisu do mile volje, a neka pozovu i medije, mozda i ambasadore zemalja gde je dozvoljen brak osobama istog pola? Sta mislite, ako ih u njihovim okruzenjima svi poznaju i znaju kakva su im seksualna opredeljenja, zbog cega im treba ovakav publicitet i da li na ovaj nacin mogu ista da rese?
Miša
Poštovani profesore, mislim da Vam poređenje nije adekvatno. Po mom mišljenju, svrisishodnije je javnosti objasniti koja kategorija u demokratskom društvu ima veću vrednost ili važnost - volja većine ili sloboda govora? Jednačina bi bila sledeća: sloboda govora + volja većine = demokratija odsustvo slobode govora + volja većine = tiranija (diktatura) sloboda govora + volja manjine = okupacija (oligarhija) Šta je značajnije? To bih voleo da pročitam u Vašem sledećem tekstu u Politici.
Rob Kapitalizma
" Чија је слобода преча, да ли оних који нешто пишу, цртају и говоре или оних који желе да им застрашивањем то онемогуће? Да ли онај који се доживљава лично увређеним због увреде ..." Ako se podje od definicije slobode da je ona onoliko dozvoljena koliko ne ugrozava druge, onda je pitanje sta je sloboda danas? Da li ona ukljucuje i vredjanje osecanja drugih? Licno imam negativno misljenje, ne o religijama kao filozifijama razlicitim, u korenu je svaka manje vise pozitivna, vec o onima koji je tumace onako kako odredjeni nacionalisticki, politicki pa i licni interesi odredjuju. Svaku religiju bez izuzetka danas smatram kao veliki biznis, po ponasanju njenih tumaca i najvisih subjekata, i kao jako politicko sredstvo za odredjene ciljeve. Zar nismo svedoci toga zadnjih dve decenije?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља