недеља, 19.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:30

Половина грађана Србије не користи интернет

Аутор: Ј. Стевановићпонедељак, 24.09.2012. у 22:00

На интернет је у Србији прикључено 47,5 домаћинстава, 55,2 одсто кућа поседује рачунар док је 48,4 одсто грађана у последња три месеца одлазило на светску мрежу, показује истраживање које је недавно објавио Републички завод за статистику.

Према новим подацима, у Србији се из године у годину повећава број сурфера и власника рачунара, али је и даље велики број грађана који не држи корак са савременим технологијама – 38,9 одсто испитаника не укључује компјутер док се 48,4 одсто испитаника не повезује на интернет. Око 2,5 милиона грађана користи рачунар сваког дана, док је на интернету 2,1 милион Срба.

Високообразовани као и становници који више зарађују у већој мери се ослањају на савремену технологију. Највећи корисници светске мреже су студенти (99,5 одсто) и запослени (79,2 одсто).

Стефан Лазаревић, државни секретар надлежан за телекомуникације у Министарству за унутрашњу и спољну трговину и телекомуникације, каже да је министарство свесно да готово половина грађана не користи интернет.

– Заостајемо за ЕУ, али смо упоредиви са земљама у региону. Карактеристично је да интернет мање користе извесне групе становништва: људи са мањим примањима, старији и становништво из руралних средина – објашњава Лазаревић.

– Ми ћемо по моделу ЕУ подстаћи ове групе да користе интернет. Потрудићемо се да до њих стигне широкопојасни интернет. До краја године ћемо имати акциони план.

Светској мрежи најчешће се приступа ради дописивања (имејлови) и дружења на друштвеним мрежама, као и због читања новина и информисања о производима. Само трећина испитаника одлази на интернет да би се обавестила о путовањима, а свега 14,4 одсто да би платили робу и услугу.

Драган Варагић, блогер, онлајн стратег и саветник из области пословне примене интернета, каже да је светска мрежа одувек била првенствено прилика за забаву.

– Ови подаци само потврђују да је интернет примарно опција за трошење слободног времена, док је све остало секундарно – сматра Варагић.

– „Фејсбук” је пре неколико година довео на интернет људе који се никада раније нису повезивали на мрежу. Данас исти ефекат имају сајтови за групну куповину. То значи да се број корисника интернета драстично повећава тек када се јаве велике потребе.

Електронско банкарство још није међу њима. Користи га само 9,3 одсто грађана. Банкари, међутим, примећују да је све више заинтересованих клијената.

– Број корисника електронског банкарства у Србији постепено расте – кажу у банци Интеза.

– Више од 100.000 наших клијената је ове године користило интернет банкарство, што је око 38 одсто више него у истом периоду лане.

Ипак, мало је корисника који пребацују новац са рачуна на рачун или за услуге плаћају на светској мрежи.

– Страх игра битну улогу јер људи погрешно верују да је куповина на интернету ризична – примећује Лазаревић.

– У ствари, безбедна је колико и плаћање платном картицом у радњи или ресторану.

----------------------------------------------

На друштвеним мрежама чак 92 одсто младих

Последње истраживање је показало да је око 92 одсто младих који имају између 16 и 24 године отворило налог на друштвеним мрежама „Фејсбук” и „Твитер”. Највећи број домаћинстава поседује телевизор (98,2 одсто) мада се тренд гледања телевизије разликује од трендова коришћења рачунара и телефона – док број корисника мобилних телефона (83,9 одсто) и преносних рачунара (21,4) стално расте, број власника ТВ апарата опада.


Коментари1
6df4f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan R. Popovic, dipl. inz.
Bas me interesuje smisao reci drzavnog sekretara. Valja se potruditi da se svim gradjanima obezbedi tzv. "univerzalni servis" koji obuhvata i usluge "sporog" Interneta. Na usluge sirokopojasnog (brzog) Interneta gradjani mogu i da prcekaju, jer te usluge spadaju u usluge sa dodatnom vrednoscu. A (bezimeni) akcioni plan nije gradjanima ni potreban. Gradjane, u doba krize, prvenstveno interesuju prihvatljive cene obicnih telekomunikacionih, radio-difuznih i kablovskih distributivnih usluga.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља