среда, 03.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 26.09.2012. у 22:00 Радмила Лазић

O Дулићу, уљу и слуђивању

Видим нова нам власт слуђена, не зна се ни ко пије ни ко плаћа – ал’ да народ неће бити мимоиђен у плаћању знамо. У слуђивању предњачи онај што не зна шта ће пре; да л’ да прозива, истражује, хапси, смењује... за петама му је (мислим у слуђивању) онај што до сада „нит лук јео, нит лук мирисао”. Тек основна стратегија овог двојца је раскринкавање претходне власти. Ако мисле да нас хране с Тадићем, Цветковићем, Дулићем и инима, неће дуго, мало је то. Kога интересује Дулић кад у продавницама нема уља, шећера итд. а свега тога је било док пређашњих беше. Па, и да су појели сав шећер, и просипали уље... шта народ има од тога. Народ само интересује сад. И да закључим, осим што је горе, ништа није боље.

Но, да се ја вратим моме хлебу – култури. Читам случaјем Мартовске иде тек што нису Душана Матића, типичну матићевску, дневничко-фрагментарну књижицу, и не могу да верујем, пише Матић: „Београд је и овог лета остао без својих атракција. Остао је без своја два најважнија музеја. Један се музеј зида, а други поправља. Каква несмотреност, ипак, да се та два посла, ипак, раде истовремено...”, а све из визуре „Кад тако неки странац дође у Београд”, а година је 1977.

Па, ви сада кажите да се нешто у Србији уопште променило или има тенденцију ка томе. Ма јок! Шта кога интересује што странац нема ништа, осим сплавова, да види у Београду, или што студенти уметности одрастају на репродукцијама виђеним на интернету.

Али ако који од тих уметника ипак успе да направи каријеру можебити да га Динкић позове на сликање и промовисање неког од својих идејних марифетлука, као што оно беше пре месец дана у Ваљеву са једним глумцем и певачем. Који као треба да мотивишу Ваљевце да све дају од себе за Ваљево. Ваљда, да скину и кожу, дотле је дошло. Бесмислено, а по уметнике отужно, али тако је кад се уортачујеш с политичарима.

Наравно, има и обрнутих случајева, у које спада Кустурица. Само чекам дан кад ће сести на канабе с Николићем да преговара... о некој кући, имању, брегу, је л’ реци... већ је дао приступну најаву, ухватих отприлике ово: „Николић никако не би дао, ил’ учинио против интереса...” претпостављам да је реч о Косову. А чиме се иначе овде свих година тргује него с „најскупљом српском речју”.

Но, изгледа Николићев канабе још није прорадио, још увек он иде на туђа канабета. Што рекла моја баба Спасенија: „Другоме се на ноге не иде”, као домаћинска жена знала је она да то мења позицију... Али далеко смо ми од домаћинског. Запуцало се – пут под ноге, не би ли се који пенези скупили, јер раја неће дуго чекати.

И тако код куће канабе празан. Но, када сврати председник у дворе биће навала, федери ће брзо попустити под тежином уметника. И нека вала.

Јер, шта друго Србија има, који ресурс, који извозни артикл, осим уметника и спортиста (додуше има и младих научника који ће сви одреда да на време зажде). Кад је држава већ таква требало би бар да мази и пази ове остануле, јер јој би се име заборавило (додуше док је тића Јеремића Србијино име ће се вући по седницама и аулама), или помињало ко што и помиње – не по добру. Видесте ли како се Јеремић хвата нобеловца Андрића, чим је ударио чекићем неколико пута убаци Андрића. Примите то за наук, ако треба да се кудгод дичите, немате чиме него писцима, уметницима и спортистима. То су српски ресурси.

Председник не би требало да је уздржан, да оклева и премишља се, морао би на време схватити, оно што је бивши канда знао, само по том знању није делао. Елем, у књизи интервјуа „Приче на ћошку” Оливере Ђурђевић, некада најбоље новинарке, а сада новинарке без посла, како то већ бива са најбољима у Србији, неке 2004. пита претендента Тадића: Која је најугроженија мањина? Веровали или не, Тадић одговори дословце: „Највећа мањина на свету су најпаметнији, најдаровитији људи. А та мањина се у питањима заштите мањина никада не помиње. Њих треба заштитити, они имају најбоље идеје. То је три до пет одсто људи на Земљи”.

Е, сад, зашто се Тадић, и поред таквог уверења, није тако понашао према тој мањини спада у домен већ виђене политичке праксе. Која ће, нажалост, сигурна сам бити настављена, проширена и продубљена максимално.

Сад, не би ваљало да се таква пракса настави него да се прионе на оне музеје и остало, а не да дочекамо 2077. и понављамо Матићеву причу.

Коментари6
5acf0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jo Alexander
Ja bih ipak da se prica i o Dulicu, o namestenim prodajama firmi, malverzacijama. Da li ce biti osudjen, da li ce mu oduzeti imovinu. I to je vazna tema !
LJuba tršić
Pitam se šta rade drugi u državnoj upravi, kad nam glavni sve odrađuju. U našoj državi procenat pametnih nije kao u celom svetu 3-5% već 0,7%, i stvarno su manjina koju koristi zapad.
Tkackovic
Samo da napisem da sa interesom procitam ovo interesantno, doduse crnohumorno, ali bar jasno i pismeno.
blum
Odličan tekst! Pravo u srž.
Miki Bg
Pa Vi se nahranite mao evro-integracijama, malo slobodne ljubavi u centru Kneza na hleb .... Šta ima veze ko nas je ojadio, ionako je to prošlo !

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља