петак, 30.10.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 26.09.2012. у 22:00 Слободан П. Орловић

Устав не признаје део територије туђим

Политика је мешавина могућег и немогућег па ако је признање такозванe Републике Косова залог европске нам будућности довољно вредан и коначан, можда се и исплати. Зарад мира и добросуседства, та ампутација је политички могућа, али правно није. Не да Устав Србије.

Пре медијског плотуна за промену Устава као чувара територије, треба поновити шта је за нас Устав. Иако Србија нема трг по имену Устава (за разлику од Грчке, Шпаније, Мексика, Аргентине...), међу првима је донела „демократски” Устав и тако започела владавину права. Прескочимо Законоправило Светог Саве (1219) и Душанов законик (1349) који су имали нека обележја устава; још давне 1835. године Србија је положила испит националне зрелости и донела целовит Устав. Пре нашег, било је устава само неколико.

Од тада, испит зрелости нације вишекратно полажемо и падамо, доневши и двадесети Устав (као држава, или као њен део). Сваколика политичка позиција Србије казује да ће се тај испит канда изнова полагати и Устав мењати. Али, док је овај Устав на правној снази Покрајина Косово и Метохија је саставни део Србије и сви државни органи имају обавезу да заступају и штите државне интересе на Космету. Имају ли онда државни органи обавезу да поштују „претходно преузете обавезе”, договоре, споразуме и протоколе проистекле из „техничког дијалога” са „представницима Приштине”? Тренутно је у жижи оно што је договорено о граничном и царинском режиму.

По међународном јавном праву само шеф државе, председник владе и министар спољних послова, по службеној дужности, могу да изразе пристанак државе да буде везана међународним уговором. Од случаја Иленове декларације (Стални суд међународне правде, 1933), и усмени међународни уговори сматрају се обавезујућим ако су закључени изјавама министара спољних послова. Током „бриселског међународног споразумевања Београда и Приштине” неке акте је парафирао и усмено прихватио наш државни функционер средњег ранга. И да на тренутак заборавимо на Устав, ти су акти правно необавезујући без посебног пуномоћја. То што их влада накнадно прихвата политичким „актом владе” (закључком?!) и тако изузима из контроле Уставног суда, само је привремено. „Договор Београда и Приштине” ће се једном унети у наш правни поредак, законом или уредбом, и доћи ће под удар Устава као неуставан. Јер Устав познаје АП Косово и Метохију само као субјекта унутрашњег права.

Све док се не направе неке нове, двотрећинске већине у Народној скупштини, непромењен Устав ће признавање такозванe Републике Косова, у било којем облику, чинити правно ништавим. Исто је и са свим другим актима који не заступају и не штите државне интересе Србије на Косову и Метохији. Општепознато је да у државни интерес и битно обележје сваке земље спада гранични и царински режим.

Повиновање власти Уставу је остварење владавине права. У Србији се ту нешто не уклапа.

Доцент на Правном факултету Универзитета у Новом Саду

Коментари8
24d36
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

gradjanin obicni
Odgovor g-dji koja ima onako retko prezime. U tom slucaju, mislim na referendum po pitanju Preambule, trebalo bi i tom prilikom razmisliti da li zamoliti jos zivog Patrijarha srpkog da ocita (ne mora bas volonterski) molepstvije da se na referendum NE izadje.
Јulija Nikolic
Није довољна само двотрећинска већина у Народној скупштини. За промену преамбуле Устава, у којој стоји да је покрајина Косово и Метохија, саставни део Републике Србије ... потребан је и референдум, тј. да се промена преамбуле прихвати на референдуму.
Dujin
Nazalost tako je: Kralj je mrtav! ....Ziveo Kralj!!!
Manisa
Naravno da druge zemlje nisu mnogo zainteresovane o srpskom ustavu, ali to isto nesznaci i nesme da znaci za Srbiju. Ustav je dostignuce koje mora da se postuje pa i ako nesluzi vise interesu drzave mora prvo na demokratski nacin i vazecim pravilima biti legitimisana pa onda ustav izmenjen. Tek kada narod i njihovi poslanici to potvrde se moze govoriti o interesu ili mozda o protivinteresu drzave. Sve izvan tog reda nebi smeo ni jedan drzavnik da govori ili eto donese odluke o ili u interesu drzave. Pa da se pitamo onda ako su bile i budu donesene na takav naustavni nacin oluke, izjave ili slicno, u cijem interesu su stvarno?
komunista Uvek
Pravna drzava je mrtva. "Zivela" demokratija!(Robovanje)!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља