уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:29

Ректор Ковачевић предао дужност Бумбаширевићу

Аутор: С. Гуцијансреда, 26.09.2012. у 22:00
Вла­ди­ми­р Бум­ба­ши­ре­ви­ћ

Професор др Бранко Ковачевић предао је на јучерашњој свечаној седници Савета и Сената Универзитета у Београду, ректорске инсигније (ланац) новоизабраном ректору професору др Владимиру Бумбаширевићу.

Примопредаји дужности у Kапетан Мишином здању, присуствовали су и стари и нови декани факултета УБ, професори, студенти и представници бројних предузећа, Министарства просвете и локалне самоуправе, којима је др Ковачевић уручио захвалнице за подршку Универзитету у претходном периоду.

У свом последњем обраћању као ректор, др Ковачевић је рекао да је за ових шест година са својим тимом покушао да направи модеран образовни систем, да се студенти школују за реалан свет рада и да убеди државу да је образовање најважнија инвестиција. На том путу, истакао је будући декан Електротехничког факултета, било је проблема, али и лепих ствари, од прве акредитације, преко реформе до уласка на Шангајску листу 500 најбољих на свету.

Академик Бумбаширевић је рекао да му је част што преузима дужност ректора установе која више од два века образује интелектуалну елиту нашег народа и додао да ће се трудити да унапреди рад УБ.

Раније у току дана, одржана је и седница Сената УБ, на којој је усвојен измењен Правилник о полагању и оцењивању на испиту, којим ће убудуће факултети бити у обавези да воде статистику о пролазности на испитима и тај извештај доставе ректору до 1. марта.

Факултети ће бити дужни да размотре узроке лоше пролазности на испитима на којима је пролазност испод 30 одсто и предложе механизме којим ће се решити ова питања.

Како се чуло на седници, у другом уписном року, за 520 слободних места конкурисала су 552 кандидата. На појединим факултетима, школска година је већ почела, док на другима упис још није завршен, јер се чека нострификација сведочанстава стечених у иностранству коју ради Министарство просвете.

У Ректорату је јуче одржана и седница Савета УБ, а како је рекао професор Ковачевић, нови чланови овог тела биће изабрани у децембру.


Коментари2
77d00
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

mila s.
@prof dr Zoran Stokić | 26/09/2012 23:18 Tačno je, Univerzitet u Beogradu je stalno radio i razvijao se u nepovoljnim okolnostima. Čini mi si ipak da su eksperimenti tokom komunizma ostavili veoma duboki trag. U Evropi, nigde ne postoje situacija kao kod nas da su fakulteti u sastavu nekog univerziteta pravna lica; ta praksa na UB je nastala tokom 70tih kada su fakulteti bili OOUR-i. Nema više OOUR-a ali se tako nešto mnogo svidelo našim profesorima pa ništa ne menjaju.
prof dr Zoran Stokić
Kada god neko govori o našem BU, mora imati na umu da se on razvijao paralelno s balkanskim ratovima, I i II sv. ratom, komunizmom (kao neprijateljem kritičkog mišljenja) i s ratovima iz 90-tih – znači, on je stasavao ne u akademskim uslovima, nego u društvenim uslovima nalik na vojni logor! Ne mogu fakulteti biti izolovani (u staklenom zvonu) od ostatka društva. Ako je u nekom društvu „vrlina“, „rad“, „znanje“, „poštenje“ i tsl nešto što je na poslednjem mestu (u duhovnom i ekonomskom smislu). A „ne-znanje“, „ne-rad“, „snalaženje“, „politička podobnost“ „nepotizam“ NA VRHU DRUŠTVENE PIRAMIDE a zašto bi deca bilo šta učila i želela da znaju. Pa ako budu najbolji i najmoraliji BIĆE SOCIJALNI SLUČAJEVI (kao većina nastavnika BU). Pošto je u ratovima 1990-2000 uništen svaki sistem građanskih vrednosti desilo se i to da su osnovna i srednja škola načisto atrofirale pa budući brucoši (85% njih) nisu „sposobni“ za bilo kakvo studiranje. O kakvoj se tu prolaznosti može govoriti?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља