понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:06

„Умивање” Предићевог иконостаса

Аутор: М. Шашићчетвртак, 27.09.2012. у 22:00

Панчево – После више од стотину година прича се поновила: 27. септембра почели су радови на обнови иконостаса Преображенске цркве у Панчеву, који је од 1906. до 1911. осликао Урош Предић. То је, како каже Душанка Антонијев Стајић, директорка Завода за заштиту споменика културе у Панчеву, почетак обнове храма, освештаног још 1878. године. Биће новца за обнову „нешто више од половине“ монументалног иконостаса, јер су град и Покрајина обезбедили тек два милиона динара.

Кажемо да се прича поновила, јер је и са изградњом ове цркве било проблема. Одлука о њеној градњи донета је 1848, али је камен темељац постављен тек 1873. године. И тада није било лако сакупити новац.

Преображенска црква у Панчеву једна је од три објекта у граду који имају статус споменика културе од изузетног значаја, а једини у чијем су стварању учествовала три великана. Дело је архитекте Светозара Ивачковића, иконостас је радио Урош Предић, а монументалне зидне слике, од 1907. до 1909, Стеван Алексић. Стручњаци се слажу да је обнова кренула од иконостаса, али да је последњи тренутак да се после више од једног века обнове и Алексићеве фреске и сама грађевина.

Ако је за утеху, Драган Сучевић, из Републичког завода за заштиту споменика културе, који руководи радовима, каже да је иконостас у релативно добром стању, захваљујући солидном квалитету не само Предићевог рада, него и напору дуборезаца и осталих мајстора који су на њему радили.

Занимљиво је да, захваљујући приљежним Панчевцима, постоје записи о томе како су Предић и Алексић стварали. Остао је запис који сведочи да је Алексић, боравећи у Панчеву, био бучан и да се „од његовог говора орила црква“, док је Предић био тих и посвећен раду. Алексић је дечаке који су навраћали да виде његов „молерај“ слао да му купе „јамајка рум“, док Предићу такво што на памет није падало.

Посебно је интересантно да је Предић, сликајући иконостас Преображенске цркве у Панчеву, за ликове на њима узимао Панчевце. Остало је записано да је апостолу Павлу лик позајмио свештеник Лука Поповић, док је Милеса Стојановић овековечена у лику Богородице. Свети Ђорђе је један млади Панчевац, којег је Предић срео на улици и учинио му се погодан за овај лик, док је царица Александра, коју Свети Ђорђе спасава од аждаје, једна ученица Више девојачке школе, остало је записано у сведочењима старог Панчевца Гиге Стојнова. 


Коментари0
c6013
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља