понедељак, 30.03.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:35

Прекобројни чиновници неће добити отказ

петак, 28.09.2012. у 15:00
Илустрација Новица Коцић

Хрватски министар финансија Славко Линић најавио је отпуштање 20.000 запослених у државној управи и јавном сектору. Он је рекао да ће државни службеници и наредне године бити без додатака на плату, регреса и других ванредних примања гарантованих досадашњим колективним уговорима. „Мере штедње које је влада почела морају да се наставе и наредне године”, изјавио је Линић и нагласио да је неопходно смањити број запослених у државној управи, здравству и образовању.

Србију притискају готово исте муке као и Хрватску, али се садашња српска влада одлучила да укине тек неколицину од стотинак државних агенција и да, док траје криза, не дели отказеу јавном сектору. Како кажу у Министарству финансија и привреде,ипак ће се штедети на трошковима, као што је рачуноводство и посебно на уговарањунабавки.

Милојко Арсић, професор Економског факултета у Београду, сматра да је за фискалну консолидацију у Србији неопходно да се остваре уштеде на страни буџетских расхода, а један од њих су и издвајања за запослене у државној управи.

– Према истраживању Светске банке и Фискалног савета и у Србији тај вишак запослених у јавним службама је такође око 20.000 – каже Арсић – Да би се оствариле неопходне уштеде, са тим би одмах морало да се почне. Ако се тај посао буде одгађао, неће га ни бити. Јер, неки тврде да сада није време због кризе, а кроз две-три године неће бити време због избора. Друго, не слажем се да криза није време за отпуштање прекобројних у јавном сектору, јер је то један од начина на који се криза решава. Тако се привреда растерећује од пореза, а истовремено се доприноси смањивању фискалног дефицита.

Арсић напомиње да смањивања фискалног дефицита неће бити у години када прекобројни одлазе, јер се исплаћују отпремнине, али је у наредним годинама уштеда значајна.

– Влада Србије греши што одлаже тај посао, јер тиме нехотице поручује јавности да није чврсто решена да спроводи реформске мере, које нису пријатне – указује Арсић. – Хрватска влада је поступила другачије. Они суповећалистопу ПДВ-а неколико дана после оснивања, док је ребаланс буџета дошао после неколико месеци. Тада су поручили да ће штедети и на расходима за запослене, а сада почињу са остваривањем такве одлуке. Наравно, неће отпустити свих 20.000 у једној години. Тај пример треба да следи и Влада Србије.

У државном сектору у Србији, без јавних предузећа, запослено је око 440.000, од чега у републичкој администрацији ради 34.000 запослених, каже Арсић. На плате запослених у јавном сектору троши се око 12 одсто бруто домаћег производа, док се на плате запослених у републичкој администрацији троши око 0,9 одсто свега што у једној години створимо. Од избијања светске економске кризе до краја прошле године број запослених у Србији смањен је за 13 одсто, а највише у приватном сектору.Међутим, удржавнојуправи, здравствуиобразовању бројзапосленихповећан језа 3,1 одсто.

– Очигледно је да су трошкови запослених у јавном сектору дугорочно неодрживи, али се поставља питање да ли су они последица њиховог прекомерног броја, или плата које су високе у односу на приватни сектор и у односу на ниво развијености привреде –напомиње Арсић.

Фискални савет је крајем маја предложио целовит програм фискалне консолидације у коме су садржане мере које имају за циљ да се до 2016. године оствари уравнотежен буџет. То подразумева да се фискални дефицит у овој години смањи за један одсто БДП, а у наредној за два процента БДП. Арсић примећује да неки од „алтернативних предлога”, који су се појавили убрзо после објављивања програма Фискалног савета не доприносе унапређењу програма фискалне консолидације него директно угрожавају његове циљеве.

– Прву групу чине популистички предлози према којима је потребна само мања корекција фискалне политике – каже наш саговорник – Она би се остварила бољом наплатом пореза, уштедама на јавним набавкама, укидањем неких субвенција.., док замрзавање плата и пензија, као и повећање пореза није потребно. Другу групу чине предлози према којима би се консолидација остварила укидањем свих субвенција, отпуштањем половине запослених у јавном сектору или смањивањем расхода за робе и услуге за половину. То је неолиберални концепт.

Популистички предлози у основи значе одлагање, или одустајање од фискалне консолидације, указује Арсић, што би водило ка дужничкој кризи. На другој страни, неолибералнипредлози би обезбедили фискалну консолидацију, али би довели до урушавања неких од основних функција државе, као што су образовање, здравство, безбедност и друге, чиме би се угрозили коначни циљеви фискалне консолидације, а то су раст БДП и запослености.

Да ли у државном сектору у Србији ради енорман број запослених?

Арсић каже да упоредни преглед броја запослених у државном сектору у односу на хиљаду становника показује да је укупан број запослених у Србији у односу на број становника међу најнижим у групи посматраних земаља.

При Савезу самосталних синдиката Србије постоји и Синдикат запослених у управи и друштвеним организацијама. Од Његоша Потежице, председника овог синдиката, нисмо добили одговор на питање шта ће овај синдикат тражити од подлодавца ако држава одлучи да отпушта службенике.

А. Микавица


Коментари7
53b33
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vladimir
Nema izlaska iz krize sve dok se ne smanji broj državnih parazita koje finansira narod i zbog kojih se povećavaju PDV i akcize. Svima u državnoj administraciji treba smanjiti plate na nivo plata u privredi, pa će sami da krenu da se proređuju.
Рикардо
Вероватно су сви што имају виши стандард од нашег глупи само су наши непроменљиви и незаменљиви стручњаци за колапсе и минусе паметни.
Очерупани Грађанин ,
Динкић и пореско треба да одреде количину новца који треба да има сваки грађанин за нормални живот у Србији , све преко тога треба опорезовати. Због чега би један пензионер који има малу пензију плаћао и порез на приход од издавања ако од тога нема ни за нормални живот , па неће се ваљда на тај начин скупљати новац за плате за оне који су на буџету .
Vex Pet
Zasto da ih otpusta? Mogu da ih prijave na 4 sata, koliko i rade, i isto toliko plate. Smanje im plate na 15-16 hiljada neto. Pa neka traze posao kod privatnika.....
Оћерупани Грађанин
Због тога је уследило повећање ПДВ-а.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља