четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:44
УЗИМАЊЕ КРЕДИТА

Осим висине камате, битна и метода обрачуна

Уколико банка кредит обрачунава по конформној методи не само што ће нам износ рате бити мањи, већ ће укупан износ камате који ћемо платити банци бити мањи
Аутор: kamatica@comпетак, 28.09.2012. у 12:00

Већина клијената банака који имају кредите мало знају о томе које износе камата плаћају. Начини обрачуна камате доспели су у жижу интересовања јавности тек по одлуци Уставног суда о неуставном обрачуну законске затезне камате по конформној методи.

Додуше, требало је годинама плаћати камате које су одавно премашиле износе главног дуга да би се неко огласио и поставио нека логичка питања. И без обзира на чињеницу да смо годинама плаћали енормно високе затезне каматне стопе управо због начина обрачуна камате, као да је одлука Уставног суда затворила сва питања која смо евентуално имали – и даље не знамо како нам обрачунавају каматну стопу по кредиту или кредитној картици, која је разлика и шта је исплативије кад је реч о кредиту, а шта када је реч о штедњи.

Прост и сложен каматни рачун

Обрачун камате дели се на два начина – прост и сложен. Прост каматни рачун познат је под именом пропорционална метода, а сложени каматни рачун под именом конформна метода.
Суштинска разлика између пропорционалне и конформне методе је што се пропорционална примењује као проста каматна стопа, док се конформна примењује као сложена, популарно као „камата на камату”.

И сада овде настаје забуна. Иако би по логици ствари требало бити да је конформна метода увек скупља, јер је то камата на камату, то није правило.

Да појаснимо. Конформна каматна стопа је стопа по којој се добија исти износ камате без обзира на то да ли се камата обрачунава једанпут на крају периода отплате или више пута у току отплате кредита.

Пропорционална каматна стопа је стопа по којој се добија различит износ камате у зависности од тога да ли се камата обрачунава једанпут на крају периода отплате или више пута у току саме отплате кредита. Наиме, уколико се камата обрачунава више пута у току периода отплате добија се већи износ укупне камате него да је обрачуната само једном на крају периода отплате кредита. Значи, када, на пример, узимамо неки кредит, сем саме висине каматне стопе по којој ће нам се обрачунавати кредит, требало би да нам буде битно и по којој методи. Јер, уколико нам кредит банка обрачунава по конформној методи не само што ће нам износ рате бити мањи, већ ће укупан износ камате који ћемо платити банци бити мањи.

Уколико, на пример, у једној банци узмете кредит од 10.000 евра на 60 месеци уз каматну стопу од седам одсто на годишњем нивоу и са конформним начином обрачуна, рата кредита ће износити 197 евра, а укупан износ камате који ћете банци платити кроз тих 60 месеци је 1.819,94 евра.

Истовремено, уколико неко од ваших пријатеља у другој банци узме исти износ кредита на исти рок отплате, и уз исту каматну стопу, али уз пропорционални начин обрачуна камате, рата кредита ће износити 198,01 евро, а укупан износ камате 1.880,72 евра.

Дакле, када су у питању кредити, пропорционална метода обрачуна камате је неповољнија и скупља за нас.

Другачије са штедњом

У ситуацији када полажемо новац на штедњу, ситуација је мало другачија. Уколико рецимо положите 120.000 динара на штедњу од годину дана уз каматну стопу од 12 одсто, при обрачуну по пропорционалној методи износ камате који би банка требало да вам исплати је 14.360,55 динара. Уколико би се применио обрачун камате по конформној методи за исти улог, исту каматну стопу и рок орочења износ камате који би банка требало да исплати је 14.358,28 динара.

Дакле, супротно ситуацији код обрачуна кредита, када се ради о штедњи, пропорционални метод је повољнији за штедише.

И коначно, када се ради о обрачуну затезне камате, наравно сам назив „камата на камату” за конформни метод довољно говори. Уколико сте, на пример, имали главни дуг у износу од 120.000 динара на дан 21. септембра 2011. године, износ затезне камате који би вам био обрачунат до дана 21. септембра 2012. године по конформној методи би износио 19.715,75 динара, док би по пропорционалној методи износ камате био мањи, односно 18.391,68 динара.

Суштинска разлика је, дакле, у чињеници да је код пропорционалне методе главница на коју се обрачунава камата увек исти почетни износ, док се код конформне методе главница увећава за камату и на увећану главницу се обрачунава камата. Нажалост, овакву рачуницу ће вам ретко ко од банкара показати и указати на разлике у обрачунима.

Уколико улазите у било какву причу са банком поводом питања кредита, информишите се по којој методи вам банка обрачунава кредит. Упоредите прелиминарну калкулацију банке са напредним кредитним калкулатором на сајту www.kamatica.com који вам пружа могућност одабира методе обрачуна камате.

И уколико дугујете неки рачун за струју или коју рату кредита, проверите да ли су институције којима дугујете ускладиле обрачуне затезне камате по одлуци Уставног суда и урадиле корекцију затезне камате почев од 27. јула ове године.


Коментари5
0b7f0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Veljko
Međutim nisam siguran da li se još uvek negde u praksi primenjuje proporcionalni metod.
Veljko
Mile imate formule na internetu pa možete sami napraviti kalkulaciju. Na primer, prema mojoj računici, ukoliko imate dozvoljeni minus u iznosu od RSD 50.000 i pod pretpostavkom da ga koristite čitav mesec (neka to bude mesec koji ima 30 dana) u punom iznosu i neka EKS bude 35%(kao što je u nekim bankama), po PROPORCIONALNOJ METODI ćete platiti kamatu u iznosu od RSD 1.438,36 a po KONFORMNOJ RSD 1.248,64. znači razlika u ovom slučaju između dva metoda za jedan mesec je RSD 189,71. Naravno da su glavni faktori pored kamatne stope, broj dana provedenih u minusu kao i iznos u minusu.
Миле
Како ово утиче на дозвољени минус? Јасно ми је да би требало да је утицај много мањи узимајући у обзир уобичајене износе кредита, односно дозвољеног минуса, Ипак, занима ме да ли метод обрачуна уопште има значаја у случају када се читав износ минуса надокнади већ следећом зарадом (одмах наредног мјесеца). Ако у минусу нисам дуже од мјесец дана, да ли метод обрачуна прави икакву разлику? (Савјетник у банци ми је нагласио да за укупну камату није свеједно да ли сам у минусу 5 дана или читав мјесец, али тада нисам био свјестан да би и ово могло имати значаја.)
Branko Nikolić
Da nastavim još malo. Tekstovi o ishrani, kvalitetu namirnica, raznim dodacima (aditivima), pakovanjima, uslovima da bi eventualne reklamacije mogle da budu prihvaćene, rokovima trajanja, deklaracijama, originalnim i naknadno zalepljenim, najsitnijim slovima na nalepnicama (etiketama) gde piše ono najvažnije što treba da znamo, sve je to neprocenjivo potencijalno znanje koje nam se nudi takoreći besplatno, bez posebne naknade. Ako je zdravlje PSIHIČKO, FIZIČKO I SOCIJALNO BLAGOSTANJE, A NE SAMO ODSUSTVO BOLESTI I ORONULOSTI, onda treba na tome neprekidno raditi. Povoljniji krediti i štednja spadaju u domen poboljšanja socijlnih prilika, a sve ovo napred navedeno spada u domen poboljšanja psihičkog i fizičkog stanja stanovništva. Uveren sam da nam treba jedna široka i stalna akcija poboljšanja potrošačke pismenosti stanovnika u svim oblastima u kojima funkcioniše jedno domaćinstvo, otprilike kao što je bila akcija opismenjavanja pre više od 60 godina, ali još šira i STALNA, doživotna!
Branko Nikolić
Neverovatno je da posle čitanja ovakvih tekstova niko nema komentar, makar i kurtoazni! Logička pitanja koja se sama nameću su: Dali iko čita tekstove iz POLITIKINE rubrike POTROŠAČ? Da li ih pažljivo čita? Primećuje li da tu piše nešto važno za poslovanje njegovog domaćinstva? Zar ne uviđa da su ova pitanja prisutna u SVIM domaćinstvima u Srbiji ili bar u 99% njih? I još mnogo drugih pitanja, da ne zamaram. Verujem da ova rubrika, a i sajt KAMATICA, objavljuju sadržaje sa najmanje grešaka, netačnosti i nepreciznosti od svih ostalih rubrika u bilo kojim novinama, uključujući i TV programe za današnji dan. I ono što je po mom mišljenju možda i najvažnije: EDUKACIJA, srpski OBRAZOVANJE, čitalaca u vezi sa materijom koja im je životno potrebna, posebno u ekonomski teškim vremenima. Ulazak neukog štediše ili tražioca kredita u banku sada liči na izlazak čoveka okrivljenog za teška nedela pred sud bez advokata, ili, slikovitije, na ulazak psa lutalice u kafileriju! Na milost i nemilost!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Економија /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља