субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:46

Качамак и ћешке за странце у селу стогодишњака

Аутор: Бранко Пејовићпетак, 28.09.2012. у 22:00
Шпорет на коме спремана храна за госте из 19 земаља (Фото С. Глушчевић)

Камена Гора код Пријепоља – Одавно Камену Гору, издигнуту на шумовите пропланке изнад Пријепоља, зову селом стогодишњака. Генерације овдашњих житеља дочекале су позну старост, постао је овај крај синоним за дуговечност. Иако данас у овом селу са 250 становника нема старијих од једног века, неколико их је надомак десете деценије (из фамилија Глушчевић, Кијановић и Рвовић) – а радни су и витални као да им је упола мање.

Управо ту, међу дрвеним и каменим здањима етно-насеља у Каменој Гори где мештани развијају сеоски туризам, на надморској висини од око 1.300 метара, недавно је уприличена стара српска трпеза за госте из 19 држава. Дошли су овде учесници међународне конференције о гастро-наслеђу, која се одржавала у Музеју у Пријепољу, углавном музеолози с разних страна света: од Новог Зеланда, Кине и Танзаније, до Мексика и САД. Да упознају село стогодишњака и традиционални начин исхране, да пробају давнашња јела житеља овог краја.

Дочекали су их Каменогорци како и приличи: гостопримством, хлебом и сољу, грејаном ракијом. На ливаду испред дрвених колиба етно-насеља званог Гувниште на четири шпорета спремала су се различита јела. На једном качамак, поред уштипци, на трећем ћешке (популарно јело из овог краја од три врсте меса са јечмом и кајмаком), па телетина испод сача с кромпиром и лековитим биљем. Пошто су све то пробали у етно-кући па залили пивом, вином и домаћим соковима, странци нису крили одушевљење.

– То су људи различитих укуса и кухиња из толико држава, а свакоме су се наша јела допала. Штавише, тражили су да запишу рецепте о томе како их спремамо. Питали су нас, такође, и у чему је тајна дуговечности становника Камене Горе. Рекао сам им: људи овде дуго живе јер се вековима хране домаћом храном коју су сами произвели, без хемије, затим дуго бораве на чистом ваздуху, пију најбољу планинску воду, живе у кућама од природних материјала (дрвета и камена) из којих не избија радијација, а и гени су, наравно, важни. Записивали су пажљиво, фотографисали, па с одушевљењем најавили да ће овде доћи поново, и то да летују – казује за наш лист Милојко Глушчевић (68), председник Центра за одрживи развој Камене Горе, додајући да су госте на поласку даривали гурабијама, колачима који се праве и поклањају с љубављу.

Каменогорским послужењем и дочеком био је задовољан и организатор ове конференције Славољуб Бато Пушица, директор пријепољског музеја. Он истиче да је наше гастро-наслеђе овде приказано у правом светлу, подсетивши да су гости претходно пробали и јела са монашке трпезе у манастиру Милешева и са муслиманске софре у Пријепољу. – Учесници конференције нису крили задовољство. Рецимо, представник Грчке Јанис Маркакис рекао ми је да је био на свим конференцијама о гастро-наслеђу широм света, али да нигде није било боље организовано него код нас – каже Пушица.

Камену Гору походи све више љубитеља одмора у незагађеној природи. Овде су домаћини уредили етно-кућу у којој је музејска поставка традиционалних предмета, смештајни део од неколико соба, простор за семинаре, а ваља ту завршити и један ресторан. У оближњим кућама мештана је тридесетак лежајева за смештај гостију и камп са базеном. Планинарска стаза, као део европске пешачке руте, уређена је у дужини од 86 километара (води од Јабуке, преко Камене Горе и Бродарева до Сопотнице), ту је и 15 километара дуга стаза за бициклисте. Чувени су алпинисти друштва „Камена Гора” који су освојили највише светске врхове, међу њима и Маунт Еверест. Прошле године у Каменој Гори одржан је међународни музички фестивал за младе, летос део програма школе планинарских водича Србије, а недавно и семинар о коришћењу шумског отпада и његовом претварању у топлотну енергију.

Овде се, казују нам у Каменој Гори, све чешће враћају рођени Каменогорци који су давно у разне градове отишли. Ето их у завичају где уређују своја стара домаћинства или праве нове викендице. Да пензионерске дане ту мирније проведу, надајући се да ће у родном крају лакше дочекати стоту. 


Коментари0
e2ed5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља