петак, 19.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:19

Паланка пива и игара

Аутор: Димитрије Вујадиновићсреда, 06.06.2007. у 16:39
Место у глобалној расподели рада (Фото ЕПА)

Сада нам је све јасно или би морало бити. Које су нам то место у глобалној расподели рада, капитала и квалитета живота предодредили одређени центри моћи у Европи и Америци. Најкраће би се могло дефинисати као друштво "пива и игара"!
Никада они неће пристати да српски народ своје креативне потенцијале претвара у креативни капитал, да сачува своје традиционалне вредности и развија културне особености. Колико год буду могли, они би од Србије да праве паланку – пива и игара.
Ко би то требало да спроведе? Лицемерне белосветске и домаће технократе, уз свесрдну помоћ неспособних политичара и њихове интелигенције.

Скупштина Србије дефинитивно и нескривено постала је пијаца на којој "невидљива рука" спроводи хиперинфлацију вербализма и визуелизације.

И док се у фамозној Европи критичка јавност бори против настојања да се ЕУ претвори у институцију техно-логос принципа, а један од резултата јесте и одбијање понуђеног Устава ЕУ, Србија постаје полигон технократског иживљавања. Шта то доносе технократе и њихови принципи? Довољно је погледати у било коју политичку енциклопедију и схватити о чему се ту ради.

Тамо пише да технократија успоставља оне односе у којима све важне политичке, економске и, уопште, друштвене одлуке доносе експерти (технологичари) и то на штету општих представничких тела, слободних друштвених снага и аутономних доносилаца одлука. Превласт технологичара у политичком животу чини сувишним и саму политику и демократију као учешће грађана у друштвеним процесима.

Какав нам то модел понашања и какав вредносни систем нуди технократија, а чега се технократе прибојавају?

У намери да одговоримо на ово питање послужили смо се делом поучног појмовника који је још 1981. године саставила група тада младих београдских интелектуалаца и објавила у часопису "Видици" број 1/2.

Институција – медиј кретања. Институција зна само за себе. Унутар зидова институције пријатно ограђени и заштићени шетају технолози прелазећи огроман пут, али не стижући нигде. То значи да је унутарња природа институције чиста подела између онога ко има моћ и онога који је нема (Basaglia).

Личност – одлучност. Она је крај технологије јер у својој вољи живи потпуно окушану историју. Технологија је укинута у личност чија је једина особина постојање (Guardini).

Љубав – давање, сједињавање. Љубав је јединство воље, личности и живота. Она се остварује као воља личности за живот, а воља љубави даје живот личности. Она је по својој природи нужно ванисторијска. Љубав је нешто бесконачно, а многи проводе свој кратки живот покушавајући да онемогуће да им се нешто бесконачно догоди (Cummings).

Новац – спутана слобода, симбол институције. Новац је идол посредности: удаљавања и мржње. Новац је конкретни начин кретања у медију: технолог стално прелази неки пут, али што се више креће он је све више испосредован и заувек ухваћен у бесконачном непостојању. Он је видљиво божанство, претварање свих људских и природних својстава у њихове супротности, општа замена и обртање ствари; он братими немогуће (Shakespeare)

Одговорност – постојаност, снага. Личност је за све одговорна. Растварање личности у објективном разлогу ствара лик технолога или приказу. Личност је воља за одговорност, а приказа је мењање одговорности за хлеб медија: институције (Bonho).

Слобода – терет, обавеза. Постојање уместо инсистирања. Снага личности да се због хлеба не лишава одговорности. Истина о слободи није изрецива. Лако исказива је само идеја принуде (Berdyaev).

Технолог – функционер. У институцији нема личности, већ само технолога: људи који су се поистоветили са медијалним обликом. Целокупна модерна цивилизација заснована је на идеји да је специјализована функција која даје човеку његово место у друштву важнија него цео човек, или тачније јесте човек... (Haxley).

Ко ће одређивати друштвени контекст догађајима у Србији у следећим годинама - технократски принципи или критичка јавност - није питање дневне политике ових или оних коалиција.

То је суштинско питање стратешког опредељења за систем вредности који желимо да буде доминантан у нашем друштву. И зато се то мора тицати сваког од нас, пре свих креативни потенцијал, који као друштво још увек поседујемо, нема права да буде равнодушан!

Председник Балканкулт фондације


Коментари0
e1aad
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља