субота, 11.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 03.10.2012. у 10:51 Слободан Самарџија

Грузијско „пролеће” у октобру

Неизвесно да ли је Грузија од понедељка окренула леђа Западу: Бидзина Иванишвили (Фото Ројтерс)

Тбилиси – Грузијски председник Михаил Сакашвили признао је јуче пораз свог Јединственог националног покрета на парламентарним изборима у Грузији, одржаним у понедељак. „Јасно је да је (опозициони) Грузијски сан освојио већину”, рекао је Сакашвили у говору на телевизији, пренела је агенција Танјуг.

Мада према саопштењу Централне изборне комисије резултати гласања још нису потпуни, већ сада је јасно да је опозициони блок милијардера Бидзине Иванишвилија обезбедио коначну победу.

* * *

Житељи Грузије обавили су на парламентарним изборима у понедељак историјски задатак: показали су да промену власти могу да изборе на демократски начин, одлуком на гласачким местима, мирно и без претеране еуфорије. Мада је много шта уочи гласања казивало да би већ први постизборни дан могао да буде увод у нове расколе унутар грузијског друштва, прогнозе су се показале потпуно погрешним.

Осим победе демократије, важност грузијских избора огледа се и у чињеници да они представљају прави „лакмус папир” западног модела управљања на просторима бившег Совјетског Савеза. Биће то свакако нешто о чему ће морати да размишљају организатори парламентарних избора у Литванији, половином овога месеца, или у Украјини 28. октобра. Можда је управо то на уму имао један грузински учитељ када је промену у својој земљи, према примеру не тако давних арапских дешавања, окарактерисао као – „кавкаско пролеће”.

Оно што сада стоји пред аналитичарима постсовјетских дешавања јесте да одгонетну да ли је Грузија од понедељка окренула леђа Западу, и колико се поново окренула Москви, или ће под Иванишвилијем кренути неким својим, трећим путем.

Запад је још од времена демократске „револуције ружа” (2003) нештедимице подржавао Сакашвилија. Американци су у томе имали водећу улогу. Подржавао га је, уосталом, и сам Иванишвили. Али председников режим се, у међувремену, а према многим параметрима, претворио у јасно аутократски. Објективно, у земљи је владала стабилност, и на политичком и на економском плану. Али иза свега је стајала и немоћ да се један аутократски систем, заснован на начину размишљања који је корене вукао деценијама у прошлост, потпуно елиминише.

Иванишвили не најављује раскид са Западом. Напротив, грузијски пут ка Европској унији и за њега остаје приоритет. Уосталом и сам је држављанин Француске. Ипак, свестан је да је Русија, и као велика земља и као бивша социјалистичка матица, ту одмах преко границе. И то границе која не спада у мирније. А са таквим комшијом ваља имати добре односе, и безбедносне и пословне, а посебно имајући у виду догађаје из 2008. када су се, управо уз помоћ руских трупа, грузијске провинције Абхазија и Јужна Осетија издвојиле из матичне државе.

Какав ће став о том питању заузети Иванишвили за сада остаје непознаница. Ипак, тешко је веровати да би он могао такву, војно извојевану, независност јавно да прихвати и призна. Уосталом, дешавања од пре четири године разлог су што између Русије и Грузије тренутно не постоје дипломатски односи. Ово је као директну последицу имало немогућност хиљада Грузина који живе у Русији да дају свој глас на прекјучерашњим изборима.

Иванишвили (56) важи за великог филантропа и љубитеља уметности, а према „Форбсовој” листи „тежак” је 6,4 милијарде долара. По сопственој тврдњи. у Грузију је до сада уложио 1,7 милијарди, а најављује подстицање привреде, смањење бирократије, борбу против монопола, привлачење страних инвестиција, независно правосуђе, нови порески систем... „Народ неће бити разочаран”, тврди Иванишвили.

Коментари0
a8477
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља