субота, 29.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:55

Балкански ратови – век касније

Аутор: Мишa Ђурковићсреда, 03.10.2012. у 22:00

У понедељак осмог октобра навршава се тачно сто година од када је Црна Гора објавила рат Османском царству чиме је званично почео Први балкански рат. Пет дана касније укључиле су се Бугарска, Грчка и Србија. Рат је окончан тридесетог маја наредне године великом победом балканских савезника. Пет векова након освајања Балкана, Османска царевина била је принуђена да се са њега повуче.

Данашње генерације нажалост не могу да схвате шта је за тадашњи нараштај наших предака значила ова херојска епопеја. Мала Србија је подигла и под оружје ставила скоро десет одсто становништва. Добровољци су стизали из свих српских крајева, а са одушевљењем су се у припрему и вођење рата укључили сви слојеви друштва, од политичара преко интелектуалаца до обичног света и нарочито омладине. Ово је, како је приметио историчар Душан Батаковић, вероватно био најпопуларнији рат у историји Срба. Лебдело је осећање да се после пет векова ослобађа Косово и сва стара Србија. Кључни моменат Првог балканског рата за Србе је остала Кумановска битка, вођена 23–24. октобра. Остало је предање да су неки српски војници одушевљено јуришали верујући да пред њима јаше Марко Краљевић. Након ове велике победе српска војска је умарширала у стару престоницу Скопље.

Након срамног Милановог рата са Бугарском и пораза на Сливници, српска војска је повратила своју част и углед на европској мапи. Иако су пред рат све очи биле упрте у Бугарску, „балканску Пруску”, управо се Србија истакла вештином и храброшћу своје војске. Ратним операцијама претходила је дипломатска припрема, у којој су велику улогу имали министри иностраних послова Миловановић и Гершов који су успели да упркос бројним споровима организују заједничка дејства.

Савремена историографија и теорија међународних односа рационално сагледавају ствари и настоје да Балкански савез и ратове сместе у реалан геополитички оквир тадашњих односа великих сила. Тачно је заиста да је стварање Балканског савеза повезано са интересима и посредништвом две велике силе: најпре царске Русије, а индиректно и Британије. Иако је Русија оперативно највише радила на посредовању између четири балканске хришћанске државе, најважнији фактор је ипак промена британске политике према Балкану. Читав деветнаести век протекао је у британском противљењу управо таквим идејама балканских народа и борби за одржавање Отоманске царевине на Балкану. Радикална промена долази након приближавања Турске Немачкој и планова о изградњи пруге Берлин – Багдад. Тако је 1907. склопљен британско-руски савез у циљу спречавања немачког продора ка Босфору. Хришћанске балканске државе су из те перспективе добиле важну улогу оруђа британске и руске политике спречавања немачког продора и немачко-турске сарадње.

То све међутим нимало не умањује величину српске борбе. Штавише, оставило је наук да је могуће реализовати националне циљеве само онда када се они поклопе са стратешким визијама великих сила.

Век касније, уочљив је изостанак жеље да се ова велика српска победа адекватно прослави. Не постоји организована државна прослава Балканских ратова. Осим неколико пригодних музејских изложби постоје само различите иницијативе појединаца и удружења. Студенти Правног факултета у Београду су организовали обилазак српских знамења и споменика у Македонији, попут гробља у Битољу и Зебрњака. Највећу манифестацију организује општина Пријепоље у сарадњи са удружењем српских домаћина. Пећка патријаршија организује научни скуп. Влада Србије и остале државне институције не најављују међутим било какву званичну прославу у Србији. Најављено је да ће председник Николић заједно са представницима македонске државе положити венце на остацима Коруновићевог споменика на Зебрњаку.

У Србији нема свечане академије, нема сећања на јунаке који су извојевали једну од највећих српских победа. Министарство културе или РТС неће нас изненадити играним или документарним филмом, евентуално серијом која би се бавила овим славним периодом наше историје (важнији су ваљда „Клип”, „Парада”, или филмови о српским злочинцима попут „Устаничке улице”). Ова тема није побудила машту савремених српских писаца, а једина научна књига која се најављује је студија Мирослава Свирчевића, на енглеском језику.

Руку на срце ни наше комшије нису много даље отишле. У Црној Гори тема су парламентарни избори на којима Ђукановић рачуна на гласове мањина па се о балканским ратовима и не говори. Грчка је у економско-финансијском колапсу и бави се избегавањем нових побуна, док Бугарска такође обележава јубилеј ниским интензитетом. Век након сјајних победа, наследници се понашају као да се стиде. Својих предака или себе, право је питање.

Занимљиво је свакако да је сто година касније велика политичка тема на Балкану – повратак Турске.


Коментари23
9c781
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nemanja Devic
U Crnoj Gori bice odrzan naucni skup... I, jedna dopuna: na obelezavanju jubileja rade i studenti Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji pripremaju nekoliko izdanja vezana za ovu temu, pod pokroviteljstvom Sluzbenog Glasnika. Takodje, studenti Filozofskog fakulteta 18. oktobra na Belom dvoru organizuju tematsku izlozbu fotografija iz Prvog balkanskog rata pod nazivom 'Junastvom u slavu'. Steta sto i ovaj napor nije pomenut u tekstu.
Teta Teta
Uopšte se ne treba čudi našem tzv. kratkom pamćenju u vezi naše istorije. Pa pobogu, posle 100 godina bivstvovanja u nekim drugim državama (SHS, Kraljevina Jugoslavija, DFJ, FNRJ, SFRJ, SRJ, SCG) čak bi i SAD i Francuska i Rusija IZGUBILE identitet sa svojom RANIJOM državom! Srbija nije samostalna od 1918. A nacionalitet se neprekidno podstiče, stimuliše, gaji. To bi trebalo da počne da samosvesno čini naša inteligencija, predstavnici akademija (univerziteta), političari (ako su svesni šta sve to znači), državni organi i svi ostali.
Робин Худ из гудура Западног Балкана
Све похвале аутору. Миша Ђурковић константно одржава високи ниво својих прилога и даје пример како се нејуначком времену упркос пише патриотски.
CG
Nije tacno da nema pomena. U Crnoj Gori se organizuje veliki naučni skup u kojem ce uzeti ucesće preko 100 istoričara iz regiona od 12 do 16 oktobra povodom stogodišnjice od balkanskih ratova!!!!
Владимир Вишњић
У Саборној Цркви Св. Саве у Њујорку одржаће се велика свечана академија у ову недељу, 7-ог октобра. Пре Академије, у цркви ћемо имати парастос палим јунацима, а такође и Краљу Александру чија је годишњица убиства 9-ог октобра. Имаћемо бројне говоре, укључујући професора историје Др. Тому Поповића и војног историчара Драгана Крсмановића. Позвани су и дипломатски представници Грчке и Кипра. Срби Њујорка са поносом славе најсветлије дане у историји Србије, кад су се Срби из Америке враћали у Србију да се боре за ослобођење отаџбине! Позивамо новинаре да дођу, виде и известе како ми не заборављамо!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Колумнисти
Колумнисти

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља