петак, 15.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 06.10.2012. у 15:00 Д. Спаловић

Укинуте таксе из буџета Београда „избиле” 3.158.336.105

Новом пореском реформом највише новца од локалних самоуправа изгубиће град Београд. Главном граду је укинуто 11 локалних комуналних такси, због чега ће се у београдску касу до краја године слити 789.584.026 динара мање него што је то ребалансом буџета за 2012. годину било предвиђено. На годишњем нивоу град Београд ће бити „краћи” за 3.158.336.105 динара или више од 30 милиона евра.

Толико новца се из градске касе издваја за функционисање неколико јавних комуналних предузећа – „Градска чистоћа”, „Зеленило Београд”, „Бео зоо врт”, „Погребне услуге” и „Ада Циганлија”.

Мањак новца у каси посебно ће да се осети следеће године, када Београд због кредита узетих за изградњу саобраћајне инфраструктуре, од којих су најпознатији Мост на Ади и приступне саобраћајнице, као и мост Земун–Борча, морати европским банкама и кинеској Експорт импорт банци да исплати око 58 милиона евра.

Тако је београдска каса ускраћена за 517.000.000 динара само изменом Закона о јавним путевима, који предвиђа укидање годишње накнаде за држање моторних и прикључних возила.

Још 140.000.000 динара прихода општина главног града изостаће због укидања такозване еколошке таксе коју су плаћали сви власници аутомобила, камиона, мотоцикала,..

Са друге стране Мирољуб Рајић из Уније послодаваца Србије, каже да је у Србији у последње четири године било неупоредиво више угашених него отворених фирми. Због тога је забележен губитак од готово 300.000 радних места.

– Пореске реформе које предвиђају укидање локалних такси стимулисане су идејом да се што више фирми оснује, како би посао пронашло што више људи. На тај начин би локалне самоуправе кроз већи обим зарада имале и већи приход. Локалне самоуправе, нажалост до сада нису биле много заинтересоване да учествују у повећању броја запослених у привреди и да праве услове да се мале фирме развијају, јер им је било лакше да одређују и измишљају таксе и да произвољно одређују висину пореских обавеза – истиче Рајић.

Један од разлога постојања бројних намета је што страни инвеститори не желе да уложе капитал у нашу привреду. За првих осам месеци ове године у Србију је уложено око 800 милиона евра уместо три или пет милијарди евра годишње.

– У Бечу приватне фирме месечно имају 18 издвајања граду и држави Аустрији. То је готово за трећину мање пореских обавеза, јер у Београду просечно предузеће је имало чак 46 намета – наглашава Рајић.

Наш саговорник подсећа да од прошле године локалној самоуправи припада 80 одсто прихода од пореза на зараде, а да је до тада било двоструко мање. На тај начин се и београдска каса добро напунила.

–Локалне администрације морају да се модернизују и реформишу како би постале ефикасније и олакшале живот привреди и грађанима, а не као сада да увођењем такси загорчавају живот инвеститорима. Новац мора бити усмерен ка онима који стварају производ и дају услугу, и само ако развијемо тај сектор може се очувати више новца за све – оценио је Мирољуб Рајић.

-----------------------------------

Без фирмарине, шумарине...

Министарство финансија и привреде од почетка октобра укинуло је 138 различитих такси и намета на државном и локалном нивоу. То ће значајно растеретити занатлије, мала и средња предузећа, у којима данас ради близу милион људи.

Предузетници у Србији више немају обавезу да плаћају фирмарину, која jе, у зависности од општине и града, делатности и зоне пословања, до сада износила од 24.000 до 120.000 динара годишње. Мали инвеститори неће убудуће морати да плаћају ни комуналну таксу за истицање рекламе, која је до сада, на годишњем нивоу, коштала између 9.250 и чак 98.400 динара.

Од важних такси које су укинуте ту су и комунална такса за држање и коришћење пловних направа и других објеката, чиме ће се растеретити грађани који држе чамце, сојенице и разне друге објекте на води, као и такса за држање ресторана и других угоститељских објеката на води (сплавови). Укида се шумарина, коју су до сада морала да плаћају сва предузећа на укупан приход који остваре, независно од тога да ли њихова делатност има икакве везе са заштитом шума.

Да би се омогућила јефтинија и једноставнија регистрација аутомобила и других моторних возила, укинуте су непотребне таксе. Свим грађанима који региструју аутомобил ова мера приштедеће и до 4.000 динара. Избрисане су и таксе на држање кућних и егзотичних животиња, као и такса за држање музичких уређаја и приређивање музичког програма у угоститељским објектима.

Коментари5
a4c6e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Саша Николић
Укидају се фирмарине које су биле једини начин наплате пореза у неким струкама, пошто пореска нема механизма за утврћивање наплате. Испада да је ова влада те исте струке ослобађа пореза, паметно нема шта!. Пошто ће се новац однекле морати узети, грађани ће то платити већим трошковима у превозу, зоолошким вртовима, школама, итд. Значи влада овим управо не чини ниједном грађанину услугу него управо оним који већ имају паре, јер ће сада управо још мање и плаћати. Слажем се да број намета треба смањити бројно, али паре однекле морају да долазе. Оваквим мерама се ствара привид побољшања, док је у стварности само подстицај даљем раслојавању друштва где имућнији имају више а сиромашнији плаћају више! Ипак се види утицај привредника преко господина Динкића! А ви моји суграђани после размислите за кога сте гласали.
Siniša Jovanović
Neka policija malo pročešlja Direkciju za građevinsko zemljište i izgradnju. Tu može svašta da se nađe
Veritas Veritas
Toliko je komentara bilo upuceno Politici , u kome su mnogi upozoravali da ce te silne dugove placati nasa deca i unuci , ali nista nije moglo zaustaviti obesne funkcionere u njihovom pohodu na licno bogacenje . Vec sada se susrecemo sa milionskim ratama za most na Adi i Borca-Zemun . A to je samo pocetak . Gradili se simboli i placala licna promocija . Ne zelim da nagadjam ali ono sto zelim to je da nadlezni provere visinu troskova pomenutih objekata i opravdanost tih izdataka . U isto vreme saznajemo da je nase zaduzivanje prekoracilo dozvoljenu granicu od 45 % i da smo dostigli 65 % i da ce trebati godine da se stigne na crvenu granicu od 45 % .. Za takvo stanje su odgovorni neki ljudi . Valjda imaju ime i prezime . To su oni koji nisu uvazavali volju naroda i nisu prihvatili osnovnu postavku da oni sluze narodu a ne narod njima .
Saša Paunović
Pitao je prethodni komentator "šta će sada Đilas"? Pa da ukine subvencije prevoza, grejanja, vrtića i sve ono što sada ne plaćaju poslodavci plaćaće građani, jednostavno ... Mada je posebno zanimljiva teorija da se ukidanjem prihoda od registracije pomaže poslovanju preduzeća ... Decentralizacija na delu, nema šta.
Zoran R.
Šta će sada Đilas, od čega će da plaća kredite koje je uzeo, a nije nas ni pitao? Meni nisu trebali ovi novi tramvaji, i jeftiniji bi završili posao. I manji i jeftiniji most bi takođe vršio posao, a možda bi za razliku u novcu mogao da se izgradi i tunel do Autokomande kako bi most, koliko toliko, imao smisla. Gospodine Đilas umesto što 8,5% od naplate prevoza dajete privatnoj fantomskoj firmi, mogli bi taj novac da preusmerite za potrebe otplate kredita. SBPOK bi morao da pročešlja šta se radilo po Beogradu u poslednjih 15 godina. Ako nije opljačkano par milijardi evra nije ništa...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља