Прошле су деценије од када је у кући у Ужичкој улици на Дедињу становао неки српски патријарх. Резиденција поглавара српске цркве, елегантна стара дама око које стражари високо дрвеће, смештена у средишту плаца од 30 ари, годинама је била под кључем и без станара, што би требало да буде промењено следећег лета када ће се у њу уселити патријарх српски Иринеј.

И данашњу тишину која је обавија ускоро ће растерати звуци грађевинских радова. Не превише гласни, наравно, због комшија: прве су америчке дипломате, јер СПЦ ограду дели са резиденцијом америчког амбасадора. Послови око уређења и обнове дома српских патријарха почеће чим стигну одобрења надлежних служби, будући да је пројекат адаптације и санације, који је урадио Саобраћајни институт ЦИП, тренутно на техничкој контроли. Као и нека друга београдска старовремска здања, барем она срећнија чију су вредност данашњи градитељи и обновитељи знали да цене, резиденција која је у власништву Српске православне цркве још од времена пре Другог светског рата, задржаће постојећи изглед, неће бити проширивана или дограђивана.

Пројекат њене обнове морао је да испуни услове Завода за заштиту споменика културе и Градског секретаријата за урбанизам, којима се СПЦ обратила са жељом да дедињској резиденцији врати првобитну намену. У Ужичкој ће убудуће бити смештен кабинет српског патријарха, капела, просторије за стални боравак поглавара СПЦ. Планирано је да у приземљу, осим кабинета патријарха и канцеларије његовог секретара, буде и трпезарија, као и да се уреди средишњи пространи хол који спаја терасе на предњој и задњој страни резиденције, док би на спрату биле патријархове личне просторије. Кућа укупно има 460 метара квадратних, а планирано је да се у њој одржавају и мањи састанци и пријеми.

„Извођач радова тек треба да буде изабран. Радови ће се финансирати од добровољних прилога, међу којима је значајна средства донирала Влада Републике Српске. Према предрачуну, адаптација и санација објекта, уређење дворишта и сређивање ограде износиће између 700.000 и 800.000 евра”, кажу у Патријаршији.

Селидбом, односно враћањем на Дедиње, требало би да буде растерећен Патријаршијски двор у Улици краља Петра, у којем је седиште СПЦ и где се тренутно налазе све патријаршијске службе и службе Архиепископије београдско-карловачке, Патријаршијски музеј и библиотека, као и неке производно-услужне делатности. Своју будућу резиденцију патријарх Иринеј посетио је неколико пута, а како објашњавају у Патријаршији, његова првенствена жеља била је да се кућа санира и уреди како не би даље пропадала.

Старој дами вероватно је доста усамљености, а готово сигурно јој је доста бурне историје чији је сведок била. Здање изграђено тридесетих година прошлог века, убрзо после Другог светског рата, привремено су одузеле комунистичке власти, без икаквог решења, како наглашавају у Патријаршији. Једно време ту је становао комунистички функционер Андрија Хебранг, а од поглавара српске цркве у њој су живели патријарси Гаврило (Дожић), Викентије (Проданов) и Герман (Ђорић), који се одселио, јер му је било напорно да путује одатле до Патријаршијског двора.

Патријарх Павле посећивао је резиденцију неколико пута, али није живео у Ужичкој, чак је у време када је он био на челу СПЦ здање поново променило намену. Деведесетих година, у време ратних сукоба на просторима бивше Југославије, у резиденцији поглавара српске цркве живели су неколико година свештеници прогнани из Хрватске, Босне и Херцеговине, са Косова и Метохије.