понедељак, 17.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:13

Патријарх се враћа у дедињску резиденцију

Аутор: Ј. Чалијасубота, 06.10.2012. у 15:00
Послови око уређења и обнове дома српских патријарха почеће чим стигну одобрења надлежних, будући да је пројекат адаптацијае и санације тренутно на техничкој контроли (Фото З. Анастасијевић)

Прошле су деценије од када је у кући у Ужичкој улици на Дедињу становао неки српски патријарх. Резиденција поглавара српске цркве, елегантна стара дама око које стражари високо дрвеће, смештена у средишту плаца од 30 ари, годинама је била под кључем и без станара, што би требало да буде промењено следећег лета када ће се у њу уселити патријарх српски Иринеј.

И данашњу тишину која је обавија ускоро ће растерати звуци грађевинских радова. Не превише гласни, наравно, због комшија: прве су америчке дипломате, јер СПЦ ограду дели са резиденцијом америчког амбасадора. Послови око уређења и обнове дома српских патријарха почеће чим стигну одобрења надлежних служби, будући да је пројекат адаптације и санације, који је урадио Саобраћајни институт ЦИП, тренутно на техничкој контроли. Као и нека друга београдска старовремска здања, барем она срећнија чију су вредност данашњи градитељи и обновитељи знали да цене, резиденција која је у власништву Српске православне цркве још од времена пре Другог светског рата, задржаће постојећи изглед, неће бити проширивана или дограђивана.

Пројекат њене обнове морао је да испуни услове Завода за заштиту споменика културе и Градског секретаријата за урбанизам, којима се СПЦ обратила са жељом да дедињској резиденцији врати првобитну намену. У Ужичкој ће убудуће бити смештен кабинет српског патријарха, капела, просторије за стални боравак поглавара СПЦ. Планирано је да у приземљу, осим кабинета патријарха и канцеларије његовог секретара, буде и трпезарија, као и да се уреди средишњи пространи хол који спаја терасе на предњој и задњој страни резиденције, док би на спрату биле патријархове личне просторије. Кућа укупно има 460 метара квадратних, а планирано је да се у њој одржавају и мањи састанци и пријеми.

„Извођач радова тек треба да буде изабран. Радови ће се финансирати од добровољних прилога, међу којима је значајна средства донирала Влада Републике Српске. Према предрачуну, адаптација и санација објекта, уређење дворишта и сређивање ограде износиће између 700.000 и 800.000 евра”, кажу у Патријаршији.

Селидбом, односно враћањем на Дедиње, требало би да буде растерећен Патријаршијски двор у Улици краља Петра, у којем је седиште СПЦ и где се тренутно налазе све патријаршијске службе и службе Архиепископије београдско-карловачке, Патријаршијски музеј и библиотека, као и неке производно-услужне делатности. Своју будућу резиденцију патријарх Иринеј посетио је неколико пута, а како објашњавају у Патријаршији, његова првенствена жеља била је да се кућа санира и уреди како не би даље пропадала.

Старој дами вероватно је доста усамљености, а готово сигурно јој је доста бурне историје чији је сведок била. Здање изграђено тридесетих година прошлог века, убрзо после Другог светског рата, привремено су одузеле комунистичке власти, без икаквог решења, како наглашавају у Патријаршији. Једно време ту је становао комунистички функционер Андрија Хебранг, а од поглавара српске цркве у њој су живели патријарси Гаврило (Дожић), Викентије (Проданов) и Герман (Ђорић), који се одселио, јер му је било напорно да путује одатле до Патријаршијског двора.

Патријарх Павле посећивао је резиденцију неколико пута, али није живео у Ужичкој, чак је у време када је он био на челу СПЦ здање поново променило намену. Деведесетих година, у време ратних сукоба на просторима бивше Југославије, у резиденцији поглавара српске цркве живели су неколико година свештеници прогнани из Хрватске, Босне и Херцеговине, са Косова и Метохије. 


Коментари19
b6278
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusan Markovic
- Da li su se zavetovali na skromnost? Jesu - Da li su slagali ? Jesu Nema tu sta da se dodaje.
Dragiša Milić
Ima dobrih i pravilno shvaćenih komentara ,a i onih koji ne odgovaraju pravilnom poznavanju stvari.Pa zar takva ličnosti,Patrijarh,koji je po rangu i važnosti (bar)sa predsednikom države,živi u nekim nepristojnim prostorima!?Pa tolike prostorije ne trebaju njemu lično,več svim potrebnim poslovima,službama...Ali sve ovo govori na kom smo nivou poznavanja vere,da smo u spoznaji profani...
Zivojin Jovanovic
Ja bih svakog zamolio da prvo preispita sebe, pa tek onda da napada drugog. Greh je govriti ruzno o drugom coveku, a tek o Patijarhu. Ne brinite se vi gde ce njegova dusa, brinite se za svoju dusu. Da vi imate pravo da zivite u kuci a zivite u vesrnici, da li bi to svoje pravo iskoristili ili se podvizavali u podrumu i vesraju?
Тврто
Čika Dragan | 09/10/2012 20:57 Знате како Чика Драгане, сигуран сам да негде у Србији постоји руинирана црква близу доброг Дома дравља - па нико од тог не изводи закључке о запостављености цркве у односу на здравствени систем. Осим тога и тај Храм је стајао деценијама у рушевинама док је та руинирана болница била "најбоља у СФРЈ",а то многи нису ни приметили. Дакле ствари се мењају. На крају, Храм Светог Саве је саборни храм СПЦ у Београду и наравно да треба да буде репрезентативан. Сваки важан град, а Београд је ваљда важан град, има свој саборни храм -На пример, имате Фамилију Саграду у Барселони, Нотр Дам у Паризу, Вестминстерску Опатију у Лондону, Храм Христа Спаса у Москви ... Ко год оде у те градове обавезно иде да их види. Знате, свако коме је стало до болнице би требало да приложи новац да се болница реновира, а не да тражи од оних којима је стало да цркве да се одричу онога до чега је њима стало.
Čika Dragan
Blago nama kad smo tako bogati, pa imamo, kako reče jedan komentator, kuće od po 460 kvadrata. Blago narodu koji je toliko bogat pa može da daje tolike donacije. Samo se postavlja pitanje da li su donacije najbolje usmerene i da li treba žaliti tako bogat narodt, ali svoje bogastvo ne ume pravilno usmeravati. Uporedite samo kako izgleda hram Svetog Save i bolnicu udalkjenu jedva 300 metara od hrama.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља