четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Излазак на море

Аутор: Александар Растовићсубота, 06.10.2012. у 21:54

Британска штампа је од 12. новембра 1912. почела да објављује прилоге чија је основна порука гласила да су српске претензије на Приморју локално питање због кога није вредно водити општи рат...Једини текст у коме је Србија нападнута због својих прекомерних амбицијаДејли мејлје објавио 26. новембра под насловом, Повећане српске амбиције. У чланку је снажно нападнут захтев Николе Пашића, објављен у Тајмсу, да Србији треба да припадне део албанске обале од Љеша до Драча са земљиштем које би обухватало целу средину Албаније. Аутор текста је сматрао да је врло битно да пријатељи и заштитници Србије убеде краља Петра да његова земља за те своје амбиције не може добити помоћ ни од кога и да се не може дозволити европски конфликт једино због ње. И Дејли њузје експлицитно био против српског јадранског пристаништа у тексту публикованом 17. новембра у којем се истицало да Енглеска јасно треба да каже да неће улазити у рат због српског тражења луке на Јадрану.

Тајмсје на пример у два чланка објављена 9. новембра упознао своје читаоце са тиме да Срби највише желе да добију излаз на Јадран и то или луку Драч или Сан Ђовани ди Медуа. Такође jе упозоравано на то да су војни успеси дали повода великом броју шовинистичких официра да одржавају уверење о могућем и јуначком отпору према Аустрији, али да таква политика има мало заступника у одговорним српским круговима. У два текста објављена истог дана, 19. новембра, редакција Тајмса је критиковала Србију због њене неумерености у погледу територијалних аранжмана и позивала је да не провоцира Аустрију.

У уводнику, Пут ка миру, истицало се да Срби нису показали нимало скромности после својих победа као што је случај са Бугарима. Њихове аспирације су признали сви и најближи суседи, али њихово остварење не треба тражити на жесток и провокативан начин.

Лист напомиње да су европске земље вољне да допусте да се српске тежње задовоље у извесним границама и када дође за то време, али да не желе да буду увучене у општи рат због жеља које су пренагљене. На крају текста, Србија је упозорена да Велика Британија неће допустити да буде увучена у конфликт због једног локалног неспоразума који би се врло лепо могао решити у корист мира.

Ипак и Тајмсје приредио неколико новинских прилога који су заступали право Србије да добије територијалне надокнаде. Овај лист је 27. новембра писао да је Србија напредна земља и да с разлогом тражи слободан излаз на Јадранско море за своју трговину, с обзиром на то да јој то њене победе дозвољавају. Новинар Тајмса је истицао да „сви сматрају да је за српску трговину потребан излаз и да он треба да буде повезан са српским земљиштем једним коридором или специјалном железничком пругом, која би Србију везивала са пристаништима и где би имали нарочитих олакшица, али без суверенитета. То мишљење дели и Енглеска која не жели да Србија буде потиснута, већ само жели да она своје тежње изнесе мирно и у згодном моменту”. У тексту, Један пледоаје за Србију, штампаном 6. јануара 1913. новинар Тајмса  полемише са аустријским залагањима за стварање велике Албаније и констатује да се ниједан савезник није борио с већом храброшћу нити тако лепо допринео заједничком успеху као што су то учинили Срби. Међутим, изражавало се страховање да ће они бити лишени свега осим једне сразмерно мале измене границе, ако би се усвојила великоалбанска идеја. Стајући отворено на страну Србије, аутор текста упозорава да не „може бити у интересу Европе да Србију убудуће пече осећање несносне неправде која јој је намерно учињена ради једне државе чији становници тек треба да докажу да су способни за дисциплинован живот. Пристајући на решење Европе по питању јадранског пристаништа Србија је дошла до крајњих граница трпељивости.”

Сумирајући балканску ситуацију, Вестминстер газетаје 9. новембра 1912. изнео предлог да се Србији додели једно јадранско пристаниште, а у замену за то Аустрија треба да утврди своје трговинске односе са целом балканском лигом. Тако би Срби били осигурани трговинским односом са Аустријом и уједно остали у заједници са лигом, а она задовољила своје економске тежње.

(Део из научног рада о писању британске штампе о Балканским ратовима, објављеног у „Историјскомчасопису САНУ”, књ. L 2003. стр. 131-152)


Коментари1
1c6a2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

DrJela Bisic
Posle100gMilionskih ljudskih zrtavaSilnih novcanih ulaganjaIzgubljenog,u tom poduhvatu,prakticno celog 20v.-eto nas skoro na pocetkuSrbija,i dalje,nema moreNajveca steta koja je nastala je sto se osecanje odredjenih populacija da su Srbi-potpuno izgubiloPrestalo da postoji kao njihov politicki pogramOd srpstva je otpala Makedonija,srpski govoreci muslimaniDubrovnik i ilirciSada i u Vojvodini ima Srba koji misle da bi im bolje bilo u EU-savremenoj zameni za AUmonarhijuVlasi otpadaju od srpstva kome su se dobrovojo priklonili(Rumunija je sad u EU!)Goranci razmisljaju da li da postanu BugariIdeja srpstva je bila privlacna pre100g jer je Srbija(sa CGorom-tada su se Crnogorci smatrali srbima-Ovamo namo i Kraj NikolaI(i poslednji)bila jedina slobodna teritorija na Balkanu,a jedinstvo jezika je cinilo svojeDanas je Srbija rusevina od drzave,pa ni njeni stanovnici joj nisu pruivuceni-svako bi da ode,dosta jeTo je krug,skup i krvav,koji smo opisaliO bioloskojMoralnojPsiholoskoj krizi srpstva..

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Тема недеље / Сто година од Првог Балканског рата

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља