уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:23

У трци за САНУ 51 кандидат

Аутор: Станко Стојиљковићнедеља, 07.10.2012. у 15:00
Свечана сала САНУ: место на коме се доносе коначне одлуке (Фото Д. Јелен)

Сваке треће јесени, иако на први поглед неопазиво, нашу земљу продрма „академичарска грозница”.

Колико год тајено од радозналих очију и ушију, имена (и презимена) будућих редовних и дописних чланова Српске академије наука и уметности с великом знатижељом се ишчекују. И не само међу новинарима. Али претходно ваља дознати ко је све на списку предложених.

Упркос „зиду ћутања”, ко зна из којих разлога, ако су већ предложени с благословом (или без њега) – матичних одељења, три члана или неке од установа која није под кровом здања у Кнез Михаиловој 35, читаоци „Политике” имају прилику да ексклузивно сазнају такмаце за редовне и дописне чланове српског „друштва бесмртника”. Гласање је првог новембра.

Одељење за математику, физику и гео-науке за редовне је предложило дописне чланове: Милана Дамњановића (физика) и Градимира Миловановића (математика), а за дописне Бранислава Јеленковића (физика), Владицу Цветковића (геологија) и Миодрага Матељевића (математика).

За иностраног члана Ласла Фороа (физика).

Без одељенске подршке такмиче се: Стевица Ђуровић (физика), Раде Живаљевић (математика), Слободан Марковић (географија), Миодраг Петковић (математика), Љубомир Ћирић (математика), Миливој Белић (физика), Бранко Драговић (физика) и Драгомир Давидовић (физика).

Одељење језика и књижевности подржало је за редовне следеће дописне: Наду Милошевић-Ђорђевић (историја књижевности), Предрага Пипера (лингвистика), Александра Лому (етимологија) и Милорада Радовановића (лингвистика).

За дописне: Горана Петковића (књижевност), Јаноша Бањаија (историја књижевности) и Софију Милорадовић (лингвистика).

За иностраног члана предложен је писац Петер Хандке.

Без подршке се надмеће Сава Дамјанов (српска књижевност).

Одељење хемијских и биолошких наука за редовне је истакло двојицу дописних чланова: Владимира Стевановића (екологија и биогеографија) и Богдана Шолају (хемија). И двоје за дописне: Радмилу Петановић (биологија) и Радомира Саичића (хемија).

Како бисте протумачили да је за иностраног члана, тек након скорашњег разговора за наш лист, увршћена Гордана Вуњак-Новаковић (биомедицинско инжењерство), најцитиранија српска научница (односно научник), за чија се достигнућа у свету већ годинама зна?

Одељење друштвених наука сагласило се да од дописног члана редовни постане Данило Баста (правна филозофија), а без потпоре за исто звање бориће се Коста Чавошки (право). За дописне је поверење указало: Илији Марићу (историја филозофије), Вукашину Павловићу (политичка социологија), Драгани Радојичић (етнологија и антропологија), Богољубу Шијаковићу (филозофија), Љиљани Благојевић (теорија архитектуре), Миловану Митровићу (социологија) и Мирјани Стефановски (право и историја).

С одељенском подршком иде Љубиша Адамовић (економија), иако је предложен изван САНУ, а без ње Милан Брдар (социологија), Бојан Јовановић (етнологија и антропологија) и Милош Немањић (социологија).

Одељење техничких наука предлаже за редовне чланове следеће дописне: Зорана Ђурића (техничка физика), Зорана Поповића (електротехника) и Нинослава Стојадиновића (електроника), а за дописног Велимира Радмиловића (физичка металургија).

Без одељенских гласова: Радета Хајдина (грађевина), Ненада Младеновића (операциона истраживања) и Милана Димкића (грађевина).

За иностраног члана подршку има Валериј Васиљевич Козлов (механика).

Одељење историјских наука сагласно је да из дописног у редовно звање буду унапређени: Михаило Војводић, Драгољуб Живојиновић и Мирјана Живојиновић (све троје историја). За дописне је подржало: Љубодрага Димића, Славенка Терзића, Душана Батаковића, Војина Дабића (сва четворица историја) и Марка Поповића (археологија).

За иностраног члана одељење је подржало Анатолија Аркадјевича Турилова.

Одељење медицинских наука предлаже да се следећи дописни прогласе редовним члановима: Небојша Лалић (ендокринологија), Војислав Лековић (парадонтологија), Предраг Пешко (хирургија) и Владислав Стефановић (нефрологија).

Без подршке се надмећу: Марко Бумбаширевић (микрохирургија), Петар Сеферовић (кардиологија), Лазар Давидовић (хирургија), Милорад Митковић (хирургија), Милица Чоловић (хематологија), Бела Балинт (трансфузиологија), Зоран Кривокапић (хирургија), Зорана Васиљевић Покрајчић (кардиологија), Невенка Рончевић (педијатрија) и Љиљана Гојковић Букарица (фармакологија).

За иностраног, подршка је дата Михаилу Вениаминовичу Угрумову.

Одељење ликовне и музичке уметности сматра да следећи дописни треба да се унапреде у редовне чланове: Исидора Жебељан (компоновање), Бранислав Митровић (архитектура), Тодор Стевановић (сликарство) и Иван Јевтић (компоновање).

А да за дописне буду изабрани: Петар Омчикус (сликарство), Михајло Митровић (архитектура) и Мрђан Бајић (вајарство).

Самостално се утркује Сава Халугин (сликарство), а за иностраног је подржан Иван Штраус (архитектура).

Коначна листа утврдиће се на изборној конференцији 11. октобра. Од укупно 137 чланова, у садашњем саставу највише је медицинара (19), историчара (12) и математичара и књижевника (по 10), што је скоро две петине.


Коментари16
dd9df
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

banacanin vojvodjanin
Neka dodju pametni,zaslužni i slobodoumni,samo da ne izdaju nov memorandum !
Marko Tijanic
@Slobodan Ratkovic. Kvaziistoricarima nije mesto u akademiji nauka. Neka se malo posveti nauci na kojoj je diplomirao i tada ne bih imao nista protiv da udje u ovo visoko drustvo. Ovako, piskaranje o srpskom (ne srbskom) narodu kao najstarijem, i to bez ikakvih materijalnih dokaza, ne vodi nicemu vec samo truje i onako zavadjen i podeljen narod. Nasa istorija je onakva kakva jeste, trebamo se ponositi s njom, i ne izmisljati bajke.
Branko
Podržavam ulazak geologa prof.dr. Vladice Cvetkovića jer je svojim dosadašnjim radom zaslužio da bude među najmlađim akademicima(1964 god) . Ovo ostalo je gerijatrija najgore vrste naročito među lekarima. Pa oni kad odlučuju koga će specijalistu primiti većaju od kojih bolesti prisutni akademici najviše boluju (ako ima dosta dijabetičara onda im trebaju endokrinolozi, ako ima dosta srčanih bolesnika onda kardiolozi, prostata je nešto što obično muči matore kademike pa je neizostavan i urolog itd. samo im još psihijatar nedostaje a on im je izgleda najpotrebniji. Pedijatri i dečji hirurzi nemaju šanse jer akademicima ne trebaju.
Vesna ***
Medju predlozenima veliki je broj onih koji nista nisu objavili uopste, a ima i par koji se ne bave naukom / oblascu (za koju su predlozeni) vec niz godina unazad vec se politicki angazuju. Zanimljivo su predlozi (do duse malo ima zena, kao i predlozenih iz tehnickih i medicinskih nauka), ali ce biti najzanimljivije ko ce biti izabran. Zeljno cekam rezultate.
Slobodan Ratković
Nije mi jasno zbog čega niko ne spominje dr.Jovana Deretića koji je cijeli svoj život posvetio istraživanju porijekla srpskog naroda i na tom planu s nekolicinom drugih rodoljuba ostvario gigantski poduhvat u rasvjetljivanju laži i falsifikata istorije srpskog nnaroda?S.R.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља