уторак, 27.09.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:23

Заха Хадид претвара зграду „Бека” у луксузни хотел

Аутор: Далиборка Мучибабићпонедељак, 08.10.2012. у 11:40
Нови урбани центар града имаће места за различите садржаје: туризам, шопинг, шетњу, одмор, а пројектован је тако да задовољи и највише стандарде зелене градње

Заха Хадид, једна од водећих архитеката данашњице,ставиће ауторски печат и у Београду на месту некадашње фабрике „Беко” у подножју Београдске тврђаве. Њен студио са седиштем у Лондону потписује мултифункционалницентар: хотел, луксузне апартмане и пословни простор, а јавни увид у урбанистички пројекат почиње данас. Ако се обистине намере инвеститора грчке компаније „Ламда”,која је зграду фабрике„Беко” у стечају купила 2007. године за 55,8 милиона евра и ангажовала кућу Захе Хадид, Београд ће бити први град у овом делу Европе који ће се моћи похвалити да има авангардне грађевине које је пројектовао славни архитекта.

– Комплекс ће се простирати на 94.000 квадратних метара и чиниће га резиденцијални, комерцијални и пословни простор, као и хотел са пет звездица. Постаће нови урбани центар града у коме ће бити места за различите садржаје: туризам, шопинг, шетњу, одмор. Пројектован је тако да задовољи највише стандарде зелене градње. Позициониран је на 3,3 хектара између Калемегдана и Спортског центра „Милан Гале Мушкатировић” и повезаће град и реку. И што је најважније отвориће 1.000 радних места – кажу у компанији „Ламда дивелопмент” и наглашавају да су они једини власници и носиоци посла у који ће уложити више од 200 милиона евра.    

На овом пројекту Хадидова сарађује са Патриком Шумахером, познатим архитектом из њеног тима који је на овогодишњој Београдској недељи дизајна најавио да ће главни град Србије добити „репрезентативну зграду хотела која ће се изванредно уклопити у амбијент”. У „Ламди” потврђују да је пројекат у складу са домаћим прописима и регулативама и да су све сугестије Републичког завода за заштиту споменика културе уврштене у финално решење.

Будући вишенаменски центар налази се у оквиру комплекса Београдске тврђаве као део споменика културе од изузетног значаја за републику. Услове заштите за то подручје за потребе плана детаљне регулације који је претходио урбанистичком пројекту и који је усвојен у марту ове године прописао је Републички завод за заштиту споменика културе, у чијој надлежности је тврђава.

– Урбанистички пројекат је израђен у складу са условима заштите, које смо прописали и на њега смо дали сагласност – кажу у Републичком заводу за заштиту споменика културе.

Али док је план детаљне регулације прошле године био на јавном увиду, део стручне јавности побунио се против градње на тој локацији. Предвођени Александром Бановић, архитектом и аутором претходног плана за тај блок из 1969. године,тврдили су да ће нове грађевине заклонити поглед на тврђаву са реке и да је недопустиво да се било шта зида на тој локацији, јер припада тврђави, споменику културе од изузетног значаја. Замерке су биле упућене и на Генерални план Београда из 2003. године, односно што су урбанисти дозволили да се он мења. Одговорни за тај плански документ сматрали су тада,као што мисле и данас,да индустрији на тој локацији више није место и пренаменили је у садржаје попут угоститељства, пословања, културе. 

Противници градње,уместо нових квадрата предлагали су исто што и претходна планска документа, слободну површину за јавне садржаје, односно забавни парк са зеленим површинама, пешачким стазама и културним садржајима.

--------------------------------------------------------------------------

Јавна презентација пројекта

Све детаље урбанистичког пројекта комплекса у Улици војводе Бојовића 6-8, јавност ће моћи да види од данас до 16. октобра, сваког радног дана од 9 до 15 сати, у згради Градске управе у Улици 27. марта 43-45 (сала 2 у сутерену). Примедбе и сугестије на планирана решења у писаној форми могу да се доставе Секретаријату за урбанизам и грађевинске послове у Улици 27. марта 43-45, најкасније до 16. октобра. Ако урбанистички пројекат буде усвојен, инвеститор ће моћи да поднесе захтев за локацијску дозволу, односно да уђе у процедуру прикупљања свих дозвола за градњу од Министарства грађевинарства и урбанизма.

 

Ко је Заха Хадид

Рођена је 1950. године у Багдаду. Дипломирала је математику у Бејруту и архитектуру у Лондону. Пре него што је основала свој студио за архитектуру и дизајн 1980. године радила је са својим професором, познатим холандских архитектом Ремом Колхасом.

Прва је жена добитница Прицкерове награде за највећа достигнућа у архитектури. То престижно признање,пандан Нобеловој награди, освојила је 2004. за „Мост павиљон” у Сарагоси. Две године узастопноКраљевски британски архитектонски институт доделио јој је Стирлингову награду: 2010. запројекат MAXXI центрa модерне уметности у Риму и прошле године за школу у Лондону.

Ове године британска краљица одликовала ју је титулом дамеза заслуге у архитектури.

Грађевине које је она пројектовала налазе се у свим деловима света. Међу најпознатијим су Витра ватрогасна станица у Вајлу на Рајни у Немачкој (1993), Розенталов Центар савремене уметности у Синсинатију (Охајо, 1998), Хонхајм северни терминал и паркинг (2001, Стразбур), Скијашка скакаоница на планини Бергисел код Инзбрука (2002), Водени центар у Лондону (2011), изграђен за овогодишње Летње олимпијске игре...

Рад компаније Захе Хадид је посвећен ширењу параметрицизма по свету, стила чија је идеја водиља увођење флуидних форми у архитектуру, обликакакви постоје у природи, у биљном и животињском свету, попут деформисаних мехурова, шкољки...

Пре Захе Хадид прилику да осмисле уређење атрактивне локације подно Београдске тврђаве имали су Борис Подрека, архитекта рођен у Београду, који живи у Бечу, Џон Елиот, британски архитекта и грчка архитектонска кућа „Тобазис”, али се инвеститор одлучио за Хадидову.

-----------------------------------------------------------------

Најбогатији Грк улаже у Београд

Грчка „Ламда дивелопмет” је акционарско друштво и постоји од 1977. године. Послује на атинској берзи, а највећи пакет акција у рукама је Спироса Лациса, најбогатијег Грка. Нафтни магнат и бродовласник познат је и по пријатељским односима са најмоћнијим људима на свету, а неке од њих, попут Џорџа Буша и Жозеа Мануела Бароза угостио је на луксузним јахтама.

У главном граду Грчке „Ламда” између осталог поседује три тржна центра, марину, резиденцијалне комплексе. Улаже у пројекте у Грчкој, Румунији, Бугарској, Црној Гори...

На питање да ли имају новац за изградњу комплекса у Београду у „Ламди дивелопмент” тврде да нису у кризи као њихова држава, а као доказ наводе куповину тржног центра у Атини, који су прошле недеље платили 81 милион евра.  


Коментари52
90332
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tromb .
Projekat je fantastican. U Beogradu je moderna arhitektura posle decenija izolacije vise nego dobrodosla. I mislim da je lokacija na reci odlicna ... samo na suprotnoj obali od one prikazane na slici :)
Želela bih da izrazim svoje nezadovoljstvo i neslaganje sa odabirom lokacije za izgradnju „avangardne građevine“ u potpisu arhitekte Zahe Hadid. „Avangardnoj građevini“ , kako je opisana u listu „Politika“ nikako nije mesto pod bedemima beogradske tvrđave, najstarijeg jezgra našeg grada. Megalomanska veličina, konstrukcija, materijali, dizajn, pa čak i namena ovog enormnog kompleksa neprimereni su odabranoj lokaciji. Naravno da život mora da teče i da se vremena menjaju, a samim tim i potrebe stanovništva koje prati ili diktira i arhitektura. Ali postoje neka mesta koja bi trebala da ostanu zauvek ista. To su mesta koja nam pružaju identitet, koja nas podsećaju odakle je sve počelo, imaju čitljive slojeve istorije, koja su nezamenjiva i autentična. Da li mislite da bi renomiranoj Zahi Hadid bilo dozvoljeno da uradi išta slično u centru Edinburga, Stokholma, Pariza... ? Najlepše molim da lokacija za zidanje ovog kompleksa bude premeštena.
Nick Kasavetis
Uzas! Najbolje bi bilo da pretvore ceo Kalemegdan u trzni centar. Bas je leglo na tu livadu ko prst u oko.
Misko M.
Lep projekat za pogresno mesto. Bolje bi bilo nesto sa fasadom od ukrasne opeke da se uklopi u tvrdjavu i zelenilo. Ali neko spomenu "miris" iz zoloskog vrta. Jao sine kad krene leto samo oni sto tamo stanuju znaju da ne mogu da otvore prozore. he, he, he.
sa strane
Projekat izgleda mocno i sjano bi izgledao na novobeogradskoj strani--ali ne ispod kalemegdanske tvrdjave.Pritom, ako gledate stare mape Beograda, ceo gd=rad je bio zapravo na reci i moguce je da bi iskopavanja otkrila jos neke slojeve koji bi dopunili celinu tvrdjave. Tu novom, modernom, iako impresivnom zdanju, nema mesta.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља