среда, 21.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:00

Јуриш на Дедињe

Аутор: Иван Миладиновићпонедељак, 08.10.2012. у 11:18
Београд у новембру 1945, избори за уставотворну скупштину: на једној страни радост, а на другој неповерење према новој власти (фото архива Политике)

Има у Србији једна изрека: „ Још није време, још није време – e, а сад је касно”.

И управо то доживљавамо кад је реч о новој политичкој историји од Другог светског рата до данас. Пропуштене су бројне прилике, док су још били живи актери многих спорних дешавања, да се прецизно и објективно реконструише прошлост. Иначе процес демистификовања и преиспитивања историје, увек је болан и носи ризик нових друштвених подела.

Шта се заправо десило октобра 1944. године када су пролетерске јединице дошле у Србију?

За стање у Србији тада Партија није имала дилема:

,,Чаршија и градска интелигенција је против нас”, реферисао је Благоје Нешковић 1945, на једној мартовској седници Политбироа ЦК КПЈ.

Неповерење према новој власти било је и израз репресалија према онима који нису били одушевљени пресађивањем бољшевизма. Локална власт је имала широка овлашћења, а на такав закључак упућује документ који је Команда КНОЈ-а 21. јануара 1945. послала ОЗН-и:

,,Појединце за које постоји оправдана сумња да потпомажу или би били у стању потпомагати банде, с обзиром на њихово политичко гледање, пасивно задржавање према нашем покрету, фамилијарне или пријатељске везе према непријатељу, одстранити бар за време чишћења с тог терена и заточити их на унапред установљеном месту.”

И јуриш пробраних партијаца на Дедиње и њихова грабеж за туђом имовином и привилегијама допринело је односу према новој власти. Три месеца пре завршетка рата, док је пола Југославије било под окупацијом, најближе Титово окружење тражило је од војвођанског руководства да за врховног команданта што пре обезбеде „три стручна човека за млекарство, једног кобасичара и два баштована, наша симпатизера, које познајете као потпуно наше”.

У првом налету „чишћења”, кад је ,,мрак појео” највише људи, у комунистичкој Југославији нису постојали никакви писани закони. Појавили су се тек кад је конфискована имовина највећег броја привредника и индустријалаца.

Први закон о кривичном поступку донет је 1948, а први кривични закон тек 1951. године.

До тада је са Београдског универзитета удаљено више од 60 угледних професора, а сваком четвртом бирачу одузето је право гласа.

У Србији се за све и свашта губила национална част, што је аутоматски значило и конфискацију имовине и терање на тежи или лакши принудни рад и губитак свих грађанских права.

Пензионисани министар др Василије Протић изгубио је националну част због тога што је Југословенској избегличкој влади у Лондону доставио „шездесет фотографских снимака о усташким зверствима у Јасеновцу”.

Један сељак је због скривања десет килограма вуне кажњен са четири године принудног рада, а Бранко Нешић из Каменице код Ниша је због тога што је ослободио своје мештане из сеоског затвора, а насилно одузето жито поделио сељацима, осуђен на смрт и конфискацију имовине.

Вучета Вучетић, секретар Месног народног одбора у селу Ибарска Слатина код Звечана, убио је сиромашног сељака Паунка Милутиновића због тога што на време држави није дао бесплатно 50 килограма житарица.

За непуну годину дана, кроз војвођанске затворе прошло је више од 8.800 сељака.

До средине 1951. само кроз затвор у Забели код Пожаревца прошло је 86.000 српских сељака.

Правда је била у рукама политички подобног апарата нове власти.

Један суд је вербалну увреду председника месног одбора и његове супруге прогласио „кривичним делом против народа и државе”, изричући виновнику те увреде казну од три године затвора.

,,Оптужени ничим није доказао да није учинио дело за које се оптужује”, гласило је писмено образложење једног суда.

Други суд је конфискацију имовине једном човеку образложио „лошим држањем оптуженог пред судом”.

И шест година по завршетку рата, сваки пети судија у Србији није био правник, у Македонији сваки трећи, а у Босни и Херцеговини од 184 судије, 110 је било без икакве правне спреме.

У среским судовима у земљи ситуација је била још гора. Од 1.001 среских судија у Југославији, њих 254 нису имали правно образовање. Лаичких среских судија у Хрватској било је 5,81 одсто, у Црној Гори и Војводини 13,83, у Словенији 15,02, у Србији 24,17, у Македонији 42, а у Босни и Херцеговини 74,08 одсто. У овој републици тада је правду делило 65 судија који су имали само основну школу.


Коментари61
78a3d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Данко Б. Марин
Шумски маршал ослободио Бели двор за себе -а за кога другог ??? :-)
Bora Martinovic
Malo se zna sa kojim kapitalom su prvi vlasnici kupovali imanja i gradili vile na Dedinju - predmen sadasnje restitucije!? Ni tu, kao ni danas, nisu bila cista posla. Verovali ili ne, taj novac su dobili od drzave - naplativsi od nje obaveznice kojim je Kralj Aleksandar "isplacivao" ratnu ostetu porodicama poginulih boraca tokom Balkanskih i Prvog svetskog rata - uglavnom srpskom seljaku koji je te ratove izneo na svojim ledjima. Vremenom su te baveznice gubile na vrednosti jer dugo nisu isplacivane. Glasile su na donosioca - pa kad se drzava odlucila na isplatu - njen i oko nje establisment se brze bolje, rasprsio po srpskim selima, sa emisarima, radi njihovog otkupa bud-zasto.
DrJela Bisic
Za"Jos nije gotovo":Da,potpuno ste u pravuO tome pisu mnogi komentatori ovdeSrbi sebe samosazaljevajuOcekuju da drzava(koja lici na njih,kao dete na lose roditelje)"sredi stvar"Kukaju a bolje da cuteKad cijete na sta se zale-zgranete se koliko je to:Smesno?(bas i nije)Zalosn?U svom dugom veku nagledala sam se sirotinje po svetu,i mogu vam reci da dubine i ponori siromastva koji ponegde postoje-kod nas jos nisu vidjeniNe znaju Srbi sta ih sve ceka,ako ovako nastaveSvakih desetak godina oni misle da su na dnuPosle otkriju da je to bilo duplo dnoNas drustveni sistem od44.je isti kao sistem mafije,samo sto"svaka drzava ima svoju mafiju,a kod nas mafija ima svoju drzavu"Ova sadasnja faza(komunisticki kapitalizam)je u stvari ona faza kada se mafija legalizuje,pere i opere svoje pareUvek je problem kako se stekao prvi milionTajkunski milioni poticu od privilegija iz doba komunizmaKo god je iz tog sistema izasao sa parama-taj je lopov
jos nije gotovo
@Simon Simonovic Debelo ste u pravu za akomulaciju kapitala pre i posle WW2 kod nas. @titoisti Srbija je razorena 45. i tesko da ce se u duzem periodu oporaviti.Izgradjen "socijalisticki moral"je evoluirao poslednje dve decenije do ocekivanih razmera.Ali sada nije bilo klasnog neprijatelja da se nakradu njegove imovine,vec je bara postala mala a krokodili se namnozili. Gledam i na neki nacin seirim.I pitam se sta bi tek radili bivsi komunisti da su im miskovici usli u kuce i izbacili ih napolje.Ovako drpali su samo zajednicku, niciju i svaciju imovinu. Ne znate vi jos sta znaci zaista biti opljackan.
Rada. Komunistički manifest
Jovan Dada@ "oslobodili Beograd i Srbiju nisu lepo vratili u svoja sela," Komunistički manifest «BURŽUJI I PROLETERI» Buržoazija je selo potčinila gospodarstvu grada. Ona je stvorila ogromne gradove, ona je silno uvećala broj gradskog stanovništva prema seoskom i tako znatan deo stanovništva otela od idiotizma seoskog života. Kao što je selo učinila zavisnim od grada, tako je ona varvarske i poluvarvarske zemlje učinila zavisnim od civilizovanih zemalja, seljačke narode od buržoaskih naroda, Istok od Zapada. Buržoazija sve više i više savladjuje rasparčanost sredstava za proizvodnju, poseda i stanovništva. Ona je nagomilala stanovništvo, centralizovala sredstva za proizvodnju i koncentrisala svojinu u malo ruku. (...) “Moderna drzavna vlast samo je odbor koji upravlja opstim poslovima cele burzoaske klase”(...) Buržoazija je u istorij krajnje revolucioarnu ulogu.Gde god je došla na vlast, bužoazija je razorila razorila sve feudalne, patrijahalne i idilične odnose. ...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља