петак, 17.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:56

Кнез Павле – поразили су га догађаји, рехабилитовала историја

Аутор: Момчило Павловићуторак, 09.10.2012. у 15:00

Посмртни остаци кнеза Павла Карађорђевића, супруге Олге и њиховог сина Николе прошле суботе су уз све државне почасти положени у крипту краљевског маузолеја на Опленцу. Држава се тај начин одужује Карађорђевићима, којима су комунисти одузели сва законска права, забранили повратак у земљу и узурпирали имовину, која није враћена народу, већ су је они користили.

Кнез Павле није рођен у Србији, већ у Русији. Испис из руског и упис у српско држављанство добио је тек 1903. Од треће године није живео са родитељима. Боравио је у Женеви код свог стрица Петра Првог Карађорђевића и његово троје деце, Ђорђа, Јелене и Александра. У Београду је живео од 1903. до 1914, где је завршио средњу школу, а уочи балканских ратова отишао је у Лондон на школовање, које је наставио после Првог светског рата. По завршетку школовања вратио се у Краљевину СХС, где се посветио развоју институција уметности. Последња његова функција, пре него што је постао намесник, била је управник свих музеја у земљи.

Од 1934. до 27. марта 1941. био је, са још двојицом, тестаментом одређени намесник малолетном краљу Петру.

У сложеним политичким условима успео је да земљу води и припрема за наступајуће ратне догађаје. Иако енглески ђак, лични пријатељ многих британских представника краљевске лозе, многих, пре свега британских посланика у Београду, ипак се 1941. определио за југословенске интересе, а не британске. Свестан потенцијала своје земље и њене одбрамбене способности, тражио је ефективну британску помоћ за случај напада фашистичких сила којима је Југославија била окружена. Уместо стварне помоћи добијао је британска обећања и савете пред наступајућим Хитлеровим ултиматумима. Уверен да чини добро земљи а убеђени противник рата он је, после консултовања крунског савета и владе, ипак, донео одлуку и овластио премијера Цветковића да потпише Протокол о приступању Тројном пакту. Британци му то нису опростили. Искористили су делом незадовољство народа у земљи и амбиције генерала, потпомогли пуч, и депортовали кнеза Павла истим путем којим је он само неколико месеци раније на британски наговор отпремио Милана Стојадиновића, једног од најспособнијих председника владе Краљевине Југославије.

Рат је провео у Kенији и Јужној Африци. Педесетих година нaстанио се у Швајцарској и Француској, где је и умро.

Комунисти су га јануара 1945. прогласили ратним злочинцем и издајником народа, уз оптужбе да је радио на разбијању јединства народа Југославије и онеспособљавао земљу за одбрану од непријатеља. Та општа формулација сметала је чак и комунистичким правницима који су сугерисали да кнеза не могу оптужити ни осудити за издају, јер није имао власт ни био у земљи, нити за велеиздају јер он сам није потписао Протокол о приступању Југославије Тројном пакту. Али та општа формулација, уз доказе фабриковане углавном саслушањима, међу којима је и оно Иве Андрића, посланика у Берлину 1941, онемогућила му је повратак у земљу, уз одузимање имовине и жиг народног непријатеља.

Тек недавно је рехабилитован, а у суботу ће вечни покој наћи на Опленцу. Принц Павле се вратио у земљу, не Југославију него Србију, скоро по границама исту као 1903. кад је са стрицем дошао у Београд. Кнез Павле није ратни злочинац, није издајник ни велеиздајник. Њега су поразили догађаји, рехабилитовала историја. Може ли да нам помогне да умиримо сопствену историју, беспотребне и разорне поделе, да се према личностима из историје односимо достојанствено и мирно. Јер и ми ћемо бити историја.

Директор Института за савремену историју


Коментари8
ce6ab
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Teca Peca
Mi baby boom generation, sto ce reci, posleratna deca, samo smo slusali zvanicne verzije o veleizdaji Princa i Kralja, tj pristupanja Trojnom paktu.Postavljam pitanje.Ako je princ Pavle imao tako bliske i prisne veze sa britanskom krunom kako nije dobio njihovu podrsku i kako je bio tako lose informisan da bi mu se Englezi suprotstavili obaranjem Vlade i martovskim demonstracijama.Sta je radila nasa diplomatija, da li je Princ imao mogucnost da ode kod saveznika na konsultacije- to ukljucuje sve od Engleza, Amerikanaca, Rusa.Da podsetim- Staljin je u to vreme bio u veoma prisnim odnosima sa Gitlerom?ne verujete?Procesljajte istoriju!!!Zasto je postupio kako je postupio, ne zanamo, ali znamo da su nasi roditelji bezali iz Beograda koje su fasiti stukama zasipali, a moja majka dozivotno izgubila mir u dusi.Mnogi su izgubili zivote.
Aleksandar Pitagora
Kneza Pavla pratile su kojekakve zlobne priče celog života, počev od njegovog porekla, pa do istorijske evaluacije onoga što je činio. Bio je sin princa Arsena, brata Petra I, i Ruskinje Demidove. Veoma obrazovan Karađorđević, diskretan i odmeren čovek, veliki džentlmen u jednom uskovitlanom vremenu i svetu gde se te osobine nisu cenile. Nikoga on nije zavađao, brat Aleksandar I ostavio mu je testamentom namesništvo, mada, kažu, nisu bili suviše bliski, na veliko zaprepašćenje generala Pere Živkovića, koji u tom testamentu nije ni pomenut. Pokušao je da svojoj zemlji obezbedi mir, sporazumom sa pogrešnom osobom; to mu se ne može zameriti, jer Hitleru su tada svi popuštali, ponajviše Englezi, pa i sam Staljin. Učinio je što je mogao. Knez Pavle je za sva vremena zadužio i srpsku kulturu. U članku je tačno rečeno, da ga je istorija rehabilitovala.May rest in peace!
Мр Петар Симић
Будући да,по правилу,објављујете избор из коментара читалаца,чуди ме да сте објавили коментаре потписане са : M.Petrovic i Definicija. Посебно је неистинита и тешка оптужва кнеза Павла "да је радио у сенци са фашистима",да је био "жедан власти и живео је на томе да посвађа два брата Ђорђа и Александра,ослободио се једног и другог"! Бар је познато како се кнез Павле "ослободио" Александра.ПОсле неуспелог атентата комуниста 1921. усташе су успеле да га убију 1934.,на велику радост комуниста, коју су изразили и у свом органу "Пролетер". Како је под комунистичком влашћу прошла династија Карађорђевић,па и кнез Павле такође је познато.
Srećković
U citavoj svojoj zivotnoj situaciji od 1941. nadalje knez Pavle je imao ogromnu sreću u nesreći. - Da nije bio kraljevske krvi već samo obican politicar Englezi bi bili kudikamo stroziji prema njemu. - Da je knez Pavle nakon potpisivanja trojnog pakta dospeo u ruke Rusima - ne bi se znalo ni gde mu je grob!
Definicija
LEpo sroceno, samo me ineresuje gde va je napiska ko je i kakav je Pavle po Dordju, prvencu kralja Petra I? Opevali ste celu istoriju, svalili sve na komuniste i sada da popijemo, pjunemo i da nista vise ne vazi. Ne kazem da komunisti nisu gresili, ali da Pavla proglasavate skoro za "sveca" je neumesno. Covek je bio zedan za vlascu i ziveo je na tome da posvadja dva brata Djordja i Aleksandra, oslobodio se i jednog i drugoga. Da je radio u senci sa fasistima ne treba da krijete, jer je to radio i Cercil. Stavljate Pavla u prekrojavanja istorije, pa onda treba da se cudimo da neo fasizam trazi svoga korena i kod nas. Trazenje pomirenja? Sa kime? Sa raspadom kraljevine Jugoslavije i socijalizma Jugoslavije i sa Pavlom? POmirite se prvo sa sobom i vasim stavovima, protiv kojih se izgleda borite samim sa sobom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља