субота, 24.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:25

Дорћол чека Захин креативни рукопис

Аутор: Д. Мучибабићуторак, 09.10.2012. у 09:53
Мост-павиљон у Сарагоси, за који је Заха Хадид 2004. године добила Прицкерову награду – највише признање у архитектури

Стручна јавност углавном поздравља одлуку инвеститора, грчке компаније „Ламда дивелопмент” да за пројектовање хотела, апартмана и пословног простора на локацији бивше фабрике „Беко” ангажује Заху Хадид, једну од водећих светских архитеката. Али, овдашње архитекте у разговору за „Политику” не поричу да према читавом пројекту задржавају дозу резерве.

За такву локацију, према мишљењу Гроздане Шишовић, архитекте, требало је да буде организован конкурс, тим пре што је било спорења око плана детаљне регулације простора подно калемегданских зидина, односно да ли ће градња угрозити визуре Београдске тврђаве.

Гордана Шишовић

– Заху је упослио приватни инвеститор, али би требало у перспективи успоставити принцип да се и они обавежу да расписују јавне, интернационалне архитектонске конкурсе, јер су они својеврсно такмичење у квалитету. То је поштеније и према домаћој архитектонској сцени. Надам се да ће биро Хадидове на свом највишем нивоу разрадити пројекат и да ће Београд добити објекат по својој мери – сматра Шишовићева.

Са њом се слаже Весна Цагић-Милошевић, архитекта и доцент на Архитектонском факултету. Реч је, каже Цагићева, о једној од најзначајнијих неактивних локација у централној зони града, која по свим регулаторним критеријумима има третман локације од изузетног значаја и требало је да буде предмет архитектонског конкурса.

Весна Цагић-Милошевић

– Када већ није тако, одлично је што ће се ту појавити објекат чији је аутор тако значајно име савремене архитектуре. Архитектура „са потписом” у великој мери учествује у стварању доброг имиџа града и државе и осим културолошког значаја за средину у којој се налази важна је и као туристичка атракција. Међутим, њени позитивни ефекти далеко су већи када су ти објекти по намени јавни: музеји, позоришта, универзитети. Када приватни инвеститор доводи звучно име, позитивни ефекти су за град Београд чист ћар – каже Цагић-Милошевић.

Њен колега Горан Војводић, радује се сваки пут када чује да би мегазвезде попут Хадидиве, Калатраве, Либескинда или Подреке могли да оставе печат у српској престоници јер њихова дела обогаћују средину и Београд позиционирају на светску мапу градова са атрактивним објектима.

Горан Војводић

– Грађевине Захе Хадид су интригантне, она је визионар и изузетно води рачуна о детаљима, као и о окружењу са којим објекат кореспондира. Сви тродимензионални прикази њених објеката када се отелотворе добију на тежини и онда се крајње јасно види њен врхунски професионализам. Музеј савремене уметности у Риму најречитији је пример њеног стваралаштва. Смета ми што много више непознатих архитеката пројектује у Београду и то доживљавају само као професионални ангажман без сагледавања шире конотације и не воде рачуна о естетици града. Уместо да га улепшају они га наружују – изричит је Војводић.

Михајло Митровић, архитекта, каже да не верује ниједан одсто да ће се према пројекту Захе Хадид зидати у подножју Београдске тврђаве, јер претходних деценија ниједно велико име светске архитектуре није могло да гради у Београду.

Михајло Митровић

– Довођење истакнутих аутора у престоницу је злоупотреба њиховог имена и ауторитета како би инвеститори лакше дошли до дозвола. До сада су били расписивани бројни међународних архитектонски конкурси на којима су побеђивале познате архитекте, долазили су у Београд, развијали пројекте, али ниједан није изведен највећим делом због наше бирократије – сматра Митровић.

Центар водених спортова у Лондону, изграђен по пројекту Хадидове за последње олимпијске игре. Коштао је 439 милиона евра

Име није гаранција успешно изведеног пројекта

Хадидова привлачи пажњу где год да се појави, одавно се уписала у историју архитектуре и са тог аспекта је позитивно што се Београду помиње као локација где би она могла да остави траг, мишљења је Иван Рашковић, председник Друштва архитеката Београда.

– Она је пример изразито ауторске архитектуре и има препознатљив рукопис. Али то само по себи не гарантује да ће пројекат у Београду бити успешно изведен и да ће се грађевина уклопити у постојећи амбијент – каже Рашковић.


Коментари27
1cf98
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

shooshoomeega
a sisovicka bi da DOBIJE na jos nekom konkursu zasluzeno! jos se ona nada citiram:"Надам се да ће биро Хадидове на свом највишем нивоу разрадити пројекат и да ће Београд добити објекат по својој мери ". HAHAHA!
DrJela Bisic
Zaha je poreklom Iracanka,studirala arhitekturu u Moskvi.Bas me interesuje sta ona o ovome(vlasnistvo lokacije)misliPitacu
Dejan Spremo
Da ne bi ostali samo na prepisci, citiraću deo teksta koji komentarišemo: " Primedbe i sugestije na planirana rešenja u pisanoj formi mogu da se dostave Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove u Ulici 27. marta 43-45, najkasnije do 16. oktobra. ". Prirodno je da ljudi imaju različita mišljenja, da se nekome ova ideja dopada, a nekome ne i svi imamo priliku da to i iskažemo ali puko komentarisanje teksta u POLITICI nije dovoljno. Iskreno, sumnjam da bi "pismene primedbe" predate Sekr. za urbanizam nešto izmenile ali to je barem pokušaj građanskog otpora, koji će valjda jednog dana dobiti na snazi. Za DrJelu Bisić: hvala na pravnom tumačenju situacije. Pod terminom "da grad otkupi" više sam mislio na to da Beograd ponovo dođe do prava raspolaganja tim objektom i da na ozbiljan način definiše namenu tog objekta ili prostora, jer kako sada stvari stoje, plašim se da će investitor uraditi ono što želi. Ponavljam: nije tema projekat Zahe Hadid, koji je naravno sjajan, več LOKACIJA
VS
Jes' da je Mitrović napravio jednu od najružnijih otelotvorenja jugoslovenske moderne arhitekture u vidu zapadne kapije, ali se u potpunosti slažem sa ovim što je rekao čovek.
Jovana Dada
Vecina komentatora su arhitekti,pa bi trebali da znaju kako se radi posao1.Investitor prica rice kako bi mu se prodala lokacija2.postavi na lokaciji gvozene ograde,natpise"pazi gradiliste"i sl i ceka par godinaMozda zakopa malo bagerom-kao on pravi temeljU toku godina namena objekta se menja,investitori se menjaju(ja tebi-ti meni,pa ja firmi mog sima itd)Ko ce biti krajnji investitor,kada i koja ce biti namena-videce sePoenta je:gospodo arhitekti koliko puta ste pravili planove,nacrte i sl-pa od toga nije ispalo nista?Zar misite da je Zaha,zato sto je cuvena,u boljoj poziciji?Uzgred,ovaj objekt bi bio divan na NBgduMozda ce investitor traziti zamenu zemljista.Ionako vlasnistvo zemljista na NB nije sporno,jer NB nije ni postojao pre2sv.rBio je mocvara,bez vlasnika.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља