Стручна јавност углавном поздравља одлуку инвеститора, грчке компаније „Ламда дивелопмент” да за пројектовање хотела, апартмана и пословног простора на локацији бивше фабрике „Беко” ангажује Заху Хадид, једну од водећих светских архитеката. Али, овдашње архитекте у разговору за „Политику” не поричу да према читавом пројекту задржавају дозу резерве.

За такву локацију, према мишљењу Гроздане Шишовић, архитекте, требало је да буде организован конкурс, тим пре што је било спорења око плана детаљне регулације простора подно калемегданских зидина, односно да ли ће градња угрозити визуре Београдске тврђаве.

Гордана Шишовић

– Заху је упослио приватни инвеститор, али би требало у перспективи успоставити принцип да се и они обавежу да расписују јавне, интернационалне архитектонске конкурсе, јер су они својеврсно такмичење у квалитету. То је поштеније и према домаћој архитектонској сцени. Надам се да ће биро Хадидове на свом највишем нивоу разрадити пројекат и да ће Београд добити објекат по својој мери – сматра Шишовићева.

Са њом се слаже Весна Цагић-Милошевић, архитекта и доцент на Архитектонском факултету. Реч је, каже Цагићева, о једној од најзначајнијих неактивних локација у централној зони града, која по свим регулаторним критеријумима има третман локације од изузетног значаја и требало је да буде предмет архитектонског конкурса.

Весна Цагић-Милошевић

– Када већ није тако, одлично је што ће се ту појавити објекат чији је аутор тако значајно име савремене архитектуре. Архитектура „са потписом” у великој мери учествује у стварању доброг имиџа града и државе и осим културолошког значаја за средину у којој се налази важна је и као туристичка атракција. Међутим, њени позитивни ефекти далеко су већи када су ти објекти по намени јавни: музеји, позоришта, универзитети. Када приватни инвеститор доводи звучно име, позитивни ефекти су за град Београд чист ћар – каже Цагић-Милошевић.

Њен колега Горан Војводић, радује се сваки пут када чује да би мегазвезде попут Хадидиве, Калатраве, Либескинда или Подреке могли да оставе печат у српској престоници јер њихова дела обогаћују средину и Београд позиционирају на светску мапу градова са атрактивним објектима.

Горан Војводић

– Грађевине Захе Хадид су интригантне, она је визионар и изузетно води рачуна о детаљима, као и о окружењу са којим објекат кореспондира. Сви тродимензионални прикази њених објеката када се отелотворе добију на тежини и онда се крајње јасно види њен врхунски професионализам. Музеј савремене уметности у Риму најречитији је пример њеног стваралаштва. Смета ми што много више непознатих архитеката пројектује у Београду и то доживљавају само као професионални ангажман без сагледавања шире конотације и не воде рачуна о естетици града. Уместо да га улепшају они га наружују – изричит је Војводић.

Михајло Митровић, архитекта, каже да не верује ниједан одсто да ће се према пројекту Захе Хадид зидати у подножју Београдске тврђаве, јер претходних деценија ниједно велико име светске архитектуре није могло да гради у Београду.

Михајло Митровић

– Довођење истакнутих аутора у престоницу је злоупотреба њиховог имена и ауторитета како би инвеститори лакше дошли до дозвола. До сада су били расписивани бројни међународних архитектонски конкурси на којима су побеђивале познате архитекте, долазили су у Београд, развијали пројекте, али ниједан није изведен највећим делом због наше бирократије – сматра Митровић.

Центар водених спортова у Лондону, изграђен по пројекту Хадидове за последње олимпијске игре. Коштао је 439 милиона евра

Име није гаранција успешно изведеног пројекта

Хадидова привлачи пажњу где год да се појави, одавно се уписала у историју архитектуре и са тог аспекта је позитивно што се Београду помиње као локација где би она могла да остави траг, мишљења је Иван Рашковић, председник Друштва архитеката Београда.

– Она је пример изразито ауторске архитектуре и има препознатљив рукопис. Али то само по себи не гарантује да ће пројекат у Београду бити успешно изведен и да ће се грађевина уклопити у постојећи амбијент – каже Рашковић.