понедељак, 22.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:56

Поезија је видовити ерос језика

Аутор: Зоран Радисављевићпетак, 12.10.2012. у 11:08
Ненад Грујичић (фото приватна архива)

У издању Бранковог кола, појавила се обимна „Антологија српске поезије (1847–2000)”, Ненада Грујичића, – од Бранка Радичевића до Дејана Алексића. У распон од једног и по века, Грујичић је унео 290 песника, узимајући за камен-темељац Радичевићеву прву књигу објављену у Бечу 1847. године. Та година је, иначе, позната по великом значају за развој српског језика, поезије и књижевности.

Говорећи о овој антологији, Михајло Пантић је истакао: „Антологија Ненада Грујичића је једна од оних које се у критици сматрају интегралним. Она обухвата српско песништво од просева модерне свести у српској песничкој имагинацији до дана данашњег и предочава ширину и богатство свега онога што је та имагинација кроз векове успела да нам дâ”.

– С обзиром на то да смо релативно мали језик и народ, водио сам рачуна да све што је импрегнирано истинским талентом уђе у антологију. Избегао сам опасну и лењу праксу сублимисања и елиминисања песама и песника само зато што тако изгледају неке друге утицајне антологије. Са праксом копирања антологија објављених пре пола столећа, напокон треба прекинути. Нужан је метод уважавања експлозије песничких вредности, и ја сам то урадио, уносећи свеже погледе и нове критеријуме – каже Ненад Грујичић.

У антологији се, осим Бранка Радичевића налазе песници: Петар Петровић Његош, Петар Прерадовић, Јован Сундечић, Ђура Јакшић, Змај, Лаза Костић, Јован Грчић Миленко, Војислав Илић, Алекса Шантић, Милета Јакшић, Јован Дучић, Милан Ракић, Светислав Стефановић, Сима Пандуровић, Дис, Милутин Бојић, Вељко Петровић, Мирко Королија, Станислав Винавер, Милутин Бојић, Милош Црњански, Раде Драинац, Момчило Настасијевић…

Посебан значај Грујичић је дао другој половини двадесетог века: Милан Дединац, Ристо Ратковић, Десимир Благојевић, Оскар Давичо, Скендер Куленовић, Душан Костић, Васко Попа, Ристо Тошовић, Бранко В. Радичевић, Миодраг Павловић, Мирослав Антић, Стеван Раичковић, Божидар Тимотијевић, Иван В. Лалић, Душко Трифуновић, Јован Христић, Бранко Миљковић, Лазар Вучковић, Борислав Радовић, Бранислав Петровић, Крстивоје Илић, Матија Бећковић, Драган Колунџија, Слободан Ракитић, Ранко Рисојевић, Рајко Петров Ного, Перо Зубац, Ђуро Дамјановић, Стеван Тонтић, Славомир Гвозденовић, Милан Ненадић, Рајко Петров Ного, Војислав Деспотов, Душко Новаковић, Милосав Тешић, Иван Негришорац, Владимир Јагличић, Драгослав Дедовић…

– Поезија је видовити ерос језика. А језик без надахнућа и није поезија. Узимао сам песме које изазивају снажан емотивни доживљај, песме видљиве креативне виталности, песме из којих избија животна посвећеност таленту што пева, песме које теже круговима савршенства, песме детаља са универзалним силницама што дотичу данашњег човека (али и оног у будућности), песме које беже из мемле затворених навика сваке врсте, песме настале на принципу језичке игре у свим правцима, песме које представљају душевно изненађење у језику – истиче Грујичић.

У антологији је и четрдесетак песникиња: Милица Стојадиновић Српкиња, Драга Димитријевић Дејановић, Даница Марковић, Јела Спиридоновић Савић, Аница Савић Ребац, Десанка Максимовић, Дара Секулић, Мирјана Стефановић, Даринка Јеврић, Стевка Козић Прерадовић, Тања Крагујевић, Љубица Милетић, Драгиња Урошевић, Радмила Лазић, Злата Коцић, Мирјана Божин, Драгана Крагуљ, Јелена Ленголд, Ана Ристовић, Милена Марковић, Јелена Радовановић, Тања Ступар Трифуновић, Јелена Алексић…

– Неприхватљиво је да се у антологијама које обухватају период од стотину и више година налазе само једна или две поетесе, то је понижавање женске песничке популације, и жене уопште, укидање равноправног деловања талената у истом језика – наглашава Грујичић.

У антологији је и неколико кантаутора и песника реконрола: Ђорђе Балашевић, Милан Младеновић, Бранимир Штулић… У антологији су и песницима који су, из разних разлога, изостављани у сличним пројектима српске поезије: Гојко Јањушевић, Павле Поповић, Вујица Решин Туцић, Борислав Милић, Ђуро Дамјановић, Миодраг Станисављевић, Боро Капетановић, Јово Марић, Предраг Бјелошевић, Миодраг Трипковић, Илија Лакушић, Мишо Авдаловић… Посебно изненађење су песме Петра Милосављевића, познатог теоретичара књижевности, филолога и критичара.

– Указала ми се идеална прилика да уведем песнике који су некоректно и без објашњења изостављани из антологија укупне српске поезије. Подједнако сам третирао екавско и ијекавко крило српскога језика. Уносио сам песнике који не само да пишу текстове већ пре свега оне који су пропевали у матерњем језику. Ови други су привилеговани у мојој антологији, јер права поезија се управо по споју мелодијске супстанце и значења речи разликује од прозе. Заобишао сам творевине које нису остварене у јединству форме и садржаја, затим, намргођено мудрословље и фарисејску надменост беживотног духа, односно ауторе у салијеријевском хендикепу непостојања талента – објашњава Грујичић.

Питамо Грујичића да ли је, када је завршио антологију, схватио да је неке песнике неоправдано изоставио.

– Наравно, било је неколико млађих, врсних песника, чије песме заслужују пажњу, али их нисам могао укључити, јер су им се прве књиге појавиле после двехиљадите године. Такав је, на пример, талентовани Радомир Д. Митрић из Бањалуке, којем се одличан првенац појавио 2004. године. Њихово песничко присуство у матерњем језику тиме није угрожено. Кад дође време, кад наступи нека нова дистанца, они ће наћи своје место у овој или сличним антологијама, а неки ће и сами, верујемо, сачинити своје цветнике српске поезије – каже Ненад Грујичић.

Представљање у Римској дворани

У Римској дворани Библиотеке града Београда, данас у подне, „Антологију српске поезије (1847–2000)”, Ненада Грујичића, представиће: Драгољуб Стојадиновић, Славица Гароња Радованац, Марија Слобода, Ружица Сокић, Верица Николић, Бошко Петров, Слободан Ракитић, Крстивоје Илић, Душко Новаковић, Милена Марковић и аутор – Ненад Грујичић.


Коментари7
65d98
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

гаврило
врло лијепо, него жалости да су многи заобиђени...
Dubravka Milenković
Kapitalno delo, bogatstvo koje vraća veru u poeziju - najvišu formu ljudskog duha jednog naroda. Istovremeno predstavlja izvor što pobuđuje nove ideje i uživanja u lepotama i raskoši srpskog jezika. Zahvalnost i čestitke priređivaču antologije.
Професор из унутрашњости
Овакве антологије потребне су и нама професорима у гимназијама. Нове антологије. Ђаци висе на Фејсбуку и губе време. Антологија у рукама младих (или на екрану) јачаће дух талентованој омладини и свима нама. Даје наду да није све пропало кад пропало све је.
Tatjana BG
Bila sam danas na predstavljanju Antologije u 12h u Rimskoj dvorani. Puno publike i atmosfera kakvu zaslužije antologija srpske poezije. Bilo je lepo čuti žive pesnike: Milenu Marković, Duška Novakovića i Manojla Gavrilovića.
Tatjana BG
Bila sam danas na predstavljanju Antologije u 12h u Rimskoj dvorani. Puno publike i atmosfera kakvu zaslužije antologija srpske poezije. Bilo je lepo čuti žive pesnike: Milenu Marković, Duška Novakovića i Manojla Gavrilovića.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља