субота, 29.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:22

Музичка и политичка порука Бемуса

Аутор: Бранка Радовићпетак, 12.10.2012. у 22:00
Са отварања Бемуса 2012. у Центру „Сава”

Отварање Бемуса је протекло у новом духу који је сугерисао најпре оркестар чији су чланови дошли из свих земаља и великих градова држава западног Балкана, највише из бивше Југославије. Зацртани су огромни циљеви: „деконструкција стереотипа, превазилажење национализма, расизма, ксенофобије, крвавог наслеђа из прошлости”. Уз потребу комуникације, ансамбл је своје припреме остварио у Кањижи, а први наступ управо на овом концерту.

Неконвенционално је било и место одвијања концерта, на бини Центра „Сава”, при чему је гледалиште остало празно. Осећали смо се интимније и пријатније, физички ближе извођачима, али је прилика за импозантни поглед на пуну дворану публике изостала. Говор амбасадора Европске уније у Србији Венсана Дежера у духу потреба за заједништвом и корачањем Србије ка Европи дао је политички увод у целу манифестацију.

Скуп младих музичара у „Оркестру без граница”, са неколико ветерана, њихов заједнички рад и дружење много су значајнији од било каквог програма концерта, наступа и већ самим оснивањем и заједничком комуникацијом промовишу музичку и јасну политичку поруку. Идејни творац је диригент Премил Петровић.

Иако би се на првом концерту очекивала музика земаља из којих млади музичари долазе, овом приликом био је то неутрални класични репертоар који је започео, уместо са увертиром, „Класичном симфонијом” Сергеја Прокофјева, популарним делом које је у потпуности одговарало утишаном, сведеном и децентном звуку оркестра. Прозрачност и непренаглашеност и јесу главне црте ансамбла.

Пети клавирски концерт у Ес-дуру Л. В. Бетовена, назван „Императорски” или „Царски”, показао је савремене смернице у тумачењу музике великог композитора. Ништа од снаге, херојства, „разбијања” клавира које смо донедавно слушали на такорећи сваком концерту. Ништа ни од императорског достојанства и патетике. Сасвим супротно. Текло је фино, много више моцартовско него бетовенско ткање нежне, утишане, минималистичке и сасвим сведене партитуре. Никад више пијана, никад мање грубости. Нови стил уцртао је млади немачки пијаниста Хинрих Алперс, добитник многих награда управо за извођење Бетовена , који је сопствено, другачије схватање ове музике понудио нашој публици немало изненађеној.

У другом делу програма, композиције Чарлса Ајвза („Неодговорно питање”) и Золтана Кодаља („Игре из Галанте”), омогућиле су и целом оркестру, посебно групама и солистима да добију свој тренутак и покажу многе своје могућности. Са њима је радила екипа еминентних немачких музичара из највећих оркестара, а резултати су били видљиви. Међутим, неколико неуралгичних тачака у лименим дувачима и још неостварена укупна хомогенизација оркестарског звука говоре о почетничким напорима и тешком путу до остварења професионалних циљева. Драгоцени допринос диригента Премила Петровића, чија инвенција и креативност превазилазе само вођење оркестра за пултом, стално обогаћују нашу средину пројектима и садржајима који нас приближавају свету и Европи, а у тим мислима, подухватима и жељама одвијала се и вербална и музичка комуникација ове вечери.

Губећи можда на гламуру, посебности и изузетности програма и солиста, Бемус је добио компоненту идејне поруке, тражећи дијалоге, а служећи се музиком као веома добрим средством за остварење оваквих тежњи. Хоће ли пример са сцене „сићи у живот” показаће будућност.


Коментари0
02b98
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Критика / Музика

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља