понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:05

Учио сам од сваког кога сам читао

Аутор: Славко Трошељсубота, 13.10.2012. у 21:54
Фото З. Кршљанин

У среду, 17. октобра, у оквиру Смедеревске песничке јесени, Љубомиру Симовићу, песнику, драмском писцу и романсијеру, члану Српске академије наука и уметности, биће уручен „Златни кључ Смедерева”, као признање за целокупно песничко дело. Том приликом ће бити објављена и његова песничка трилогија „Планета Дунав”.

Уз књиге песама („Словенске елегије”, „Шлемови”, „Уочи трећих петлова”, „Субота”,„Видик на две воде”...) написао је и четири драме: „Хасанагиница”, „Чудо у Шаргану”, „Путујуће позориште Шопаловић” и „Бој на Косову”. Затим роман-хронику „Ужице са вранама”, књиге есеја о српским песницима, драмским писцима, сликарима и вајарима. Објавио је и дневник снова: „Сневник”.

Симовићеве песме и драме су превођене на многе језике, али је највише успеха у свету доживела драма „Путујуће позориште Шопаловић”, која је преведена на 20 језика и која је постављена на сцене позоришта у Пољској, Чешкој, Словачкој, Белгији, Швајцарској, Канади, Словенији, Македонији, Јапану, Јужној Кореји, Колумбији. Од 1990. до данас, „Шопаловићи” су играни у више од 100 позоришта у Француској, укључујући и елитни париски „Theatre de la ville”. Играни су чак и у једном француском позоришту у Мароку, у Казабланки.

Љубомир Симовић је рођен 2. децембра 1935, у Ужицу.

Које књиге сте прве прочитали?

Од поезије, то је била књига Змајевих песама, „Чика Јова српској деци” и нека поема у римованом десетерцу о „подвизима” и смрти хајдука Чаруге, који је између два светска рата харао на подручју Славоније. Посебно памтим неко прастаро издање „Доживљаја Хаклбери Фина”, Марка Твена. Први драмски текст који сам прочитао била су „Дорћолска посла”, Чича Илије Станојевића.

Да ли vас је то везало за позориште?

Љубав према позоришту је, у мом случају, део породичне традиције. Осим тога, с позориштем су у вези, несумњиво, били и дани „Беле недеље”, кад су по Ужицу, свако вече, иза сваког угла, искрсавале маскиране дружине и кад се, сваки час, са свих страна, чуло: „Ево маски, ево маски!” То су биле велике, симултане уличне представе, којих се данашње Ужице више не сећа. Као деца, позориште смо и сами правили у нашим двориштима: разапнемо конопац између шљиве и кајсије, преко њега пребацимо чаршав, испред те „завесе” поставимо клупе и хоклице, измислимо неку причу, поделимо улоге, и ето позоришта! Не би требало заборавити ни да је Ужице, одмах после рата, добило професионално позориште, са сјајним глумцима и одличним репертоаром.

Ко vам је био узор у књижевности?

Узор ми никад није био један песник или један писац. Читао сам све, а учио сам од сваког кога сам читао. Учим и данас.

Чему тежите у писању?

Ономе што је дефинисала Марина Цветајева, кад је казала: „Висока мера. Мерити високим мером.”

А да ли се нечега одричете због писања?

Не. Писању је потребно све, свако искуство.

Постоји ли нешто у животу што бисте желели да заборавите?

Понекад наиђе нека ноћ у којој се сећате сваке ружне речи коју сте рекли и свега онога чиме сте се о некога огрешили. И то вам целу ноћ не да да заспите... Кад бих то заборавио можда бих лакше спавао. Али се питам шта бих изгубио ако бих то заборавио.

О чему ових дана размишљате?

О држави која поставља услове Европској унији, а повлачи се пред хулиганима. И која годишње не може да изгради ни 10 километара аутопута, а чији нам политичари обећавају да ће прокопати канал од Дунава до Егејског мора.

Нисте одушевљени нашим политичарима?

Пратећи њихове метаморфозе и пластичне операције, помишљам како чедно према њима изгледа Мирабо, за кога се говорило да „доручкује са јакобинцима, руча с људима из 1789, а вечера са ројалистима”.

Против чега се борите?

Још од 2005, борим се, заједно са Српском академијом наука и уметности, против отварања рудника никла. Да отварање рудника никла није опасно по животну средину, надлежни министар покушава да нам докаже сликајући се на телевизији са двема разгледницама, пуним винограда или сунцокрета, процветалих у Кавадарцима, у којима ради рудник никла. У Кавадарцима, у којима се од дима и јаловине црне и небо и земља. А ми се залажемо за то да се као доказ не узимају разгледнице него научне анализе компетентних људи, академика, професора Хемијског и Рударско-геолошког факултета. А те анализе убедљиво доказују да би иза експлоатације тих рудника остали јалова земља и мртве реке. Да би Златибор, Тара, Шарган, Шумадија, Гоч, били претворени у Месечеве пејзаже, какве видимо око Бора и Мајданпека.

Чему се, ипак, надате?

Надам се победи знања и разума. Што је од мене веома неразумно.

А чега се плашите?

Гледајући како се Србија све брже празни, бојим се да ћемо се и ми једног дана питати, као што се питао један од Џојсових јунака: „Где је наших 20 милиона Ираца који би требало да су овде уместо ових четири?”

Има ли нешто што би могло да нас охрабри?

Ваљда има. На пример, борба за људска права је све актуелнија и све гласнија. За људска права се каткад највише залажу они који их највише крше. А више од свих прогласа, програма, студија и закона о људским правима, о односу и равноправности свих раса, вера и нација говори једна кратка реченица, која се, ако се не варам, приписује Тесли, а од које одавно нисам чуо нешто лепше, и од које не налазим ништа боље чиме бисмо завршили овај разговор, а која гласи: „Постоји само једна раса, у разним бојама.”

-----------------------------------------------------------

СУГРАЂАНИ

Кад сам ушао у аутобус 26,

који, као и 24,

иде с Трга Републике на Дорћол,

видео сам коврџаву браду

како нешто шапуће минђуши,

која од тог шапата светлуца!

Док је код цркве Александра Невског,

„двадесетшестица” скретала

из Француске улице у Душанову,

госпођа која стоји говорила је

господину који је седео:

„Тој деци треба казати да престану!

Не само зато што то није лепо,

него и зато што је сад касно!

Родитеље треба тући док су мали”!..


Коментари0
9e629
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља