уторак, 24.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 14.10.2012. у 14:35 Милан Мишић

Откривање Америке: Дебела мачка са Волстрита

Утицајна мачка: Џејми Дејмон (ФОТО: М. Мишић)

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – ”Ја нисам постао председник да бих помагао дружину нафатираних банкара са Вокстрита”, гласи једна од често цитираних изјава Барака Обаме, дата у децембру 2009, дакле у време док се, мада изабран, тек припремао за усељење у Белу кућу.

Он је том приликом за банкаре употребио израз ”дебели мачке” (”fat cats”), којим се у жаргону енглеског језика описују богате утицајне особе.

Једна од тих ”дебелих мачака”,  уствари главна међу њима кад је реч о утицају, а и банци којој је на челу, посетила је прошле недеље Вашингтон, да би у Савету за спољне односе, на трибини на којој гостују водећи овдашњи бизнисмени, изнела своје виђење глобалне економије и прилика код куће.

Џејми Дејмон (56), главни директор и председник мултинационалног банкарског система ”Џеј Пи Морган Чејз”, највеће америчке банке са годишњим прометом од око 2.000 милијарди долара и више од 200.000 запослених, кад се изблиза осмотри физички уоипште није дебео, али јесте ”нафатиран”. Његова годишња плата са бонусима је прошле године износила 23 милиона долара – уклапа се дакле у слику богатог банкара са Волстрита.

Уз то, има и репутацију најуспешнијег, најслављенијег и најутицајнијег. ”Џеј Пи Морган Чејз” је без проблема прошао велику финансијску кризу којој су кумовале Дејмонове колеге из јужне четврти Менхетна. Саплели су се тек прошлог априла, када је један њихов трговац вредностним папирима у Лондону серијом погрешних улога направио губитак од шест милијарди.

Било је то додуше само мала огреботина на бљештећој каросерији корпорације, која је изазвала велику буку, па и подизање јавне оптужнице против ”Џеј Пи Моргана”. Џејми Дејмон то међутим сматера непотребним: ”Јесмо забрљали, али то неће да потопи наш брод, ми имамо 150 милијарди капитала...

Грешке се догађају. Зар, кад се сруши један авион, сви треба да престанемо да користимо авионе? У бизнису се греши, али се лекције науче. Само у Вашингтону поступају са уверењем да грешке никад не треба да се догоде”.

Дејмон говори са самопоуздањем човека који кормило џиновске банке чврсто држи још од 2005. Изјашњава се као демократа, а Вашингтоном круже гласине да би, освоји ли Обама други мандат, радо постао нови секретар Трежерија (министар финансија), о чему се овом приликом није изјашњавао.

Разговор је почео питањем о његовом виђењу грчке кризе, с обзиром да је он грчког порекла: деда му је овде имигрирао 1915, што му је био повод за шалу да не сноси личну одговорност за грчки фискални хаос.

”Грчка у суштини није велики проблем”, каже. ”Она дугује неколико стотина милијрди, њен банкрот  или излазак из евро зне не би био катастрофа”.

”Катастрофа ће бити ако Грчка пукне пре него што за то буду припремљене Италија и Шпанија. Велика је вероватноћа да би у том случају тамо почео јуриш на банке, које те земље не могу да зауставе, јер за то немају средстава. За то им је потребан новац којег немају, нити могу да штампају евро, иако имају нешто што називају централним банкама. Зато читамо да је потребно успоставити банкарску унију и систем гаранције депозита.”

”Из Италије и Шпаније већ је изнето око 600 милијарди евра, углавном у Немачку. Немачке банке су то депоновале у Бундес банку, а она је то онда позајмила италијанским и шпанским банкама.

Дакле, супротно преовлађујућем уверењу, дужничка криза у Европи је увелико социјализована”.
Дејмон мисли да ће се проблем на крају некако решити, јер је алтернатива исувише лоша, чега су европски политичари свесни. ”Смењиваће се лоше и добре вести, али ће неке ствари на крају морати да спроведу”.

Колико је његова кућа међутим припремљена за фискалну кризу – овде се за то користи и појам ”фискална литица” – која ће наступити у драматичном облику 31. децембра, пакетом аутомаских кресања у буџету и повећањем пореза, у укупном износу од 600 милијарди долара, ако Конгрес у међувремену не постигне сагласност да то спречи?

”Ми јесмо припремљени, формирали смо већ ’ратни штаб’, то ћемо преживети, мада мислим да је лоша политика што смо јој се примакли толико близу”.

Да ли је истовремено забринут да би једног дана, због фискалне неравнотеже и великог буџетског дефицита (око 1.500 милијарди) и Америка могла да постане болесник: да тржиште више не прихвата обвезнице којима тај дефит финансира?

”То је прилично загарантовано, питање је само кад и како. Не знам да ли ће се то догодити за две, три или четири године, али ће се догодити, то је само питање времена. Нико не може да се бескрајно задужује, и такве примере смо већ видели: у последњих сто година банкротирало је много земаља које су мислиле да ће ипак да се извуку”.

”Ми се тешимо тиме да је долар резервна монета света, да имамо јаку војску – али зашто изазивати судбину? Ми морамо да уведемо фискалну дисциплину, морамо да уредимо наше финансије јер је то и у нашем интересу. Да смо то урадили рецимо пре годину дана, наша економија би данас цветала. Није да не знамо како то да урадимо, него немамо воље за то –  док је у Европи то обрнуто, има воље, али нема наичина2.

„Како год, увешћемо фискалну дисциплину. Већина нас бизнисмена на то не гледа кроз партијске и идеолошке наочаре. Тиме ћемо створити услове за већи економски раст, који потом решава све друге проблеме”.

А колики је у том погледу степен његовог оптимизма?

”Ми смо још највећа и по много чему најнапреднија земља, почев од војске, технологије, индустрије, финансијског тржишта... Имамо јаку владавину права, предузетнички дух, и даље смо најбоље место за инвестирање на планети. Али немамо божанско право на успех. Зато морамо да средимо многе ствари: имиграциону политику, фискалну политику... Али морамо пре свега да уклонимо неизвесности из система: фискалне из којих проистичу и пореске, константну анти-бизнис реторику. Уклонимо све то и економија ће да узлети”. 

”Америка ће, како је то једном рекао Винстон Черчил, увек урадити праву ствар, али само пошто пре тога испроба све друге могућности. Вашингтон и бизнис не треба да се конфротирају, већ да сарађују”.

Ко је за то крив?

” Рекао бих више политика него бизнис. Ми стално нудимо нашу помоћ. На пример, на питање да ли желите универзалну здравствену заштиту за америчке грађане, 80 одсто бизнисмена одговара са да. Зар не би било боље да сви, као Американци, радимо заједно”.

На питање да ли у Америци има премало или превише државне регулативе, Дејмон даје дипломатски одговор:

”Потребна нам је добра регулатива, што не подразумева аутоматски да треба да је буде више или мање”.

”Треба да буде јасна и једноставна. На аутопуту рецимо не смете да визите брже од 65 миља на сата, не смете да пијете док возите: то је пример како се ствари раде с мером. Али у другим важним областима смо претерали: има много преклапања надлежности, превише агенција... Кад нешто погрешимо, заскочи нас 17 агенција, уместо као некад, само једна.”

Као банкар (али и демократа у души) Дејмон подржава ”друштво веће једнакости”, али само дотле ”док се не петља у економску машину која једино то омогућава”.

А шта, с тим у вези, мисли о друштвеној одговорности корпорација (”Џеј Пи Морган” има око 200 фондација у Америци, које на располагању имају око 200 милиона долара и једну од највећих уметничких колекција ).

Одговор је био кратак и јасан: ” Мој посао је да направим добру и динамичну компанију”.

Коментари9
115ec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

kejt moss
Ne bojim se ja za njih. Kad bude stani pani, il' ce pravila promijeniti, il' ce nekog napasti. Kako god bidne, oni ce dobro proci. Kako su se na Poljake okomili kad su ovi subvencionisali luku Gdanjsk sa 1-2 milijarde godisnje. Kao ne moze tako narusava se kokkurencija, ukinite subvencije ako hocete u EU. A kad oni odstampase $2000,000,000,000 onda niko ne pita za konkurenciju. Suplja prica.
Opusteno Ravnodusan
Jos jedan poslan u akcijy "damage limitation, tracks covering and bamboozling the public " od strane Wall Street-a. Neko rece u komentarima nesposobni politicari ne razumeju igru bankara. Neki od USA politicara dolaze iz sfere privrede ili bankarstva i ako nista drugo mogu naslutiti malverzacije bankara i pa onda su vrlo lako mogli npr platiti neku konsultantsku kucu da im objasni stvari koje ne razumeju, sto i inace rade u drugim sferama i vrlo rado se pozivaju na "expert opinion".
Vesna Rajic-Kosteski
Pravi bankari rade u bankama.Na berzi rade berzanski spekulanti.Postoji razlika.Bogatstvo steceno berzanskim transakcijama se istopilo i topi kao sladoled na suncu. Evropa se tek juce setila da akcenat treba staviti na pojacanau privrednu aktivost (poljoprivredu i industriju). Akcenat na usluge je bio katastrofalan narocito preko finansijskih institucija: banaka i berzi u svetu. Libelalna ekonomija je proslost.Demokratija vise nikada nece biti kakva je bila u veku iza nas.Ostavila je pustos.Potrebno je pustiti progresuvnim elementima drustava u svetu da formira novu vrstu "demokratije". Pokazalo se da sve sto predje limite sebe unisti.
nikola andric
Pitaj vuka kako da cuvas ovce. Banke su ili treablo da budu intermedijeri u , kako su Nemci to nazvali, ''kreditnoj ekonomiji''. Firme se ne podizu kapitalom preduzimaca nego kreditom ( teoretski model firme). Banke ne poseduju sopstvenu imovinu nego imovinu svojih deponenata kojom daju kredite gradjanima i preduzecima. Tih 23 miliona dolara ovaj ''vuk'' je pojeo od deponenata za samo jednu godinu. Strucnost, znanje i saveti. O tome se govori po staro Grckoj tradiciji po analogiji sa metalima. ''Jak ko celik'', ''posten kao zlato'', itd. Nema sumnje da se Ajnstajn smatra najvecim naucnikom 20 veka. Genijalac bez primera. Ali ko bi od njega trazio savet kako da spasi svoj brak?
Dule Los Angeles
"Covek-masina za pravljenje para"je glavne probleme samo "nabacio". Pa da mi"racunamo" 1.Potrosnja. Trositi vise nego sto se zaradi,a zaduzivati se bez mere, je"formula za Bankrot". To je bolest skorojevica. Od nje boluje i velika Amerika i mala Srbija. Pitanje je samo da li "bolesnik"zeli da ozdravi. Amerika ce sigurno bankrotirati.Sa ili bez Obame. Potrosju ne moze da zaustaviti,a proizvodnja, novac,pa i porez su"napolju". Srbija moze,ali sa mnogo rada i discipline. 2.Porez. Ni USA,a ni Srbija nemaju"hrabrosti"da bogatima naplate porez.Sto zbog sprege bogatasa sa Vlastima,sto zbog nesposobnosti Drzave da sve njihove mahinacije otkrije. Ipak strah,i otsustvo zelje su najveci problem. Alavi bogatasi ce progutati Svet. 3.Glomazna i nezajazljiva Drzava. Mnogo Agencija,i njihovih cinovnika su skoro neresiv problem.One su svuda"lako kvarljiva roba". Cini se da su ONE u Srbiji leglo kriminala.Narocito kod privatizacije,i tamo gde one"stite"Drzavnu imovinu. Skupiti hrabrost,i sve ih ukinuti

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља