понедељак, 17.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:43

Бахове партите у рукама Александра Маџара

Аутор: Бранка Радовићнедеља, 14.10.2012. у 22:00

Шест партита за клавир Ј.С. Баха представљају изазов и за публику и за сваког уметника. Ретки су они који би се усудили да у континуитету, исте концертне вечери, изведу на овај начин Бахову музику. Најчешће се чују поједине партите одвојено, у Бе дуру, це молу и, евентуално, у е молу. Остале које је Маџар подарио публици скоро да су сасвим раритетне у живом извођењу.

Иако је садржина ове музике дубоко мисаона, филозофска, слојевита и нимало једноставна за тумачење, Александар Маџар је пронашао токове специфичне музичке драматургије у свакој од партита и не само што је објединио истом идејом свих седам ставова унутар сваке, већ је и редослед извођења сасвим обрнуо, од шесте, ка првој, како би цео концерт добио свој климакс у последњим двема партитама које су и најпознатије и најчешће извођене, бр.2 у це молу и бр.1 у Бе дуру.

Маџар је задивио све присутне проналажењем најједноставнијег пута и приступа Баху. Избалансирано, умивено, пијаниста није додавао и претеривао у филозофирању нити у емотивности коју су многи склони да ван стила и историјске епохе додају као елемент новијих времена. Пронашао је савршену комбинацију рационалног, интелектуалног али емотивно неосушеног приступа. Озвучавао је партитуру без обесмишљавања и једног тона верујући без остатка како ни једна нота или пауза код Баха нису случајни. Иако је све било веома добро измерено и дозирано, најубедљивији утисак на публику је оставио начин на који је све утиснуто у клавијатуру. Фасцинирао нас је Маџарев невероватни туше, рaфинирани, софистицирани, као и пребогата и преширока скала додира са диркама клавира који под његовим прстима поседује све нијансе и валере, сву мекоћу, чврстину и широку палету нијанси између крајњих категорија. Овај део његовог приступа деловао је као едукативна настава из Баховог пијанизма, а нас је подсетио на највеће мајсторе из прошлих времена.

Изведене ове вечери у паровима, по две партите једна за другом, између парова су следиле две паузе, довољно говоре о тежини концентрације, о исцрпљивању и посвећивању. А Маџар је од оних свештеника музике који пониру у најдубље слојеве музике и дајући се без остатка публици.

Некад скарлатијевски и клавсенски љубак, некад оргуљски дубок и раскошан његов пијанизам, толико другачији од осталих тумача Бахове музике, ове вечери усхитио је пуну салу посетилаца. Чинило се да, иако је концерт потрајао много дуже од уобичајеног, могло се уживати целе ноћи, у неограниченом времену, толико је сама музика била рационална, осмишљена, логичног тока распоређеног унутар сваког става и међу њима, као у оквиру парова партита, тако да је публика овацијама сачекала крај.

Увек другачији, са новим програмима, са сталним преиспитивањем става према музици, дубоко утемељеним у самим партитурама аутора које поштује без икаквих, данас помодних, слобода и импровизација, Маџар је својим доласцима у Београд и концертима на Коларцу значајно померао границе уметности и границе извођаштва.


Коментари0
5371d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Критика / Музика

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља