петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:06

Промене у позоришту су неопходне

Аутор: Борка Г. Требјешанинпонедељак, 15.10.2012. у 12:30
Тамара Вучковић (Фото Вукица Микача)

У Југословенском драмском позоришту данас се одржава други дан дводневне конференција Eвропске позоришне унијеповодом пројекта „Пали анђео историје”, уз присуство бројних представника из водећих позоришта, чланова ове организације. Био је то повод за разговор са Тамаром Вучковић в. д. управника ЈДП-а.

Шта очекујете од овог скупа?

Европска позоришна унија, у којој је наше позориште од 2006. године, ове године донела је одлуку да подржи пројекат ЈДП-а чија је тема мултикултурално наслеђе Европе, аповодом стогодишњице од почетка Првог светског рата.Ово је први радни састанак на којем ће бити изнете идеје о начину рада и организације пројекта, а његов циљ је представа у копродукцији више позоришта, чланица уније. На конференцији учествују и историчари Предраг Марковић,  Дубравка Стојановић, Милица Делевић, као стручњак за евроинтеграције и Дино Мустафић, као редитељ представе „Рођени у ЈУ”, којa ће у склопу конференције бити приказана као могући продукцијски оквир. У Београду ће се одржати и Управни одбор уније на челу са председником господином Иланом Роненом, који је као директор позоришта „Хабима” из Тел Авива већ потврђени учесник у пројекту.

Актуелни репертоар ЈДП-а биће појачан са две нове представе у режији младих, али већ афирмисаним редитеља. Марко Манојловић спрема ауторски пројекат по причама Дороти Паркер „Само нека буде лепо”, а наредних дана редитељ Милош Лолић почеће пробе Шекспировог „Отела”. Зашто овакав избор комада и редитеља?

Традиција ЈДП-а је играње класике и откривање класичних и нама недовољно познатих писаца као што је Дороти Паркер. Драма „Отело” у ЈДП-у је играна 1977. године у режији Стеве Жигона. Избор редитеља је био логичан с обзиром на то да су и Маркови и Милошеви успешни почеци везани за ЈДП. Марко је радио три представе код нас иу међувремену режирао у Словенији. Милош је у ЈДП-у режирао две представе и после неколико режија у значајним позориштима које је урадио у Немачкој, Аустрији и Словенији, може се рећи да је његово одсуствовање са београдских сцена било врло успешно. Ових дана његова бечка представа кандидована је за награду „Нестрој”, најзначајнију позоришну награду у Аустрији.

У августу сте имали састанак и са Братиславом Петковићем, актуелним министром културе. Да ли је било неких конкретних предлога, договора, сугестија?

Мислим да је врло је важно и корисно да се нови министар упознаје са руководиоцима најважнијих установа културе, без обзира да ли су непосредно у надлежности министарства или града. Разлог сусрета је сарадња ЈДП-а са Министарством културе Републике Србије која је у обиму мања или већа у зависности од одлуке актуелног министра. Добила сам уверавање да је ЈДП једна од најважнијих институција културе у нашој земљи, као и да ће се наша сарадња наставити. На тај начин је у великој мери ублажена забринутост коју је изазвао познати интервју саветника за медије Драгана Коларевића који је између осталог у приличној мери најављивао негативан став Министарства према Југословенском драмском позоришту. У међувремену ЈДП је предао захтев за добијање статуса „Институција од националног значаја”.

Већ 10 месеци обављате функцију в. д. директора ЈДП-а. Знамо да сте кућу затекли у лошем финансијском стању. Да ли се нешто у међувремену променило?

Упркос томе што буџетом Секретаријатa за културу за 2012. нису предвиђена средства за нове представе, а недовољно и за одржавање постојећег репертоара па и саме зграде, успевамо да пребродимо ову годину захваљујући донаторима, спонзорима, бројним пријатељима и сарадницима. Значајно нам је помогао градоначелник Драган Ђилас у анимирању једног броја донатора. Наравно, морали смо да извршимо значајне редукције које имају озбиљне и дугорочне последице на рад позоришта.Смањили смо број спољних сарадника, због чега је мањи и број извођења представа. Укинута је  сцена СТУДИО и драстично смањен број премијера.. Ипак, основали смо Фондацију ЈДП -а са циљем да окупи донаторе и чланове да се помогне рад позоришта и да се прошири његово деловање кроз друге, друштвено ангажоване пројекте.

Може ли се позориште финансирати из донација?

Представе које припремамо, као и већ изведено „Сумњиво лице”, реализују се искључиво од средстава која смо добили од донатора и спонзора  што сматрам врло позитивним, али тај начин финансирања је врло неизвестан. Колико, када и да ли ће средства стићи онемогућавају позориште да планира репертоар, а то је само један део проблема. Стање у којем се позориште нашло је у великој мери последица лошег вођења културне политике Секретаријата за културу. Верујем да ће се са недавним променама у Секретаријату ствари променити  и да ћемо у 2013. ући са довољним буџетом за опстанак овог позоришта.У међувремену покренули смо неколико пројеката: Студиофест у оквиру којег ће се сваке године приказивати испити студената са ФДУ а и других уметничких академија, а као резултат већ имамо представу „Покојник” која је од септембра на редовном репертоару. Покренули смо сарадњу са Француским институтом; Фондација припрема пројекат за едукацију млађе публике, у који ће бити укључене београдске средње школе и гимназије...

ЈДП тренутно има 96 запослених. Како функционише кућа са овако малим бројем сталних чланова куће?

Позориште је у 2004. години имало 168 запослених, а сада има 96 чланова. Успевамо да функционишемо само захваљујући великој посвећености и стручности људи који раде у Југословенском драмском позоришту.

------------------------------------------------

Довести законе у ред

У последње време често се помиње реформа позоришног система. Какав је ваш коментар?

Пре свега морају да се доведу усклад законске регулативе које увеликој мери отежавају рад позоришта, а које морају предвидети специфичности рада установа културе. Сигурно је да никаква реформа ни стратегија неће помоћи уколико не постоји евалуација рада установа културе.У међувремену, није добро да појединци себе сматрају главним арбитрима за питање реформе позоришта или још горе, да један човек, бранећи свој положај, блати у јавности целу једну браншу и прозива и оцењујерaд другoг позоришта, као што то чини Кокан Младеновићу интервјууу листу „Време”. Сигурно је да су промене неопходне, али такве које ће спречити даље урушавање високе културе у Србији.


Коментари0
ed5d1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља