среда, 19.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:18

Страх

Аутор: Ивана Михићуторак, 16.10.2012. у 15:00

Развукао је усне у нешто попут осмеха а потом их скупио у горку гримасу угледавши наслов следећег чланка: „Ускоро – људски живот 1.000 година!”

Није волео јутарња буђења. Може се рећи да их се чак и плашио. Она су за њега одавно престала да значе нову шансу, прегршт могућности, отварање простора за нове подухвате или уживање у истраживању неистраженог. Током последњих двадесет година разлози за те страхове су се, у почетку непредвидиво, а касније веома предвидиво, али неукротиво, гомилали и таложили у свакој пори његовог бића.

Пре него што је, по ни сам не зна који пут, изгубио посао, разлози за страх од буђења током радне недеље били су: страх од отказа и губљења тла под ногама, страх од сопствене немоћи да као стуб породице издржи терет и обезбеди достојанствен живот, страх од трајне неизвесности... Након последњег отпуштања његов страх је прерастао у страх од пристајања на прављење суштинских компромиса и вечито приклањање победничким политичким структурама, на подилажење надређенима, на прихватање читавог арсенала нових моралних вредности које се свакодневно бескрупулозно намећу...

Изашао је на улицу. Тротоари су били прекривени прерано опалим лишћем које је попримило окер боју још током сушног лета. Довукао се до берберске радње, сео на столицу и са стола узео примерак дневних новина. Новинске странице биле су затрпане помпезним насловима о разноразним претпоставкама, тврдњама, наговештајима, најавама, оптужбама, рехабилитацијама, брукама, демантима, несташицама, поскупљењима, увозима, корупцијама, правдањима, бахатостима, пљачкама, банкротима, штрајковима, могућим поновљеним изборима, одобравањима или забранама, толеранцији или прагу издржљивости, слободи изражавања или, пак, анархији, голим женским и мушким задњицама... о бројним саобраћајним несрећама, насиљу, убиствима и самоубиствима.

У доњем углу једне странице стајао је, готово неприметно, натпис: „Владимир Јовановић – о стању у Србији 1866. године: Србија се гуши у беди због бескарактерне бирократије, због деморализоване интелигенције, због бездушне поповштине, због мајмунских цивилизатора и због разметљиве голотиње”.

Развукао је усне у нешто попут осмеха а потом их скупио у горку гримасу угледавши наслов следећег чланка: „Ускоро – људски живот 1.000 година!” Обрве су му се нагло обориле и снажно погурале капке преко очију замрачивши му поглед. Кроз завесу од трепавица успео је да назре почетак ове, за њега, очито застрашујуће вести: „Амерички научник Обри де Греј тврди да ће људски животни век ускоро драстично да се продужи, те да није далеко дан када ће он моћи да достигне чак 1.000 година!”.

Нагло је заклопио новине. Осетио је језив бол у потиљку док су му се стопала и руке рапидно ледиле. У глави му се заковитлао олујни ветар питања и закључака:

– Хиљаду година?! Како?! Зашто?! Немогуће?! Зашто за мог живота?!

– Како тај „вајни научник” мисли да могу да издржим хиљаду година борећи се са проблемима који се очигледно бесконачно понављају и не мењају кроз историју?!

– Пошто сад имам четрдесет девет година да ли то значи да ће наредних девет стотина педесeт и једну мој живот овако исто да изгледа?!

– Зар ћу девет стотина педесет и једну годину морати да рмбачим к’о магарац за бедни цвоњак, издржавам монетарне ударе и инфлациона сурвавања, трпим израбљивања, лажна обећања, враћам рате за кредите, вртим у круг позајмице, изнајмљујем стан, излазим на изборе, губим и тражим посао, гледам политичке кампање, трвења, очајавам због неизвесне будућности деце, пролазим кроз ратове, санкције, рецесије, уније, сецесије, исељавам се из земље, враћам у земљу, одлазим у збег, почињем све изнова... и тако наизменично наредних девет стотина педесет и једну годину?!

– У случају да ће живот заиста трајати толико, намеће се питање у којој години онда наступа пензија и ко о томе одлучује? Шта ће бити уколико се до тада државни пензиони фонд укине или распадне, неко га опљачка или проневери стотинама година уплаћивано пензионо осигурање?

– Мисли ли ико од тих светских научника о последицама хиљадугодишњег живота у овако устројеном свету и поретку, или су у спрези са моћницима обезбедили својим задњицама хиљадугодишњи живот на високој нози?

– И још, да ли ће онда осуђеници за тешка дела након одслужене вишедеценијске казне имати на располагању стотине година за нов криминал, насиља и убиства, или ће им се казне пропорционално новом животном веку преиначити?

– Ајде, устај из кревета, време је за буђење! – зачуо се глас који га је тргнуо из сна. Промолио је главу испод перјаног јоргана, држећи прстима чврсто његове ивице. – Шта си се упрпио! Нема кукања! Дижи се и иди да тражиш посао! Немој да губиш време! Понашаш се, бре, к’о да ћеш живети хиљаду година!

www.ivanamihic.com


Коментари8
c1b54
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailovic
Danas je prevladavajuci ljudski osecaj upravo strah od svega i svacega, po najvise od neizvesnosti i trenutne besperspektivnosti zivota. Frustrirajuce je sto nismo sigurni kakve uslove zivota cemo ostaviti naslednicima i da li cemo ih uopste imati. Sigurno je jedno, ako "bela kuga" bude i dalje harala oni koji su vec tu morace da zive bar po 1.000 godina, sve dotle dok ne rese problem. Radni vek ce biti do 700 godina a uzivanje u penziji bar 300. Najveci problem ce biti izmisliti imena za bake i deke. Sada smo stigli do cukun babe i dede, a kako li ce tada biti ko zna, mozda dinosaurusdektus, ili dinosaurusbaktus. Rakija i vinopije ce uzivati. Zamislite, dinosaurusdektus Vam ostavi bure rakije i vina, starih po nekoliko hiljada godina. To ce biti pravi prirodni lek. Bolesti nece biti. I jos nesto, kadeti ce biti do svega 200g, juniori do 300g. Eto prilike da se obore svi rekordi. Ima ljudi koji uz svoju prvu belu tehniku i auto dozive duboku starost. Zamislite tada oldtajmere.
MILIC MILIC
Svaka pohvala za tekst-kolumnu, ovako lepoj dami, od lepog oca i jos lepse majke.Da ne davim, ima dosta filozofije u tekstu, ali je ona shvatljiva samo za starije i razumnije ljude,jer je sukob generacijski neizdrzljiv. 1000 godina je nepodnosljivo. Bravo, IVANA!
Џејми Шеј
Ivani naklon i postovanje. Aleksandre, vase poslednje dve recenice su pusti snovi. Oni koji se bave sudbinama niti citaju niti umeju da primene ovakve stavove jer im ne dopiru do svesti.
Aleksandar Popovic
Tekstovi I. Mihic uglavnom su posveceni sirim ozbiljnim drustvenim temama. Ono sto ih posebno izdvaja je iskreni humanizam i zelja da se stvari pomeraju, popravljaju.Da imaju sklonosti vremena da se bave i ovakvim spisateljstvom, oni koji odlucuju o nasim sudbinama mogli bi nesto novo i korisno da nauce. I da to iskustveno primene.
Draga
@Marija Brstulin I ti si od svega videla samo "peroxid"! A bas o tebi je rec u ovom tekstu!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Погледи са стране
Погледи са стране
Погледи са стране
Погледи са стране

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља