субота, 16.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:50

Три тачке ослонца

Аутор: М. Димитријевићуторак, 16.10.2012. у 11:34
Зоран Бојовић (Фото А. Васиљевић)

Једно од грађевинских предузећа које се посебно истакло у изградњи земаља Африке, Азије и Блиског истока јесте београдски „Енергопројект”. А један од најистакнутијих архитеката који је те велике послове водио јесте Зоран Бојовић (1936). Његова иновативност, озбиљност у приступу и маштовита решења, која се протежу од градње брана до реконструкција музеја, приказана су на поставци „Три тачке ослонца”, отвореној до 22. октобра у Легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића.

Фокус ове изложбе дат је кроз четири велика пројекта: Државни секретаријат Каноу, Генерални урбанистички план за седам градова државе Кано и Међународни сајам у Лагосу (Нигерија) иАл кулафа – развојни програм улице Ал кулафа у Багдаду (Ирак).

Прва два пројекта смештају Зорана Бојовића у афричко окружење, које је извршило запажен утицај на његов развој и приступ потоњим пројектима. Друга два случаја приказују контекст у којем Бојовић ствара – пројекте великих размера, али у кратким роковима и са ограниченим могућностима. Бојовић данас каже да је сваком послу приступао детаљно, интересујући се за сваки аспект који је могао да проучи. Упознао се тако са хидроенергијом, нуклеарном енергијом па и аеродинамиком. Посебан пример је трисоник аеродинамични тунел у Жаркову. Ево и због чега.

– Моја склоност ка техничким наукама, коју сам наследио од оца, машинског инжењера, ту се потпуно испољила. За тај тунел направио сам иновацију на једној машини, која је решила проблем натпритиска у хали који се испољава приликом самог испитивања модела суперсоничних авиона. Притисак је био толики да халу може чак и да сруши. Успео сам некако да тај притисак испустим из хале, а да то уједно не производи очекивану, огромну буку. Пред само тестирање целу ноћ нисам спавао. Машина је конструисана у Торонту, послом је руководио декан тамошњег Машинског факултета, иначе аеродинамичар. Он ми је и честитао на идеји – сећа се Бојовић.

У својој дугој каријери овај архитекта сусрео се не само са захтевним подухватима већ и окружењима.

– Рад на сајму у Лагосу трајао је око три године, током које су се десиле три промене власти у тој земљи. И било је напето. Чак смо локалитет чували малтене у униформама. Посебно је било тешко обезбедити цео простор за само отварање, којем је требало да присуствује тадашњи амерички председник Џими Картер. Том послу приступили смо толико савесно да је претходница обезбеђења, коју су чиниле америчке тајне службе, остала практично без посла.

Осим квалитета и сложености пројеката које је водио, од великог значаја био је и његов приступ архитектури, о којем је говорио: „Не можете да одвојите архитектуру од осталих дисциплина. Све је архитектура.” Не чуди, стога, што је био ангажован и на реконструкцији Музеја савремене уметности. У тренутку када се почело са радом зграда је била поплављена ни мање ни више него фекалним водама.

– Трудили смо се, пре свега, да очувамо оригиналну идеју Иве Антића и Иванке Распоповић, јер сматрам да је сама зграда ремек-дело наше архитектуре и заслужује пуну пажњу. Мој фокус тицао се аспеката из савремене музеологије, енергетике и безбедности експоната и публике. У то спадају пожари, поплаве, крађе или оштећења настала негативним утицајима ултравиолетних зрачења. По међународним прописима додато је пожарно степениште и пумпне станице за воду. Посебно смо радили на заштити депоа од екстремних хазардних момената. Највећи проблем била је трафо-станица, која се налазила унутар зграде, односно у непосредној близини депоа. На њу је био прикачен цео околни крај, сви сплавови у близини, укључујући и Дејтонку, велику пумпу. То је било преоптерећење мимо сваке мере. Успели смо да је изместимо за време прве фазе реконструкције и на то сам најпоноснији. Направљен је посебан објекат, она је спуштена под земљу, где је направљена велика машинска сала, са техником за климатизацију и вентилацију.

Зградом ће се, како закључује наш саговорник, управљати путем централног компјутера, улази ће бити обезбеђени слично чекинзима на аеродрому а обезбеђен је и агрегат, како би музеј увек имао напајање струјом.


Коментари0
f7450
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља