субота, 23.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:59

Факултетски образовани: Србија 6 – Канада 51 одсто

Аутор: Сандра Гуцијансреда, 17.10.2012. у 15:00

Канада је једина земља на свету у којој 51 одсто одраслих има универзитетску диплому, резултат је истраживања Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), која је саставила најновију листу најобразованијих нација.

Изненађење на овој листи је Финска, која је тек на осмом месту, али је изненађујућ и податак да се у овој земљи чак 97,6 одсто студената школује о трошку државе. По броју факултетски образованих, најбржи годишњи напредак показује Ирска, Аустралија има највише страних студената (21,2 одсто), а у Великој Британији је драматично порастао број оних који се школују у приватној режији (са 14 на 31,2 одсто).

Где је у овим бројкама Србија? У нашој јавности се барата различитим подацима о броју високообразованих – од шест, седам и по, па до 11 одсто, у зависности да ли се гледају само они са дипломама факултета или и високих школа, само млади или сви старији од 18 година. Док земље ЕУ у просеку у образовање улажу више од шест одсто БДП-а, у Србији је то тек нешто више од три одсто, са циљем да се до 2020. достигне магична цифра развијених земаља Европе.

– Учешће високообразованих у општој популацији је ниско, највише 11 одсто, а и поред тога имамо примедбе у јавности „шта ће нам тако велики број факултетски образованих”. Тачно је да тај проценат мора да буде виши, али и да се они могу запослити, морамо имати радна места која траже високообразованост. Али и у случају да их немате, за једну државу је добро да проценат факултетски образованих ипак буде што виши, јер они носе политички притисак не само на владу него и на друштво у целини, притисак за развој демократије, општи успех државе. У супротном, Србија би остала на европској периферији, слабо конкурентна, мало привлачна за инвестирање, изложена даљој емиграцији талентованих и креативних – објашњава за наш лист професор др Властимир Матејић, један од креатора Стратегије развоја образовања Србије.

Он признаје да издвајање за образовање није велико, а оно што се издвајало последњих 10 година углавном је потрошено на плате.

– Да би се остварили циљеви из стратегије, ви морате имати опрему, лабораторије, простор, а у акционим плановима по усвајању овог документа, биће дата динамика раста издвајања до 2020. године – каже др Матејић.

На наш коментар да се стиче утисак да се са овим послом стало и да су надлежни пасивни, др Матејић одговара да се код нас доминантно ради на овом проблему и да се нада да ће после мањих дотеривања стратегија бити усвојена до краја октобра или најкасније до Нове године.

На питање колико су реални планови о издвајању шест одсто БДП-а за високошколство и плану да се достигне 38,5 одсто високообразованих у популацији младих од 30 до 34 године до 2020. године, наш саговорник признаје „да се свашта може десити, поготову у Србији”, али да је стратегија ваљана и спроводљива и да је све ствар политичке воље не само парламента већ и друштва.

– Треба бити врло опрезан када се коментаришу овакве листе, јер се никада са поузданошћу не може рећи који је тачно део популације обухваћен, односно да ли се проценти односе на одрасло становништво или на оне од 30 до 34 године, Србија се у својим проценама до 2020. године уклопила у пројекцију Европске уније, која је одредила да до тада 40 одсто младих од 30 до 34 године има високо образовање. Наша пројекција је 38 одсто, а да ли ћемо то успети да остваримо – видеће се – каже професор др Срђан Станковић, председник Националног савета за високо образовање.

На наше питање колике су шансе да се та пројекција за Србију и оствари, с обзиром на то да се зна да имамо врло ниско издвајање за образовање, кризу и белу кугу, др Станковић одговара да је он приликом израде стратегије заговарао идеју да се не рачунају проценти.

– Међутим, ми морамо имати став о том питању и не видим разлог да у намерама будемо лошији од земаља које нас окружују. Обама је, када је дошла криза, рекао да дуплира фондове за образовање, а код нас је обрнуто – подсећа др Станковић.

Стратегијом се тако планира да основну школу завршава најмање 93 одсто генерације, а да минимално 95 одсто оних који су завршили основну школу, уписује неку од средњих школа; затим да гимназије завршава минимално 95 одсто уписаних, а да институције високог образовања уписује најмање 50 одсто генерације. Предлог је и да најмање 10 одсто студената који заврше мастер академске студије, настави студирање на докторским студијама и да годишње најмање 200 докторанада на милион становника заврши студије у предвиђеном року.

– Наставници немају разлога да не прихвате промене, јер ће и њима бити боље, иако ће се од њих тражити да буду квалитетнији и организованији – каже на крају др Властимир Матејић.


Коментари52
f0a07
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miki Maus
Interesantan članak, podaci zbunjuju, ali mnogi stručnjaci tvrde da su podaci o obrazopvanju u Kanadi pogrešno interpretirani. Navodno, reč je od populaciji od ---do, a ne o celokupnoj populacijai Kadande.
Мистер Манн
Мало је безвезе текст јер и од тих 6% у Србији неких 80% неће никад радити у струци пошто већина нема везу без које је немогуће добити посао,а питање је да ли ће имати среће да набоде било какав посао. Ја као архитекта радим као трговац..Знам за случај у рецимо Русији девојка тек што је добила диплому добила је посао већ сада у септембру и то у струци.Ја сам чекао 5 година и онда почео нешто сасвим друго..
М. Т.
Текст је велико претеривање. Ако има толико високообразованих по тим државама, онда њима фале радници, трговци, занатлије, административни техничари . . . Напросто, немогуће је да буде тачно.
Simon Simonovic
Ocekujem obzirom na ovakve brojeve(Srbija 6%Kanada 51%)da Kanadjani masovno krenu ka Srbiji,kako bi popunili manjak
Dragan O
Da jos dodam par reci o procentu obrazovanih u Velikoj Britaniji a ovo se verovatno moze primeniti i na ostale 'bogate' drzave: Moje odeljenje ima oko 100 zaposlenih i svi smo tehnicke struke. Fakultetski obrazovanih je oko 60% i od toga je samo 10-tak osoba rodjeno u Velikoj Britaniji a 50 univerzitetski obrazovanih ljudi je iz Indije, Pakistana, Filipina, Rumunije, Kine, Malezije, Juzne Afrike i ex-YU. Autor teksta se mogao pozabaviti malo i statistikom odliva mozgova iz siromasnijih zemalja pa bi i navedena statistika izgledala malo drugacija.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља