понедељак, 21.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:22

Ана Соколовић: Где нестаде радост музике

Аутор: Мирјана Сретеновићсреда, 17.10.2012. у 15:00
Ана Соколовић (Фото Р. Крстинић)

Наша композиторка Ана Соколовић проглашена је ове године за национално благо Квебека, чиме јој је квебешки парламент одао почаст као ауторки која 20 година живи и ствара у Монтреалу, узевши у обзир њених 40 симфонијских, камерних, вокалних и оперских дела.

У оквиру 44. Бемуса, вечерас је у Београду српска премијера њене опере „Свадба” у Атељеу 212, од 20 часова. Оперу ће на српском језику извести Лора Албино, Вирџинија Хетфилд, Андреа Лудвиг, Шенон Мерсер, Елизабет Турнбул и Џеклин Вудли. Дело је поруџбина музичког позоришта „Queenofpuddings” из Торонта, које се бави продукцијом савремених опера. Пре два дана комад су извели у Паризу, настављају за Орлеан и Даблин.

– Сама наруџбина је необична. За шест женских гласова, без инструменталне пратње, што је ретко у опери, али не и у савременом оперском свету. Размишљајући где се шест жена може наћи на једном месту, дошла сам до универзалне теме – девојачке вечери – каже Ана Соколовић за наш лист.

Како објашњава, инспирација јој је био истоимени балет Игора Стравинског, који је на текстове, извођене на руским свадбама, написао нову музику, док је она била надахнута текстом српских народних песама из различитих крајева.

– Текст прати ритуале у току седам дана колико се млада припремала за свадбу: одлазак у хамам, фарбање косе каном…, уз песме „Ај, мене мајка једну има, па има”, или „Одби се лоза од грозда, одби се ћерка од мајке”. Млада је Милица с дугим трепавицама, а њене другарице:Љубица, Даница, Зора, Нада и Лана. Текст има нашу боју, а сам ритуал сличан је свуда у свету – каже композиторка, додајући:

– Певачи су навикли да певају на разним језицима, а и лакше је певати него причати страни језик. Ако певају на руском, зашто не би и на српском. Пошто су певачи са енглеског говорног подручја, схватила сам да је лакше да им напишем гласове на српском, уз пропратно објашњење како се чита Вукова азбука. То је лако јер је српски фонетски језик, па искористимо то.

Ана Соколовић је за ову оперу добила награду „Дора” за најбоље канадско сценско дело. Колико је Канада одушевљена њеним стварањем говори и податак да јој је прошле године Квебешко друштво за савремену музику приредило омаж од 200 извођења њених концерата по целој земљи. Као трећи композитор у историји Квебека, проглашена је његовим културним благом. Приређена је и изложба „Ана, нота по нота” где је 21 ликовни уметник стварао инспирисан њеном музиком, а Мари Декари, дечји писац, и Елизабет Ед-Паскал, уметница, осмислили су стрип о композиторкином животу „Ана”, који се дели школама, и садржи дечје музичке игре…

Ана Соколовић каже да је од малих ногу била франкофил. У Квебек је отишла 1992. и наишла на занимљив микс између Северне Америке и Европе што јој веома прија.

– Одлазак у Канаду дао ми је снагу да размислим о пореклу и својој музици. Док сам живела овде никада нисам о томе размишљала, јер сви у себи носимо дух своје средине, али нисмо га нарочито свесни док смо у њој. У свакој мојој композицији има нешто што подсећа на наш дух, енергију, покрет – каже ауторка која је у својим делима користила и стихове Лазе Костића, Мирослава Антића, Васка Попе, а критичари су приметили да се у њеним делима огледа словенска душа.

– Канађанима је чудно што, како кажу, могу да уче како се пише музика која у себи има хумора и радости, од некога ко долази са таквог подручја као што је Балкан. Али, ако се сетимо да се музика родила наменски, док су људи сејали или дозивали кишу; да би се преселила у цркву, па у салон и концертну салу, питам зашто ова данашња музика, са толико различитих лица, понајмање има лепоте живљења. Док слушам музику својих студената, она обилује црним размишљањима. Зато им стално говорим: „Будите млади.” Слушајући их, као да разговарам са неким ко је много живео. Где је живост – пита наша саговорница. Она додаје да људи који живе у изобиљу, често траже одговоре и немају потребу да беже у уметност, док ми са Балкана, пак, то чинимо.

– Нисам видела особу која има више жеље за животом од једне студенткиње која је тешко живела на Куби... Хумор у музици не мора да буде лагодан, већ квалитетан, али савремена музика као да мисли да је лепота нешто о чему не треба певати – примећује композиторка.

Она каже да је једна од ретких која може да живи само компонујући. Сматра да је остварила свој сан. – Публика која не познаје савремену музику, може да се уплаши ако је само баците у нешто ново. Ја сам ту да их припремим и поведем на пут на којем није била – говори о свом уметничком концепту.

До сада је Ана Соколовић радила са свим познатим саставима у Канади. Тренутно је у резиденцијалном боравку при оркестру Националног уметничког оркестра у Отави. О њој се снимају емисије, посвећују јој се темати часописа, сви важнији медији писали су о њеном раду.

– Канада је земља емиграната али ја не живим живот емигранта. Никад нисам живела у гету, као многи који се у иностранству друже само са сународницима. Немам приоритет да моји пријатељи буду Срби, ако се са њима не бих дружила овде. И супруг ми је Канађанин (Жан Лесаж, композитор), и средина ми врло прија. Пресрећна сам што имам толико наруџбина, мада, када се нешто вама дешава, често нисте свести колико је све то лепо и пријатно – каже ова композиторка.

-----------------------------------------------------------

Признања

Ана Соколовић је троструки победник Такмичења младих композитора Канадског удружења композитора, аутора и музичких издавача. Њена прва опера „Поноћни двор” изведена је у Краљевској опери у Лондону 2006. Представљала је Канаду на Унесковој Међународној трибини композитора у Паризу 1996. и 2009. Добила је награду Џозеф Штауфер Канадског уметничког савета 2005. Следи „При опус”, квебешки музички Оскар, коју додељује Музички савет Квебека за композитора године. Добила је награду Јан Матејчек за концертну музику 2008, и још низ других признања. 


Коментари3
d81a0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Neko ko zna
Realno ona je sasvim prosecan kompozitor. Imala je srecu da se nasla u Kanadu, zemlji bez velike muzicke tradicije i u slaboj konkurenciji, pa je promovisu upravo zbog stvaranja tradicije. Da je u Evopi, u konkurenciji zaista ozbiljnih kompozitora jedva da bi bila zapazena.
Београђанка из провинције
Treba vec jednom da prestanemo da kukamo kao da SAMO U Srbiji postoje problemi: ceo SVET se nalazi u potpuno ISTIM PROBLEMIMA ali Srbi izgleda veruju DA SU JEDINI kojima se SVE moguce negativno dogadja..... TREBA " zasukati rukave" a NE STALNO ziveti TAKO sto je " krivice na drugima". To NE lici na prave Srbe!
Draga Ana
Čestitam Vam na svim uspesima i želim mnogo novih. Ako ste izuzetna osoba, a jeste, ne znači da treba da budete toliko daleko od stvarnog života , naročito ovog u Vašoj bivšoj otadžbini. Muzika jeste puna lepote življenja, ali življenje, bar kod nas, ima jako malo lepote. Da bih osetila lepotu muzike, ja moram imati malo lepote (dobrog raspoloženja) u sebi. Ovde smo uglavnom ispunjeni brigama i sivilom i , bez ironije, mislim da je muzika našem (i ne samo našem) narodu na kraju liste prioriteta. Dođite i vidite kako je ovde.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља