четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:41

Могу ли жене спасити село

Аутор: Бране Карталовићсреда, 17.10.2012. у 12:30
Са изложбе производа у Крагујевцу (Фото Б. Карталовић)

Крагујевац – Подаци су забрињавајући. Више од 1.000 села у Србији је потпуно пусто, а у наредних 25 година иста судбина могла би да задеси још око 1.200 села, од укупно 4.800. У овом тренутку, у само 13 српских села живи више од осам хиљада становника, а у највећем броју житељи су углавном старији од 60 година. Око 145.000 кућа је привремено, а око 50.00 трајно напуштено.

Села без школе, задруге, дома културе и путева полако одумиру, а око 260.000 момака не може да формира своју породицу. „Девојке су отишле у град да раде у кафићима за 15.000 динара месечно“, каже један забринути шумадијски домаћин, отац двојице синова који су одавно стасали за женидбу.

Како спречити даље пропадање села, шта морају да учине држава и локалне самоуправе и на који начин жене могу да допринесу да се заустави одумирање читавих крајева у Србији. Шта им се нуди, а шта могу саме да ураде. Ово су кључна питања која су поводом Светског дана жена на селу, 15. октобра, поставила удружења жена из шумадијских села.

– Средства која се улажу у село су недовољна, а патријархално наслеђе је још увек доминантно. Због тога жене морају да се повежу и кроз удружења изборе не само за важнију улогу, већ и да помогну да се села у Србији сачувају од даљег разарања – каже Љиљана Ћировић из удружења „Кнегиња Милица“, које има око 600 чланица и већ пет година се предано бори за афирмацију жена које су остале да живе на селу.

На подручју Шумадије однедавно је активно и удружење „Сељанчица“ из Новог Милановца. Чланице овог удружења се баве цвећарством, ручним ткањем, имају разноврсну понуду зимнице, неке чак пеку ракију, а друге се баве сеоским туризмом.

Од пре годину дана у овом послу је и млада Јелена Павловић, мастер менаџер за ловни туризам. Родом из Војводине, она се после удаје преселила у село Влакча, 25 километара од Крагујевца, где је са својим супругом формирала туристичко домаћинство чији су гости, углавном, странци.

– Имали смо госте из Британије, Пољске, Русије, Маурицијуса... Нудимо им угодан смештај, домаћу храну, посету манастирима, шетњу кроз природу, али су, на моје велико изненађење, били најрадоснији када смо им приуштили вожњу трактором – прича Јелена, наводећи да су жене активније од мушкарца, спремније да уче и додатно се образују.

Према речима Снежане Живановић Катић, помоћнице градоначелника Крагујевца за пољопривреду, један од основних проблема жена на селу је тај што се у њиховом власништву данас налази свега око један одсто имовине.

– Мушка глава је и даље та која одлучује шта ће се сејати, која ће се машина купити, а жене немају ни радни стаж, нити добијају труднички и породиљски додатак – објашњава наша саговорница, наглашавајући да се крагујевачка управа кроз различите видове подршке удружењима бори за бољи положај жена на селу.

Францускиња Соланж Пашајрић дошла је у Србију 1991. године, и у Страгарима, на имању свог супруга започела производњу природне хране од шумских гљива, бобица, разних трава и лековитог биља. По занимању је, иначе, медицинска сестра.

– У Србију сам дошла из љубави, а онда сам ту љубав, кроз оно што умем да радим, покушала да пренесем и на друге. Не само да сакупљам плодове природе, већ и моје комшинице учим како да искористе све оно што пружа дивна Шумадија – наводи ова мајка, супруга и вешта куварица која подједнако добро спрема и француске и српске специјалитете.

На територији Крагујевца је више од 60 села, а у многима су, иако је земља плодна, остала само старачка домаћинства. Млади и даље своју шансу виде само у граду, а куће оних који су отишли трбухом за крухом, мада лепе и простране, углавном су празне. Без улагања у инфраструктуру, село је тешко оживети, кажу домаћице са којима смо разговарали.


Коментари13
b26ec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Leon Davidovič
Pošto su pobegli u gradove, a tamo posla nema možda je jedno od rešenja stvaranje poljoprivrednih preduzeća u kojima će raditi radna snaga iz gradova. Putovaće iz grada na selo na posao mada je logičnije obrnuto, ali realnost je takva.
Јелена Јанковић
Мислим да није највећи проблем у положају жена на селу. Сетите се какав су положај имале жене и мајке у ранијем периоду наше историје (када је село цветало и када се читав живот одвијао на њему). Наравно, слажем се да треба да постоји родна равноправност свуда, не само на селу, али оно што је много важније је подстицај младима. Наша земља константно даје лош пример омладини. Не постоји никаква погодност за људе који живе на селу, почев од слабих аутобуских и возних линија, преко кашњења са увођењем интернета до низа погодности за пољопривреднике (бонови за нафту, олакшице и кредити за сетву и жетву), итд. Са друге стране, ту је и утицај медија који неорестано пласирају митове о "ружичастости" градског живота, шоу-бизниса, уносним пословима сумњивог карактера, итд. Село је приказано као једно ругло у коме живе необразовани, неуки, сирови људи који не знају ништа друго до пијанчења испред продавнице, или "избрињавања" стуђих проблема. Када то будемо променили, село ће вратити свој углед.
Radmila Veselić
Јесте да жене могу преокренути ситуацију само оне које су јаче од својих мужева ,мислим морално и оне које схватају да нас све скупа уназађује и алкохолизам и фешн вик и сулејман величанствени.А знамо да такав начин живота није стран нити на селу као ни у граду.У село повратак желим свима онима паровима са малом децом који желе нешто позитивно за своју породицу да ураде али да остану ван клишеа тв , моде ,алкохолизма ,неморала, и наравно да тешко ће та породица бити схваћена,али појавиће се још која са истим циљем у селу па ће и понеки староседеоц пожелети нешто да промени у својој кући.Све вам ово пишем из личног искуства и знам да нисам погрешила.Данас на селу не тражим посао али зато родићу још једно дете па макар сам загазила у 44.
Маринко Јашић
Ако се брига за село буде водила као што се сада води, од обнове живота на селу се могу очекивати само ограничени резултати. Свака активност која доприноси ревитализацији села је добро дошла и треба је поздравити. Међутим, треба имати у виду да се ради о великом друштвеном проблему који је настао као посљедица нагле индустријализације послије Другог свјетског рата која је довела до одлива становништва из села у град и још наглије деиндустријализације која је наступила непуних пола вијека касније, што је довело до ситуацију да данас на селу нема ко да ради, а у граду нема посла. Из те ситуације, по мом скромном мишљењу, могуће је изаћи само осмишљеном свестраном активношћу свих субјеката друштва која би ставила у приоритет рационално кориштење расположивих ресурса, у првом реду природних. укључујући и становништво, Научни, образовни и стручни потенцијал друштва треба да у томе да свој пун и конкретан допринос како би се интелигенција потврдила као савјест народа и "мозак" друштва.
Radmila Veselić
Јесте да жене могу преокренути ситуацију само оне које су јаче од својих мужева ,мислим морално и оне које схватају да нас све скупа уназађује и алкохолизам и фешн вик и сулејман величанствени.А знамо да такав начин живота није стран нити на селу као ни у граду.У село повратак желим свима онима паровима са малом децом који желе нешто позитивно за своју породицу да ураде али да остану ван клишеа тв , моде ,алкохолизма ,неморала, и наравно да тешко ће та породица бити схваћена,али појавиће се још која са истим циљем у селу па ће и понеки староседеоц пожелети нешто да промени у својој кући.Све вам ово пишем из личног искуства и знам да нисам погрешила.Данас на селу не тражим посао али зато родићу још једно дете па макар сам загазила у 44.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља