четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:57

Зидине Студенице подигао Стефан Немања

Аутор: Д. Мучибабићпетак, 19.10.2012. у 15:00
Идуће године биће завршено истраживање о манастиру Студеница (Фото лична архива)

Студеница је први утврђени српски манастир, а његове зидине је подигао Стефан Немања. То је открио тим археолога и решио вишедеценијску дилему – бедеми који су опасавали средњовековно здање нису старији од 1186. године, када је родоначелник династије Немањића започео градњу задужбине. Упркос досадашњим претпоставкама, показало се да Студеница није подигнута на зидинама старијег утврђења, већ су бедеми који је штите настали када и она. До ове научне чињенице дошло се после шест деценија истраживачких радова, који би следеће године требало да буду завршени. Детаљи о томе како су средњовековни монаси живели у здању, које је данас споменик светске баштине са листе Унеска, биће сабрани у монографији коју припрема др Марко Поповић, руководилац археолошких истраживања манастира у име Републичког завода за заштиту споменика културе.

– Обзиђе Студенице више је личило на тврђаву него на манастирску ограду и зато се претпостављало да је грађена на месту раније подигнутог утврђења. Али овогодишњи археолошки налази су потврдили да је зидине саградио Стефан Немања. После Студенице ниједан српски манастир није био фортифициран све до 14. века, када су због турске инвазије Раваница и Манасија грађени у оквиру моћних бедема – каже др Поповић.

У порти су ове године пронађени и остаци два објекта, манастирског конака, у коме је био похрањен новац кнеза Лазара. Они су, као и још две раније откривене грађевине, ктиторске резиденције, биле спаљене у годинама око Косовске битке, што је такође нови податак, наглашава др Поповић.

– Манастир је касније обновљен, али здања са северне и источне стране порте нису. На том простору, од 17. века све до педесетих година 20. века налазила се манастирска башта. Здање у коме је повремено боравио двор, конзервирано је и презентовано, а исто ће бити урађено и са два објекта која смо ове године пронашли. Тако ће следеће године цео манастирски комплекс бити уређен – истиче др Поповић.

Осим тога, наглашава он, археолошки налази требало би да осветле историју Студенице, дугу више од осам векова, али потребно је и да резултати истраживања са објашњењима буду доступни посетиоцима манастира.

– Увршћaвањем манастира на Унескову листу, држава је преузела обавезу да светску баштину што боље чува и представља. Направићемо графичку реконструкцију неких зграда које смо ископали да бисмо показали како су могле да изгледају када су биле у функцији. Бројне налазе тек треба проучити, а претпоставку да је манастир средином 16. века оштетио земљотрес тек треба доказати. До сада смо знали да је он био разорен у земљотресу из 17. века. Експонати попут луксузне керамике из 14. века биће изложени у Народном музеју – објашњава др Поповић.

Могу ли пронађени објекти да буду реконструисани?

– На откривеним остацима врхунских споменика, какав је Студеница, дозвољене су реконструкције само до оне мере до које се зна како су зграде изворно изгледале. То не значи да се над овим објектима не може извести обнова. Али не сме се зидати тако да то претендује да буде реконструкција оригинала – каже др Поповић.

Шездесет година дуго истраживање Студенице не би било окончано ни следеће године да Министарство културе за ту намену претходних година није издвојило око 10 милиона динара.


Коментари11
fcdd9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

marija jovin
Poštovani Moderatore pišem ponovo ovog puta da skrenem pažnju na to da se temom bave ptpuno nekompetentni čitaoci odnosno da po nekom nejasnom kriteriumu objavljujete komentare koji su potpuno promašili temu. Zanimljivo je kome je u interesu da se o ovako t.z. epohalnom otkljanjanu deceniske zablude niko od arheologa ili inih poslenika u zaštiti spomenika nije oglasio.
1217 почетак Српске државности
Мало историјских чињеница: 1217. Свети Сава је у манастиру Жича крунисао за краља свог брата Стефана ПРВОВЕНЧАНОГ са круном (венцом) који је послао Римски Папа, а две године касније 1219. (по добијању аутокефалности за Српску православну цркву) крунисао га је и са круном коју је послао Патријарх Цариградски. Зато се Стефан постао ”првовенчани”, јер су га за Српског краља признали и Римски Папа и Цариградски Патријарх. Пре њега, владаре Српских племена су признавали или једни или други. Значи, од Светог Саве почиње не само верска самосталност у односу на Рим и Цариград, него и развој Српска државност и стварање нације у модерном грађанско-демократском смислу, јер пре тога нису постојале нације него само народи који говоре различитим језицима и племена која говере истим језиком..
pilece pamcenje
@Radashin- Srbi su prvu krunu dobili skoro 200 godina pre Nemanjcke krune. Kralj Mihajlo ju je dobio, a postoji freska u crkvi u Stonu na kojoj je naslikan sa krunom na glavi crkvom u rukama.Srbi su imali kraljeve drzave pre Nemanjica.
Radashin
Srbija je 1217. godine dobila krunu (od strane Rimskog pape), sto znaci da je priznata kao samostalna drzava. Stefan Nemanjic (u narodu poznat kao "Prvovencani") tako je postao prvi kralj Srbije. Prve zabeleske i spisi u kojima se pominje rec Srbija datiraju jos iz VII veka. Ovo je prava istorija koju niko ne moze da nam oduzme, bez obzira na to sta "Avram" i njemu slicni pricaju po Internetu.
Ko ih je spalio
Ima li podataka u arhivama?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља