понедељак, 17.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:25

Границе притисака ЕУ

Аутор: Ненад Радичевићнедеља, 21.10.2012. у 14:52

Земље западног Балкана протеклих дана нашле су се у правом малом вртлогу изјава водећих политичара Европске уније које су стварале атмосферу да се балкански бродићи ипак не приближавају европском заједничком тлу.

Док се јавност у Хрватској узбуркала изјавом председника немачког парламента Норберта Ламерта да „Хрватска још није спремна за ЕУ” иако је њен пријем планиран за 1. јул 2013. године, остале земље западног Балкана жестоко је забринула могућност да поједине земље ЕУ поново уведу визе за њене држављане и то све због таласа лажних азиланата.

Међутим, оба повода само доказуј колико поједине државе чланице ЕУ користе европске интеграције западног Балкана за међусобне борбе и интересе, али и колико је некад цела политика ЕУ према овом региону некохерентна.

Наиме, притисак водећих чланица ЕУ на западни Балкан не јењава иако је постало евидентно да проблем није у томе што Србија и Македонија нису довољно учиниле да спрече одлазак својих лажних азиланата у Немачку.

Проблем лежи у чињеници да поједине земље ЕУ имају велике погодностима које пружају током процеса тражења азила као и да је тај процес исувише дуг. Пут до тих погодности не могу да спрече земље западног Балкана, јер би спречавање некога да изађе из земље представљало кршење људских права што се и те како не би свидело ЕУ.

Дакле, мање промене система у самим државама ЕУ би спречиле све нелагодности и у потпуности одбациле потребу Берлина или Париза да у својим рукама, ван процене и контроле Европске комисије, имају механизме за привремену суспензију безвизног режима.

Међутим, када се цела прича о лажним азилантима са Балкана стави у шири контекст заштите спољне границе зоне Шенгенског споразума није тешко закључити да овај притисак Немачке, Француске, Аустрије, Белгије, Холандије и Луксембурга не циља само западни Балкан.

Још пролетос су Немачка и Француска истакле да желе измене Шенгенског споразума тако да националне владе поново имају право да на месец дана поново уведу контролу над својим, унутаршенгенским границама.

И тада, као и сада у случају Балкана, то је било јефтино пецање поена у популистичким предизборним водама које је само крњило веру у европску идеју и доказивало да Французи и Немци нису баш толико ради да поделе одговорност са Грцима, Италијанима, Шпанцима и Пољацима за безбедност спољних граница ЕУ и заједно реше проблем налета имиграната из Северне Африке, Блиског истока и крајњег истока Европе.

С друге стране, притисак шефа Бундестага на Хрватску и њено скорашње чланство у ЕУ, поједини дипломатски кругови виде као немачко „тренирање строгоће” које заправо служи да би се Србији поставили строжи услови за датум почетка преговора о чланству у ЕУ, али тако да Берлин не испадне неравномерно строг према свима на Балкану.

Међутим, Берлин је у протеклих годину и по дана већ имао два поприлично робусна дипломатска ударца Београду и то приликом посете Ангеле Меркел Београду у августу прошле године као и у недавној посети Андреаса Шокенхофа, заменика шефа посланичког клуба владајуће немачке странке у Бундестага.

Премда Берлин можда мисли да је „гвозденом дипломатском песницом” ипак дошао до неких резултата, прави резултат оваквих акција је смањење жеље грађана за европским интеграцијама.

Слично се дешава и у осталим земљама западног Балкана, јер њихови грађани још нису осетили све добробити европских интеграција а Брисел све више сагледавају само кроз притиске.

Иако из ЕУ стално поручују да њихови притисци на западни Балан су заправо плод тога да у својим редовима „не желе неспремне земље као што су Румунија и Бугарска”, ЕУ заборавља да политичка елита на западном Балкану још није довољно зрела да се носи с овим притисцима те да ће радије се приклонити популизму.

Не смањујући одговорност локалних политичара, овој ситуацији доприноси и чињеница да је дужничка криза у редовима ЕУ постала њеним чланицама савршени изговор за мање интересовање за западни Балкан, успостављање кохерентне политике „двадесетседморице” према Балкану и сам процес проширења ЕУ.

Тако је ЕУ дошла у ситуацију да се некад више бави арапским пролећем и ситуацијом у Ирану или Сирији него проблемом Македоније, која је и даље заглављена због спора са Грчком око имена, или БиХ која не може да се извуче из унутарполитичког чвора.


Коментари6
e06f2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Шатро Еуропејац
Чуди ме да овога пута (још) нема оног безименог Калабића да као и оном тако и овом Јошку откуца Михаиловића.
Aleksandar Mihailovic
@joško imotski | 22/10/2012 13:13. Tacno je da je Hrvatska izgradila moderne puteve. Vozio sam se njima vec bezbroj puta, na pravcu ka ZG i MB, Opatiji i Rijeci, Porecu, Vinkovcima i Osijeku,...video sam i koje i kakve automobile vozite, ali, da li ste Vi prosli putevima Srbije i videli automobile koji se ovde voze? Da li znate sta je cena tih kredita za Hrvatsku? Da li znate sta je vec tudje i rasprodano? Iskreno, i u Srbiji se ne zna za sve sta je vec otudjeno. Ukupni dug YU je bio oko 23 milijarde $, a sada je ukupni svih drzavica na istom prostoru oko 140 milijardi evra. Tri miliona je manje zaposlenih, 7 puta veca korupcija i kriminal, a ukupno imamo administraciju vecu 23 puta. I SLO je pred bankrotom a vec dugo je u EU. Gresite i oko nekog privilegovanog polozaja nekih kategorija zaposlenih u YU, osim ako niste mislili na ceste prekomande, preseljenja i skolovanja dece na po 3-4 jezicka podrucja, po vise meseci godisnje na terenu i svezem vazduhu.
joško imotski
@aleksandar mihailović Kažete Mihailoviću da je u mojoj zemlji stanje gore nego nekada u SFRJ? Jeste Mihailoviću, ali kada bi se lagali!!! Točno je da ima puno nezaposlenih, ali to je posljedica rata i ratne privatizacije kao i neučinkovitih soc poduzeća koja su gomilala radna mjesta svi znamo zašto. Hrvatska je dosta zadužena Mihailoviću, ali svaki dobronamjerni prolaznik kroz moju zemlju vidi zašto. Moderni autoputevi, nova vozila na svakom koraku, svaki član domaćinstva ima mobilni telefon, priključak na Internet i sve ostalo što krasi moderno društvo Mihailoviću! A gdje je tu Srbija Mihailoviću? Jeste lin se ikada zapitali? p.s. u bivšoj državi bilo je i vožnji par nepar, kupnje na bonove, nestašica u trgovinama... U pravu ste u jednom, vojnim licima je bilo bolje u bivšoj državi, slažem se...
Aleksandar Mihailovic
@joško imotski | 22/10/2012 08:58. Sami ste dali odgovor ali niste shvatili sustinu price. Sami stampaju valutu koju su nametnuli kao obracunsku, uzimaju je koliko im treba i kolike ideje imaju, a onda da bi sve to pokrili otimaju tudje prirodne resurse. Tamo gde ne mogu na perfidni nacin i uz pomoc domacih trojanaca, namecu ratove i razna "proleca". To pokazuje da im je toliko bolji zivot samo rezultat manipulacija i zloupotreba, a ako se vratimo jos i na jako dugo vreme kolonija shvaticemo kako su dosli do neke pocetne prednosti. Kazu i uceni i neuki, daj mi prvi milion a ostale cu sam stvoriti. U Vasoj drzavi je vec mnogo slabije stanje i zivot nego sto je bilo u bivsoj YU, ali je slabiji i svuda u novostvorenim i zaslepljenim laznim sjajem drzavicama. Ko je srecan zbog toga? Samo oni koji drze stapove na kojima su vec trule sargarepe. Biti slep kod ociju i lupati glavom o zid samo zbog ostrascenosti je velika glupost i pogubno po narastaje koji dolaze.
joško imotski
@aleksandar mihailović Dobro gosp. pardon druže pukovniče Mihailoviću. Znate li kome su zemlje EU dužne te pare? U najvećoj mjeri same sebi! Apsurdno, zar ne? Što bi se dogodilo kada bi se svi dolari vratili u SAD? Ništa! Dolar bi izgubio puno od svoje vrijednosti, a samim tim izgubili bi i kreditori među kojima je i Kina koja drži 10 posto američkog duga. Isto tako bio bi zaustavljen izvoz kineske robe u SAD što bi za Kinu imalo strašne posljedice. Nema od tog ništa druže Mihailoviću, ali nada umire posljednja, zar ne Pukovniče?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Погледи /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља