четвртак, 19.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:41

Сића од највећих дужника

Аутор: Ј. Петровићуторак, 23.10.2012. у 12:30
(Фото А. Васиљевић)

Порески дужници сa списка 500 највећих, чија је имена Пореска управа први пут објавила у јануару ове године, уплатили су до 30. септембра укупно 16,5 милијарди динара у буџет Србије. Та сума је, како су потврдили „Политици” у Пореској управи, свега 4,5 одсто од њиховог укупног дуга који се процењује на око 360 милијардидинара.

Упитани зашто је то тако и какви су следећи поступци за оне пореске обвезнике код којих се утврди да могу, а неће да плате порез, у Пореској управи објашњавају, да се принудна наплата спроводи када доспела пореска обавеза није измирена у законском року.

Пре отпочињања принудне наплате, Пореска управа, сходно Закону о пореском поступку и пореској администрацији, издаје опомену за плаћање пореза како би дуг био плаћен у законском року од пет дана.

Уколико дужник не плати порез у овом року, порезници крећу у принудну наплату доношењем решења о принудној наплати.

Принудна наплата спроводи се кроз блокаду рачуна, одузимање  непокретних и покретних ствари, новчаним и не новчаним потраживањима у готовини и хартијама од вредности.

Поступци принудне наплате на непокретним и покретним стварима спроводе се код свих обвезника који имају евидентиран дуг по основу јавних прихода запленом и продајом, истичу у Пореској управи.

Од јануара до септембра принудном наплатом на непокретностима Пореска управа је уписала 368 хипотека. У 502 случаја је пописана имовина и извршена њена процена, продате су четири непокретности, 14 је пренето на државу и наплаћено је 121,6 милиона динара.

Када је реч о покретној имовини порезници су за исти период наплатили укупно 182,1 милион динара.

Како ствари стоје Пореска управа би могла да отпишепотраживањауизносуодоко 330 милијардидинарапремафирмамакојенисуустањудаихизмире, а ту се, пре свега, мисли на фирме у стечају и реструктурирању.

Уколико би се то догодило, то би значило даћебитинаплаћеносвега 30 милијардидинараилимањеод 10 одстоукупногпорескогдуга. Од укупно око 360 милијардидинара порезници су проценили да је око 92,5 одстодуганенаплативо.

На питање, да ли очекује да ће најављена ажурнија унакрсна процена имовине и прихода, која би требало да крене од 1. јануара 2013. дати нешто боље резултате него што је то код спискова с именима 500 највећих пореских дужника, Владимир Илић, бивши директор Пореске управе каже, да постоје прописи за све који избегавају да плате порез или легално пријаве имовину по којој би морали да се терете.

Он потврђује да ће се нова унакрсна провера имовине и прихода наставити 1. јануара наредне године. Према тврдњама Пореске управе, та пракса није ни прекидана, али је факат, истиче Илић, да није била оног темпа као 2006. године када се у тај посао ушло.

– Циљ унакрсне провере је да се укрштањем података о стеченој имовини и приходима открију они који су се обогатили на нелегалан начин, што би обезбедило и више новца у државној каси, каже Илић.

Он очекује да ће до Нове године највероватније морати да дође до доношења неких нових подзаконских аката који ће ближе регулисати питање унакрсне провере.

То је једини начин да се утврди како неко ко прима плату од 500 или 1.000 евра располаже милионском имовином, каже Илић и додаје да метода унакрсне провере служи, пре свега, да погоди криминалце и људе који се баве нелегалним пословима.

Он напомиње да би требало проверити, пре свих, најбогатије, којих је у Србији између 10.000 и 20.000. Међу њима су само они чија је имовина вреднија од 200.000 евра, што реално човек за живота може да стекне. Поступак је дефинисан Законом још 2003. године, а три године касније, почеле су провере. За време његовог „директоровања” прочешљано је свега тридесетак случајева. Шта је после било – нико не зна.

Надлежни тврде да су се имовина и приходи контролисали свих претходних година и да су се у малом броју случајева појавиле нелогичности. У Пореској управи кажу да је на богате људе примењивана пореска стопа од 20 одсто без признавања нормираних трошкова.


Коментари0
e488c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља