субота, 15.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 25.10.2012. у 15:00 Јован Б. Душанић

Замке једнообразног мишљења и масовне еуфорије

Пре неколико дана (14. октобра) у ,,Политици” је објављен занимљив текст сталног дописника из Вашингтона у коме смо имали прилику да се упознамо с погледом Џејми Дејмона, првог човека финансијског гиганта „Џ. П. Морган” (J. P. MorganChase), на актуелну глобалну кризу и на прилике у САД. И из овог текста могли смо да се уверимо како је његово виђење веома јасно и потпуно логично, те да се знатно разликује од многих којима смо свакодневно бомбардовани, а која имају за циљ више да замагле него да расветле проблем.

Од 2005. године, када је дошао на чело „Џ. П. Моргана”, Џ. Дејмон је водио наглашено конзервативну пословну политику, за разлику од осталих челника великих финансијских компанија који су се међусобно такмичили за престиж – ко има агресивнију пословну политику и колико је спреман да улази у најризичније подухвате у безумној трци за што већим профитима. У том циљу се на финансијским тржиштима стално креирају нови предмети трговања – такозвани финансијски деривати који постају све компликованији и мало коме разумљиви. Они у кратким роковима обезбеђују високе профите, а о дугорочним ризицима које са собом носе мало ко води рачуна.

До глобалне кризе владало је уверење да су неспособни они руководиоци који нису спремни да се упусте и у најризичније послове. Челници финансијских компанија били су изложени не само притиску таквог општег мњења које је владало у пословном свету него и сталним захтевима својих најближих сарадника који су у агресивној пословној политици видели могућност остваривања високих профита и, по тој основи, добијања огромних бонуса. Настала је општа трка за високим профитима уз уверење да ће време таквих профита вечно трајати и да не постоји опасност од кризе пошто је наступило ново време када старе законитости више не важе.У исто време Џ. Дејмон је својим сарадницима често понављао да нико не сме да заборави да после једног економског циклуса наступа други, то јест да сваких пет година долази до заокрета на горе.

Џ. Дејмон је био један од ретких који је имао снаге да се одупре општој трци за тренутним високим профитима знајући да су они дугорочно повезани с великим ризицима. Када су сви повећавали операције са финансијским дериватима емитованим на бази стамбених кредита (такозваних Нинџа кредита, од енглеске скраћенице NINJA – No Income, No Job, No Assets – чиме се сугерише да су они одобравани и лицима без дохотка, посла и имовине), те годинама захваљујући тим операцијама бележили високе профите и исплаћивали огромне бонусе, Џ. Дејмон није ишао на то. Мада је много темељније познавао саму суштину финансијских деривата, он је полазио од следећег правила: ако ја не разумем како на том послу може да се заради новац, нико ме неће присилити да у томе учествујем. Време које је уследило показало је колико је био у праву, те да је одбијање да се иде на ризик који се до краја не схвата један од најбољих начина управљања ризицима. Управо захваљујући Џ. Дејмону, „Џ. П. Морган” је из кризе (2008) изашао јачи док су други велики финансијски гиганти банкротирали (Lehman Brothers) или претрпели огромне губитке и опстали само захваљујући великој новчаној помоћи државе (Citi Group, Merrill Lynch, Bear Stearns).

Могли бисмо, на крају, да закључимо да је Џ. Дејмон верни ученик онога чије име носи финансијски гигант на чијем је челу. Наиме, у литератури се често наводи један поучан пример из 1929. године када је тада знаменити милијардер Џ. П. Морган распродао све своје акције које је поседовао, непосредно пре великог пада њихових цена на берзи. Због тога је позван на саслушање пред комисију Конгреса САД. Чланове комисије је интересовало да ли је Џ. П. Морган располагао неким инсајдерским информацијама које је могао да злоупотреби, а он је члановима комисије објаснио да се на тај корак одлучио након једног успутног разговора са уличним чистачем обуће чије услуге годинама користи. Једног јутра док му је чистио обућу улични чистач га је упитао за мишљење како ће се кретати цена акција неке компаније, признавши му да је он недавно купио нешто њених акција. Одлазећи у канцеларију, Џ. П. Морган је одлучио да истога дана распрода све своје акције, јер је убеђен да у ситуацији када сви масовно купују акције, па и улични чистачи, он нема ту шта да тражи и са тог тржишта треба одмах да оде.

Редовни професор универзитета

Коментари5
c74f8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

aleksandar t
Ne treba cinjenicama dozvoljavati da stanu na put lepih prica. J. P. Morgan je umro 1913. Profesore Dusanicu, ekonomija je delimicno istorijska nauka.
deki
Profesore, To je ista ekipa. Nema tu velike razlike između igrača sa Wall Street-a. Ako me pamćenje dobro služi i JP Morgan je napravio stravične gubitke u prvom polugodištu 2012. Oko 2 mlrd USD. Imam utisak da Vam primer nije adekvatan a priča na kraju o cipelama i previše puta ponovljena.
Borko Blagojević
@A.Ј. Разуме се да је Џеј Пи Морган био похлепан - али контролисано похлепан. Знао је у ком тренутку треба да сузбије похлепу и заустави игру. Зато није банкротирао.
A.J.
Kazete kako J.P.Morgan kontrolise svoju pohlepu! To je nesto najsmesnije sto sam cuo. Nadam se da vam se nesvesno omaklo da je najveci akcionarski trust savremenog sveta to postao jer nije bio pohlepan!!!
Borko Blagojević
Другим речима, као што је формулисао један познати аутор, капиталистичка привреда се креће између фазе похлепе и фазе страха. У фази похлепе сви купују акције, у фази страха сви гледају да их се отарасе. Разуме се, постоје и они ретки који контролишу своју похлепу. Као рецимо Џеј Пи Морган.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља