субота, 04.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 25.10.2012. у 12:30 Маријана Авакумовић

Домаћи путари још чекају шансу код куће

Највећи домет на траси – подизвођач (Фото Танјуг)

Домаћи путари још нису добили ниједан посао који у Србији кредитирају међународне финансијске институције. Жале се на државу што није боље уредила тржиште, јер се предност на Коридору 10 даје страним фирмама. Банкари то негирају правдајући се да су услови једнаки за све и да фирме из њихових земаља немају повлашћен положај.

У Светској банци, која са 388 милиона долара, кредитира изградњу Коридора 10 наглашавају да су тендерски услови стандардни и исти свуда у свету. Они уверавају да не фаворизују ни једну земљу нити фирму и да може свако да конкурише.

Зашто су конкурсни услови такви да српске фирме не могу да учествују и да ли је тачно да приоритет имају стране фирме? Одговор на ово питање нисмо добили изЕвропске банке за обнову и развој, која са 150 милиона евра кредитира изградњу аутопута.

У Европској инвестиционој банци, највећем кредитору на Коридору 10, кажу да према њиховом правилнику тендери морају бити отворени за све земљеи да су нетачне тврдње да су услови тендера подешени према страним фирмама. Марко Сантарели, портпарол задужен за западни Балкан, наглашава да тендерску процедуру прати њихов надзорни орган који поставља услове за финансирање пројекта ван Европске уније.

– Основни задатак банке је да кроз своје операције допринесе економском напретку у одређеним земљама. То подразумева не само пажљиву селекцију и спровођење пројеката, већ и примену одговарајуће технологије и најповољнију цену – објашњава Сантарели.

Како би смањила ризике ова банка, која у Србији улаже 384 милиона евра у изградњу аутопутева, надзорном одбору препушта да дефинише тендерске услове. Они морају бити усклађени са најбољом међународном праксом и водичем за набавке Европске инвестиционе банке.

– Неки од критеријума за избор су на пример однос између вредности пројекта и годишњег промета компаније. Битан услов је и претходно искуство компаније на сличним пројектима. Локалне компаније не могу увек бити у стању да испуне те критеријуме, али веома често учествују као подизвођачи или добављачи– објашњава Сантарели.

Није спорно да сви могу да учествују, али домаћи грађевинци са друге стране указују да су услови најчешће срочени тако да ниједна домаћа фирма не може да конкурише. Рецимо траже се референце за тунеле какви у нашој земљи нису грађени 50 година. Или годишњи промет какав није остварила ниједна домаћа грађевинска компанија. Или, пак, гаранције какве не могу да добију од домаћих банака.

Најновији пример је тендер за аутопут од Царичине Долине до тунела Манајле код Владичиног Хана на коме је траженабанкарска гаранција за озбиљност понуде од 1,5 милиона евра. То ниједна домаћа фирма није могла да обезбеди.

Грађевинци су преко Привредне коморе Србије у више наврата тражили од државе да са гаранцијским фондом стане иза њих. Али и да заузме другачији став при уговарању кредита и избори се за бољи третман својих фирми. Без добијања главних извођачких послова оне не могу да стекну референце, што им је улазница за међународне конкурсе.

Милан Ковачевић, консултант за инвестиције, такође сматра да држава мора да има активнију улогу.

– Она би морала да се потруди да издејствује боље услове код међународних банака, јер они нису исти за сваку земљу. Када узимате кредит наравно да знате какав ће тендер бити и можете утицати на услове – тврди Ковачевић.

Према његовом мишљењу наша главна бољка је лоша организација. Имамо два министра за аутопутеве и два предузећа, која воде послове. Министарство финансија уговара кредит, „Коридори Србије” расписују тендер, „Путеви Србије” решавају имовинске односе…

– Често идемо грлом у јагоде. Био бих задовољан и када бисмо неки кредит одбили, јер нису све позајмице које нам се нуде најповољније. Дешавало се да нас странци који дају кредит условљавају да њихове фирме граде, као у случају азербејџанског зајма за Коридор 11. Због цена које се постижу често се стиче утисак да ми не градимо, већ увозимо аутопутеве – сматра Ковачевић.

Сличан пример је кредит за мост Земун–Борча. Са Кинезима смо, каже, склопили такав аранжман да нам они испоручују материјал и своје услуге и тиме одређују цену моста. Јер када смо уговарали посао нисмо имали пројекте и своју процену колико би то могло да кошта.

– Требало би боље преговарати и помоћи домаће грађевинарство. Држава се није потрудила да организује домаће фирме и да оформи један јак конзорцијум који би учествовао на тендерима. Нејасно је како наше фирме успевају да добију послове у Сочију, а не могу у својој земљи. Ту нешто није у реду – каже Ковачевић.

--------------------------------------------------------

Враћамо се на европску сцену

На источном краку Коридора 10, од Пирота до Димитровграда, аутопут се гради пуном паром, рекао је министар саобраћаја Милутин Мркоњић, истичући да су наши грађевинари који учествују у том пројекту показали колико добро раде и тако најавили велики повратак на европску сцену.

Мркоњић је, приликом обиласка радова на тој деоници, нагласио да пуно домаћих фирми гради Коридор 10 заједно са аустријском „Алпином” и да су показали велику способност, што доказује велики број импозантних инфраструктурних објеката који се ту граде.

Министар је Танјугу рекао да наши грађевинари опет стичу углед у последњих пет година уз помоћ страних фирми, ангажованих на градњи Коридора 10 које имају најсавременију технологију. „Држава мора више да стане иза наших путара”, рекао је Мркоњић, додајући да ће 1,5 милијарди евра, уложених у градњу Коридора 10 кроз Србију, бити враћени у наредних 10 година. 

Коментари1
2a432
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nikola jović
Bombastično najavljivan "dil" sa Azerbejdžanom ispade lepa predizborna prevara: oni dobili većinsko pravo da odlučuju pa sad uslovlajvaju naše posrnule građevinare. I to je, kao i drugi potezi države, pokazatelj ustanja u koje je građevinarstvo u Srbiji dovdeno (ne pokazuje li to i činjenica d "zaštićeni svedok" asvaltira širom Srbije).

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља