понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51

Срби су ипак јели златном кашиком

Аутор: Сандрa Гуцијаннедеља, 28.10.2012. у 11:00

Да ли сте знали да у Европи постоји 50 музеја посвећених хлебу и да је најстарије помињање хлеба у српским документима у Призренској хрисовуљи и у два члана Душановог законика? Или да су супу на наше просторе донелe занатлије из средње Европе средином 19. века?

Или да је у време владавине Луја Четрнаестог, основана Гастрономска академија у Версају, састављена углавном од књижевника, у којој је главну реч имао Волтер, и да је на једном од тих скупова маркиз Бешамел први пут припремио свој сос?

Све ове податке пронашли смо у најновијој књизи „Дијалози за трпезом”, др Драгане Радојичић, директорке Етнографског института Српске академије наука и уметности, која је са нама, док разговарамо, поделила и некада давно заборављене, готово неразумљиве, рецепте из родне Боке.

Драгоцене списе о храни почела је да сакупља још 1976. године, доносећи са путешествија по свету рецепте по којима је деценијама кувала својој породици и пријатељима. На том путу је користила архиве, али и живу реч, избледеле рецепте, књиге и приче бројних мислилаца и писаца, текстове сакупљене из „Политике” и њених издања...

– Сваког јутра, од момента када отворимо очи, себи и својим укућанима постављамо исто питање – шта ћемо данас јести? Ово питање, некад инспирисано обиљем а некад оскудицом, јавља се у свим културама и вечно се понавља. Савремено доба додало је томе и „како се хранити здраво, а да се не потроши много новца”. Оба ова питања постављају милиони породица широм света – започиње причу др Радојичић и додаје да су истраживања о културни исхране у нашој средини заступљена само у франгментима.

Она је прикупила велики број непознатих података из историје хлеба, вина, супе, зачина, кафе, о мешању кухиња, захваљујући војскама и бродовима, податке о томе како се о храни говори у бајкама, како у медијима, а како у песмама, како је дошло до настанка медитеранске или балканске исхране, чији су заправо бурек, баклава, гибаница, шербет...

– Данашња кухиња у Србији је преузела велики број турских и арапских, па чак и кинеских јела, попут слатког. Многи сматрају да нашу кухињу заправо чине јела са све четири стране света, а да се као аутентично српско јело истиче попара – прича др Радојичић и подсећа да се почетак националне кухиње обично везује за династију Немањића. На нашу кухињу велики утицај су оставили и бракови српских велможа са Византинкама.

Документи показују да се на српским дворовима јео кавијар од моруне са Дунава, да су столови били застрти белим платном које је служило и као салвета, а да су се посуђе и прибор правили од сребра, злата и позлате. Поврће се у старим текстовима називало зељем, а „љуто зеље” су били лук и ротква.

– Док се на дворовима јело раскошно и тражио лек за стомачне тегобе, обичан народ је јео врло скромно, најчешће хлеб, лук и воду, понекад јогурт. Типична српска трпеза је, пре него што су кромпир и паприка приспели у њу у 17. веку, била прилично оскудна. Месо се јело само о слављима. У средњовековној Србији јела била су два оброка, у 10 пре подне и увече – препричава директорка Етнографског института.

Она са жаљењем у гласу констатује да традиционална правила и ритуали везани за оброк све више нестају и уступају место неформалном и бржем приступу. (Иначе, прве самоуслуге у Југославији отворене су 1956. године, а данас готово да нема града у којем не постоји барем једна ланац брзе хране). Она указује и на то да се више не обраћа пажња на дужину оброка, која је важна за здравље, да се најчешће једе с ногу или уз телевизор уместо за столом и да је брза храна повукла оштру линију између богатих и сиромашних и изазвала епидемију гојазности.

– Тинејџери прихватају брзу храну у склопу популарне културе. У Србији још не постоји довољна свест о потреби континуиране, државно организоване едукацији деце када је реч о култури исхране, било из здравствених разлога или разлога очувања једног од сегмента културног идентитета. Ко и у много чему другом, ово питање које је у другим државама предмет институционалног планирања, код нас је препуштено појединачном напору и ентузијазму – каже на крају др Драгана Радојичић.


Коментари45
c0447
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

DrJela Bisic
Destilaciju alkohola izmislili su Arapski (al)hemicari,nesto pre krstaskin ratova.Do tada pilo se vino i pivo,a zestine nije nigde bilo.Namera je bila da se stvori dezinfektno sredstvo,ali su krstasi to preneli u Evropu,i pocelo je pijenje i opijanje.I sama rec alkohol je je arapska.A vi mislite da muslimani ne piju?Varate se.Postoje islamske skole koje dozvojavaju pijenje,ali ne i opijanje(bekteshi,rashireni na Balkanu.pa i kod nas,i u Turskoj)U srednjovekonvoj arapskoj medicini,koja je bila ispred evropske,razlicita vina(alkoholni ekstrakti biljak)koristila su se kao legitimni lekDa li je rec arapska ili ne znate po korenu reciArapski spada u semitske jezike(sa hebrejskim,i aramejskim)i kod njih osnovna rec za tvorenje novih reci je glagol,a ne kao kod slovenskih jezika imenicaZa turski stvarno ne znam.,Koren reci za imenicu inat postoji u arapskom,i znaci biti uporan.dakle-inat nije turcizam,a ako ga turci koriste,to su primili od Arapa,kao i mnoge druge reci
Никола Лакета
Средиште куће било је огњиште изнад кога су висиле вериге о којима је био објешен метални котао.Крај огњишта се налазило кухињско посуђе разни лонци и таве,посуђе од камена глине и дрвета.Покретни су били столови столице за којима се обједовало свакдневно и на гозбама за трпезом.Столови су били престрти столњацима.Поред овог набројаног посуђа ту је било здјела и шољица од цинка.Веома је било цијењено посуђе од сребра сваке величине,а веома ријетко се виђало златно посуђе.Метохит прича да је византијско посланство код краља Уроша II добивало сваког дана с краљеве трпезе јела и пића у златном и сребреном посуђу.Јело се дрвеним,сребреним а кашто позлаћеним кашикама и виљушкама.Суди за пиће бијаху стаклени и сребрени.Српска властела имала је сребрене пехаре и бокале из којих се пило рујно вино.У манастиру Морачи који је подинут 1252 године и дан данашњи када је манастирска слава показују велики воловски рог који је умјетнички украшен сребром и из њега се пије у "славу божију".
Mirko Dumanovic
Sloveni nisu pekli hleb, jeli su kase (Cicvare), dakle kao varivo....a vestinu pecenja hleba su saznali od naroda sa kojima su bili u dodoiru, a to su stari Germani.....a posto nisu znali da SLOVE (Govore) oni su za Slovene bili NEMI...ili Nemci...... U staroj postojbini, a i danas dosta slovenskih naroda je ili u suzivotu ili se dodiruje sa germanskim narodima.....
Srba, Velika Britanija
Kako mozete da kazete sta je turcizam (inat) a sta germanizam (hleb), ili koja hrana je odakle dosla. To ste verovatno procitali u nekom recniku, leksikonu ili web sajtu koji je pisao ko-zna-ko. Nije svako ko ima Dr ispred imena, ili PhD iza imena, ni obrazovan, niti dobronameran, a po najmanje mudar. Jezici (kao i kulture) su 'otvoreni' i 'zivi' i normalno je da uticu jedni na druge. Znaci sasvim je moguce (mada meni zaista sasvim nebitno) da su to srbizmi koji su usli u turski i nemacki jezik.
goloruki komentator
@Simon Simonovic I ja sam mislio da je inat nasa rec...Zavirio sam u internet: Инат (тур. inat) је штетно понашање појединца или групе својствено по бесмисленом и упорном супростављању зарад супростављања. Znaci - inat je TURCIZAM!!!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља