понедељак, 17.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:15

Шангајци с Вождовца

Аутор: Станко Стојиљковићпонедељак, 29.10.2012. у 12:30
Групни портрет с гостима: Душан Бараћ, Јована Дадић, Марко Вулић, Александра Лабус, Маријана Деспотовић-Зракић, Божидар Раденковић, Милорад Станојевић, Александар Стаматовић, Зорица Богдановић, Војкан Васковић (слева надесно)

И за чувену Шангајску листу важи давнашње такмичарско правило: Лакше је ући него остати! Београдски универзитет је, као што знате, 15. августа увршћен међу 500 одабраних из целог света.

Сада се сви одреда хвале највећим продором српске науке – мањина с разлогом, већина без њега – и не покушавајући да одмере и оцене колико је ко томе допринео: истраживачи, лабораторије, институти и факултети. Испоставиће се, напослетку, да је сваки појединац који испред свог имена и презимена исписује магистар, доктор, професор или академик подједнако заслужан, иако је претежни део научног братства (и сестринства) најстарије високошколске установе у нас протеклих неколико година громогласно ћутао, а знатно мањи се, чак, опирао таквом разврставању.

Српски списатељ Владан Десница у роману „Прољећа Ивана Галеба” поодавно нас је опоменуо: „Благодат заборава и окрутност памћења леже ван наше власти”. Да ли је то својеврсни хир људске еволуције, који ни најученији до сада нису одгонетнули?

Наставници и сарадници Лабораторије за електронско пословање Факултета организационих наука у Београду, смештеног на Вождовцу, у минулих девет месеци објавили су више од 40 радова, од којих 15 у часописима најцењеније Томсон Ројтерсове листе (Индекс научних цитата или скраћено SCI). Трећину у две категорије с највећим угледом (и оценом) – М21 и М22! Још неколико их је у првопоменутој прихваћено, очекује се да се појаве до краја године.

„Међународној научној јавности предочили смо својерезултате у примени Интернет и мобилних технологија у пословању, науци и образовању”, наглашава проф. др Маријана Деспотовић-Зракић. Посебно се издвајају остварења из „рачунарства у обласцима” (CloudComputing), у којима су описани обрасци и решења за подршку пословању, истраживању и образовању. Из тог подухвата проистекла је научна монографија на енглеском (Highperformanceandcloudcomputinginscienceandeducation), којом се с разлогом диче.

Мултидисциплинарни приступ и сарадња с Институтом за физику у Земуну уродили су низом научних сазнања у коришћењу рачунарске технике у биофизици и физици чврстог стања, у чему је др Бранислав Јованић, научни саветник и руководилац Лабораторије за мултидисциплинарна истраживања, одиграо незаобилазну улогу. Будите, међутим, приправни на нова угодна изненађења.

Лабораторија за електронско пословање, коју је деведесетих основао проф. др Божидар Раденковић (54), има деветоро наставника и сарадника. Проф. др Маријана Деспотовић-Зракић (35), која руководи пројектом из основних истраживања, под називом „Примена рачунарске технике у експерименталној физици чврстог стања”, у овој години публиковала је десет радова у часописима са SCI листе, доцент др Зорица Богдановић (33) девет, доцент др Душан Бараћ (29) седам, сарадница у настави Александра Лабус (28) три и асистент Александар Милић (30) два.

„Младе сараднике и студенте већ годинама укључујемо у своја истраживања, тако су Марко Вулић (27), на докторским, и Константин Симић (27), на мастер студијама, потписници по два, а Јована Дадић (23) једног рада у часопису са SCI листе”, додаје проф др Маријана Деспотовић-Зракић.

Иако на почетку мукотрпног научничког пута, по броју објављених радова ови млади истраживачи испунили су услов за избор у звање редовног професора! Да ли је тиме бачена рукавица изазова осталим лабораторијама, институтима и факултетима?

„Једино мерило узето у обзир приликом увршћавања Београдског универзитета на Шангајску листу било је број објављених радова у часописима с престижног Индекса научних цитата”, објашњава проф. др Божидар Раденковић. „Око 8.000 наставника и сарадника и 1.700 високошколаца на докторским студијама у 2011. објавило је 2.157 радова или 0,22 по аутору!”

Лабораторија за електронско пословање била је, у просеку, десетоструко плодотворнија: само Маријана Деспотовић-Зракић и Зорица Богдановић имају 50 пута више у поређењу са универзитетским просеком! А најмлађа сарадница, Јована Дадић, још на основним студијама, петоструко га премашује.

Поменутих деветоро истраживача, дакле, допринело је као просечан факултет или институт са око 100 истраживача! И то потврђују налази студије Европске комисије (SerbiaICTRTDTechnologicalAudit), по којој је Лабораторија за електронско пословање препозната као овдашњи центар изврсности у информатичко-комуникационим технологијама.

„Настављамо да негујемо научну изврсност и мултидисциплинарност, сарађујући с многим научноистраживачким установама. Претходних година у Србији нико није начинио толики научноистраживачки продор у информатичко-комуникационим технологијама и електронском пословању. Није нескромно рећи да је то реткост и у свету”, закључује др Зорица Богдановић.


Коментари7
4108e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Antonio Kelemen
Svaka cast! Kratko i jasno! :)
Znatizeljni Pera
Pitanja Znatizeljnog Tome su bila sasvim konkretna (i korektna) - koji su to casopisi i kakvi su im impakt faktori? Ne znam zasto dezurni odmah skacu u odbranu lika i dela, a zaobilaze odgovore na veoma jednostavna pitanja. Zar tu ima nesto da se krije?
Serbia 4Us
To što rade naši naučnici sa FON-a je za svaku pohvalu, ali mi smo čudan narod tako da nam uvek smeta tuđi uspeh, pod parolom da komšiji crkne krava. Nas obične građane može samo da raduje činjenica da su ti docenti tako mladi a ostali su u Srbiji vraćajući joj posredno i neposredno uloženo u njihovo školovanje. Od mene samo svaka čast, respect i LIKE!
pera
Rezutati labolatorije za elektronsko poslovanje su za svaku pohvalu i dokaz da se naporan rad isplati. Još kada bi se laboratorije i instituti pri ostalim fakultetima bar malo ugledali na njih uspeh bi bio još veći. A to omalovažavanje tuđih uspeha je jednostavno nešto prati uspešne ljude i poslednja stvar na koju bi isti trebalo da troše energiju.
Zvonimir Mitrovic
@ZnatizeljniToma Ja sam neko ko je iz te struke i vrlo dobro poznajem stanje u toj struci. Našem narodu je u krvi da ponižavaju tuđe uspehe. Kada je već toliko jednostavno objaviti radove u časopisima na SCI listi, zašto je takav prosek objavljenih radova na Beogradskom univerzitetu? U tekstu stoji da je trećina radova objavljena u dve najviše kategorije. Smatram da je krajnje vreme da pogleda svako sebe u ogledalu, a ne da komentariše druge. Drugi su nam uvek krivi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља