среда, 27.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Три дана затвора за критичара Винавера

Аутор: М. Шеховићсреда, 31.10.2012. у 15:00
Новица Коцић

Редак и свестран интелектуалац Станислав Винавер, чије је име једно од највише помињаних на протеклом Сајму књига у Београду, био је и одушевљени познавалац и поклоник музике. Његове музичке критике и есеји често су били изузетно оригинални, живописни, сликовити и духовити. Важио је за оштрог критичара и те оштрине није поштедео ни Стевана Христића, не у лику композитора већ диригента. Једном је овај, тадашњи директор Београдске опере, оцене критичара доживео као тешку увреду и тужио га је суду.

Станислав Винавер био је тада стални критичар „Времена” (писао је и у другим листовима, међу којима је и „Политика”) и овај дневник је у врху своје 5. стране, 13. јуна 1926. објавио дугачак наслов: „Суђење г. Станиславу Винаверу, зато што је упоредио диригентску палицу г. Стевана Христића са маљицом саобраћајног жандарма”. У поднаслову тог извештаја са „једног интересантног претреса” саопштено је да је њихов критичар осуђен на три дана затвора. И није то била цела казна: у пресуди стоји и да Винавер мора да плати и хиљаду динара глобе. Важност оваквој парници нису дали само њени познати актери већ и то што је она покренула и једно озбиљно питање – положаја уметничке критике у нашем културном животу.

Тога дана суд је за новинаре и публику био занимљива позорница на којој се није говорило само о личним стварима. На суду-сцени није се додуше појавио тужитељ кога су повредиле критичареве речи: „Г. Христић размахан палицом као какав саобраћајни позорник”. После прочитане тужбе присутни су чули дуго, стручно и академски интонирано, слово оптуженог Винавера. Бранећи себе и улогу критичара, он је истовремено бранио и ту, тада нову, професију саобраћајног позорника, назвавши је „важним фактором модерног живота”.

Тај фактор је у свету, каже критичар, на високом гласу, добро је плаћен и поштован. Добром регулацијом саобраћаја ти људи спасавају животе грађана. Када би њихов посао радио г. Христић, он би својим „искиданим и грчевитим покретима причинио безброј несрећа”. Он је диригенту спочитавао како нема развијен смисао за ритам, позивајући се и на написе других критичара и музичких зналаца који исто и слично мисле. У тој својој одбрани луцидни Винавер такође је рекао: „Молим суд да нареди вештачење и да утврди да г. Христић, када диригује, личи на саобраћајног жандарма. Ја подвлачим: по крупноћи геста, а не по прецизности”.

После су, разуме се, своје „палице” укрстили и адвокати тужитеља и туженог. Падали су ту и комплименти обојици уметника. Христићев адвокат рекао је да Винавер у својим критикама показује „велику висину духа, знања и спреме” и слободно се може поредити са великим страним критичарима, али и да баш зато треба бити строже кажњен јер је овога пута прешао линију, увредивши његовог клијента, премда томе иначе не прибегава. Адвокат одбране је у свом дугом говору истицао часно звање саобраћајног позорника и да поређење са њим не може бити никаква погрда и омаловажавање. Он је још апеловао да се овим случајем не направи опасан преседан који би могао уништити уметничку критику.

Суд се на то ипак није обазирао и стао је на гледиште како је у овом делу постојала тежња да се г. Христић понизи. И уследила је (из)речена казна и обавеза да се та пресуда одштампа у листу у коме је критика објављена.

-----------------------------------------------------------------

Шта је Брукнер замолио цара

У завршној речи, Винавер је говорио о важности критичара и илустровао то примером када је познати композитор Антон Брукнер био у аудијенцији код цара Фрање Јосифа, а овај му понудио што год зажели. Брукнер га је замолио само за једно: ако је могуће да га музички критичар Ханслик мање напада! 


Коментари1
e1ee3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milos Petrovic
Zato su ta predratna vremena zlatno doba srpske gradjanske klase i domacinskog vaspitanja. Ljudi su se postovali a ruzna rec retko potezala a nikad ( nekaznjeno) bez dobrih argumenata. Danas smo prosto zatrpani medijskim otpadom, uvredama, klevetama, tracevima koji ne vode nicemu nego samo trovanju zivotne atmosfere. Zatih voleo da se kao nekada, kleveta proglasi za krivicno delo i samim tim, "pljuvaci" koji bez dokaza blate ljude i svetinje dobiju zasluzene kazne. Posle toga bi se javni zivot veoma upristojio.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља