уторак, 11.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:32

Враћање награда у култури

Аутор: М. Димитријевићсреда, 31.10.2012. у 12:30
Милисав Савић

Одлука уметника Драгољуба Раше Тодосијевића да врати „Политикину” награду за ликовну уметност за 2009. годину због приватног спора са тадашњим председником жирија Славком Тимотијевићем који му, како је навео, није вратио цртеже које му је он дао на продају, а довео их је у везу с доделом те престижне награде, није ни први ни последњислучај враћања или одбијања неког признања.

Догађало се тако да Нинова награда иницира контроверзе и идеолошке расправе. Од 1954. године, од када се ово признање додељује, двојица лауреата награду су вратила. Први је писац Данило Киш, који је награђен 1972. године за роман „Пешчаник”. Признати аутор тада је изразио „бојазан да књижевне награде неће спречити усамљеничку и случајну судбину награђене књиге, која ће свакако живети у осами, прогутана стравичном тишином, изазваном механизмом тржишта и индиферентности”. Други је писац Милисав Савић, који је признање заслужио 1991. године за дело „Хлеб и страх”. Савић је, враћајући награду, реаговаo на објављивање текста „Страва”, који је у овом недељнику освануо само недељу дана након доделе награде, а у којем га је аутор текста Момчило Селић напао. Савић је тада главном уреднику и колегијуму Нина упутио писмо, у којем је, између осталог писало: „У вашем листу бр. 2145 од 7. фебруара 1992. године појавио се подужи памфлет ’Страва’ који је добрим делом и мени посвећен. У име одбране достојанства списатељског позива, принуђен сам да вам вратим Нинову награду за роман године коју сте ми пре десетак дана уручили. Могу само да жалим што се ’ослобођени’ Нин држи најгоре традиције ’неослобођеног’: пишчеве главе украси ловоровим венцем, а онда би да их одсече или бар придави.”

Жан Пол Сартр

И награда „Милан Ракић”, установљена 1938, на иницијативу песникове удовице, коју додељује Удружење књижевника Србије, једном је била враћена. Песник Милош Јанковић, аутор четрдесетак песничких књига, један од троје равноправних добитника за 2010. годину за књигу „Манастирник”, награду није желео да прими, а своју одлуку образложио је писмено, подсећајући на Правилник о установљењу и додељивању књижевне награде. Како је тада рекао, у члану 2. каже се да се награда додељује за песничко остварење – једном аутору. Изузетно, aко се установи да међу приспелим пријавама на конкурс има више подједнако вредних остварења, жири може да одлучи да у том случају исту награду равноправно приме два аутора. Како је Јанковић сматрао, приликом жирирања за награду било је и „неких ван књижевних критеријума и параметара”.

Борис Пастернак

Када је у питању светска сцена пажњу је привукло Нобелово признање, које су својевремено одбила двојица великана – Жан Пол Сартр и Борис Пастернак. Нобел је Сартру додељен 1964, због, како је речено у образложењу Академије, „дела које је, богато идејама, испуњено духом слободе и потрагом за истином, снажно утицало на наше доба”. Велики француски филозоф награду је одбио из „моралних разлога” јер је увек одбијао одличја, не желећи да се сврстава уз било коју институцију. Случај много занимљивији од Сартровог је онај писца Бориса Пастернака. После велике славе коју је стекао његов роман „Доктор Живаго”, који је на Западу имао углед ремек-дела, а у Совјетском Савезу био проглашен антисовјетским, Пастернаку је 1958. додељена Нобелова награда. Два дана по пријему вести, Пастернак Академији шаље телеграм у којем награду прихвата и захваљује се. Четири дана касније, након незваничних притиска тајних служби, шаље нови телеграм са следећим садржајем: „Узевши у обзир значење награде које је добила у друштву којем припадам, морам је одбити”.


Коментари0
28a96
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља