недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:51

Дан сећања на заборављено ослобођење Београда

Аутор: Н. Белићсреда, 31.10.2012. у 22:00

Једна од важнијих, али и често запостављених годишњица у историји престонице – Дан ослобођења Београда у Првом светском рату биће обележена данас, у знак сећање на тадашњу Прву армију српске војске и њеног команданта Петра Бојовића. Ове трупе успеле су да 1918. за свега месец и по дана од пробоја Солунског фронта, у ноћи између 14. и 15. септембра, ослободе целу тадашњу Србију и 1. новембра освану на улицама главног града и тако продру чак 600 километара у дубину окупиране територије. Гоњење је одмах настављено преко Саве и Дунава.

У престоници после 94 године, прославу победе из 1918. организоваће Град и Савез потомака ратника Србије 1912. до 1920. године, а данас ће на Костурницу бранилаца Београда из 1915. на Новом гробљу, члан градског већа Ацо Петровић положити венац. Осим ове званичне посете, значајнијих свечаности неће бити, па обележавање ове годишњице донекле дели „судбину” 20. октобра, датума када је Београд ослобођен у Другом светском рату 1944.

– У централној зони града постоји мали број знамења која подсећају на Први светски рат, а још мање на балканске ратове. Сем Костурнице на Новом гробљу најпознатији су Споменик трећепозивцима на Врачару и Костурница бранилаца на Београдској тврђави. Тек 1990. код Каленић пијаце постављено је обележје посвећено војводи Петру Бојовићу – наглашава Лидија Котур из Завода за заштиту споменика културе.

Више оваквих знамења постоји у широј околини главног града, на местима где је било већих окршаја. Она се углавном налазе у селима јужно и источно од Београда, јер је тамо Дунавска дивизија Прве армије водила главне борбе док је у урбани део ушла готово без сукоба.

Уз одсуство обележја која би подсећала на 1. новембар, многа сведочанства указују да веома мали број Београђана зна шта је тада било. То потврђују и професори историје у престоничким основним и средњим школама.

– Мало је ђака који могу да одговори на ово питање, док се у уџбенику за четврти разред овај датум помиње само као дан ослобођења целокупне Србије. Колеге и ја настојимо да им детаљније објаснимо шта се заиста тада догодило. Наши ученици су изузетна деца, али они тај историјски податак немају где да чују, као што нису имали ни њихови родитељи који би им то знање пренели. Проблем је што је код млађих генерација националној историји посвећено генерално мало пажње, па се она зато погрешно и тумачи – истиче Михајло Ћулум, професор историје у Првој београдској гимназији и добитник Светосавске награде.

Да је статистика када је реч о познавању чињеница о Дану ослобођења Београда 1918. забрињавајућа подвлачи и Вељко Вилимоновић, његов колега из Основне школе „Олга Петров”.

– По оквирној процени готово 95 одсто деце неће знати да одговори шта се у Београду десило тога дана. Без обзира што се овај датум помиње у уџбеницима, потребно је да им ми додатно укажемо на овај догађај, јер ни велики број њихових родитеља то не зна. Сличну необавештеност видели смо у анкети о томе када се српска војска вратила на Косово у Првом балканском рату. Није боље ни када је реч о 11. новембру 1918. – дану када је Немачка пристала да потпише примирје у Првом светском рату – закључује Вилимоновић.

----------------------------------------------

Водио ратове – погинуо од батина

Петар Бојовић, рођен 1858. године, у борбе је кренуо већ 1876, као питомац Војне академије и подофицир у тадашњем српско-турском рату. У великом сукобу са Централним силама рањен је у окршају на Дрини 1914, па га је заменио тада армијски генерал Живојин Мишић. После опоравка у јануару 1916. постављен је за начелника Штаба Врховне команде уместо остарелог Радомира Путника. На том положају задржао се до јуна 1918. Вратио се на место команданта Прве армије и ангажовао се у ослобођењу Србије због чега је 26. септембра добио титулу војводе.

У Београду је дочекао 1945, а 20. јануара те године, осамдесетседмогодишњег ветерана на смрт је претукла група партизана која је покушала да га исели из куће у Улици Трнској 25. Његово тело таљигама је пребачено на Ново гробље, а народа на сахрани није било.


Коментари52
1502a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirjana -"Dorcolka" Spasojevic-Tinkovic
Da i ja dodam komentar. Moj deda po ocu - Milan Spasojevic iz Srema - bila Austro -ugarska tada, bio je Srpski dobrovoljac u Isv. ratu. Vratio se kuci sa smrznutim nogama - PRESLI ALBANIJU PESKE i kao mlad covek, jedva je hodao i nije dobio nikad neku penziju - invalidninu. Drzao je, tako zvanu kafanu "Podrum vina " na velikim stepenicama, blizu patrijarsije, koje su silazile na savsko pristaniste. Nista mu nije dato kao Srpskom dobrovoljcu, koji je otisao u rat iz Austrougarske i postao invalid. Eto toliko - i slava svim Srpskim herojima iz svih ratova - ne zaboravite ih Srpski hrabri narode!! - budite i dalje hrabri, jer azdaja sa zapada se nadnela da vam uzme slobodu i da zaboravite svoju istoriju hrabrosti i pozrtvovanja da bi opstali kao narod. Nikad nisam cula za generala Petra Bojovica - zalosno kako je umro. Pod Titom nismo ucili Srpsku istoriju. Mirjana-Arizona
Stari Znanac
@pukovnik Apis | 02/11/2012 16:31: Previse vaznosti dajete tom potpisu, bilo da je postojao ili ne. Po prirodi stvari, kada je postupak pokrenut niko ga ne moze zaustaviti pa ni nacelnik vrhovne komande. Na celu sedi kralj koji u svakom momentu moze sam da potpise za bilo koga kao suveren. Ostavite se Bojovica, on je covek castan i zasluzan. Uzgred, pogledajte samog Apisa, kome se ja divim kao Srpskom patrioti, on je sebe ocigledno smatrao zastitnikom Srpskih interesa...ali da li je to objektivno i bio? Ja bih se slozio sa njim kada je u pitanju Aleksandar i prevrat, ali sarajevski atentat je gurnuo Srbiju i svet u ogromne ljudske gubitke, za sta je Apis morao da plati cenu jer su to ocekivali svi i Aleksandar i Pasic i Francuska i Engleska i austro-ugarska. Sam Apis je to shvatio sto se vidi iz cina njegovog priznanja naredbi za atentat...shvatio je da je preterao i da je poslednja sluzba svome narodu da umre kao odmazda za uzrokovani rat...slava mu.Nekada ljudi pogrese u najboljoj n
pukovnik Apis
@артиљерац артиљерац Poštovani, Januara 1916. Petar Bojović je imenovan za načelnika štaba Vrhovne komande jer je vojvoda Putnik bio ozbiljno bolestan. Njegovo odobrenje je bilo potrebno kako bi se okrivljeni krivično gonili na vojnom sudu.
артиљерац артиљерац
@ pukovnik Apis.Господине Пуковниче,где сте то молим Вас прочитали?Ниједан српски Војвода(Степа,Мишић, Путник) није НИШТА ни урадио акамоли потписао против Аписа.Петар Бојовић је тад био ђенерал.Чин Војводе је добио 1918,за нишку операцију,кад је разбио макензенове трупе које су из Бугарске хтеле да од Ниша,моравском долином железницом побегну кући, у Немачку.By the way,Војвода Путник није ни могао било шта да потпише,лежао је на смрт болестан у Ници.умро је маја 1917,а Апис је осуђен јуна 1917.Зна се врло поуздано да НИКО из врха српске војске није хтео да каља руке и образ у солунском процесу.Александар није ни смео да се љути,јер се страшно бојао ВОЈНОГ удара,што би било страшно.Војни удар усред рата.Пашић га је одговорио од притиска на Генералштаб.Нису хтели да сведоче ни Дража Михајловић ни Душан Симовић. Толико о части српских официра.Криво седите,ал право беседите..
Stari Znanac
@Teca Peca | 02/11/2012 01:29: Cudna je i surova vasa logika. Po njoj je OK sto su coveka pretukli na smrt, samo zato sto je bio pristalica cetnika. Cinjenicno stanje Teco Peco je da je vecina naroda u Srbiji podrzavala cetnike ( zbog cega su partizani uglavnom i preselili svoje operacije u Bosnu od kraja 1941 do jeseni 1944) i to iz dva razloga: najvazniji- Tito je vodio Staljinovu politiku otpora po SVAKU cenu, koja je imala pogubne posledice po narod i u Srbiji i u Rusiji ( Staljin je to promenio pocetkom 1943 pod uticajem Zukova a Tito ne jer su uglavnom ginuli Srbi). Drugi razlog je istorijsko-kulturni: U seljackoj Srbiji malo ko je znao sta je komunizam i ko su komunisti a postojala je tradicija cetnickog ( komitskog) otpora jos iz 19 veka i prvog sv. rata, pa su ljudi isli tamo gde znaju...pa po vasoj logici, OK je da premlatimo sve te ljude u Srbiji? Da li zaista mislite da su vecina Srba bili izdajnici?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља