субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:20

Грејс период – додатни трошак или погодност

Осим када на овај начин покушавамо да поправимо финансијско стање како не бисмо остали без крова над главом, увек треба добро промислити пре коришћења ове услуге банака
Аутор: Kamatica.comчетвртак, 01.11.2012. у 22:00

Једна од услуга коју банке нуде код коришћења кредита већ неколико година јесте грејс период. Добро звучи понуда да се једно време не враћа позаjмица, али поставља се питање – да ли је грејс период увек погодност која иде само нама у прилог? Или банци?

Грејс период је, заправо, временско одлагање извршења неке финансијске обавезе, односно време које протекне од момента исплате кредита до обрачуна и задужења прве рате кредита. Овај термин се углавном користио код дугорочних кредита намењених предузећима и предузетницима за финансирање инвестиција. Међутим, последњих година грејс период је чест и код кредита становништву и пољопривредницима.

Сврха грејс периода је да кориснику кредита дозволи да у одређеном периоду буде ослобођен отплате, како би могао да редовно сервисира своје обавезе. Током грејс периода, наиме, корисник кредита није у обавези да отплаћује главницу свога дуга већ само камату која се обрачунава сваког месеца.

Камата која се обрачунава у току грејс периода назива се интеркаларна камата и она би по правилу требало да буде нижа од регуларне камате која се обрачунава током периода отплате, али је најчешће у висини каматне стопе по којој ће се обрачунавати кредит. Код категорије становништва и пољопривредника не постоје бескаматни грејс периоди који се, истина јако ретко, могу наћи код кредита за привредне субјекте.

Пауза у отплати до 12 месеци

Могућност коришћења грејс периода постоји како код стамбених и пољопривредних кредита, тако и код готовинских кредита. Код стамбених и готовинских кредита максимална дужина грејс периода је код већине банка 12 месеци, односно код пољопривредних кредита 36 месеци у зависности од намене кредита.Код стамбених кредита коришћење грејс периода има оправданост – чињеница је да самом куповином стана или изградњом стамбеног објекта нисмо завршили све што је потребно да бисмо се и уселили, на пример, кречење, намештање стана, селидба. Управо из ових разлога постоји и оправданост коришћења грејс периода, који ће нам дозволити да уз плаћање само камате у наредних 12 месеци, можемо лакше позавршавати све остале ствари како бисмо се уселили у свој животни простор.Са све већим задуживањем становништва и отежаном отплатом кредита, банке су и у категорији готовинских кредита и кредита за рефинансирање понудиле коришћење грејс периода.

И колико год да је ова опција примамљива, само одлагање почетка отплате кредита уз месечно плаћање камате нема никакву оправданост. Коришћење грејс периода код готовинског кредита који смо узели да бисмо свакако купили нешто ново што нам треба, позатварали ставке које дугујемо само ће нас довести у заблуду да располажемо оним новцем који у ствари немамо, и врло лако нам се може десити да опет уђемо у зачарани круг дуговања и неплаћања својих обавеза.

Јер када се у првих 12 месеци навикнемо да плаћамо само интеркаларну камату која је сигурно дупло мања од износа рате кредита, плаћање саме рате кредита ће бити драстично већи трошак како за наш новчаник тако и за нашу свест. То је одличан маркетиншки потез и додатни извор зараде за банке, али не и погодност за нас.

Грејс период је протеклих година постао популаран и у још једној категорији.Многи од нас су упали у замку звани стамбени кредити у швајцарским францима. Иако је тадашњи гувернер НБС Радован Јелашић покушавао да упозори грађане да задуживање у швајцарцима и није толико добра идеја, без обзира на ниске каматне стопе, велики број грађана је упркос упозорењима станове купио управо из кредита индексираних у швајцарске франке.

Већ после годину дана, дошло је до раста главнице кредита усред померања курса швајцарца и евра, као и висине рата кредита, што је кориснике ових кредита буквално ставило у ситуацију из којег не постоји излаз.И иако смо постали мајстори пресипања из шупљег у празно како бисмо постигли све што морамо платити, неке банке су својим клијентима покушале да колико-толико олакшају безизлазну ситуацију замрзавањем отплате кредита и увођењем грејс периода.

Уместо износа рате, клијенти имају обавезу плаћања само износа интеркаларне камате у периоду максималном до 24 месеца, што оставља простор и наду како за стабилизацију тржишта, тако и раст плата и смиривање курса.Иако је све ово у Србији увек неизвесна категорија, оправданост оваквих потеза је немерљива, јер у безизлазној ситуацији боље је платити и више камате него што је било планирано уместо изгубити кров над главом.

Индивидуална одлука

Ако пођемо од чињенице да је грејс период превасходно у прошлости био доступан привредним субјектима како би на основу инвестиција којима су конкурисали и добили кредит могли да заврше инвестирање и почну да остварују профит, онда је негде логичан закључак да је у већини категорија код становништва грејс период непотребна ставка коју банке уз добар маркетинг промовишу како би што више зарадиле. 

Наиме, код привреде, баш као и код пољопривредника, дужина трајања грејс периода се одређује у зависности од намене кредита и саме инвестиције која се финансира, односно момента када се очекује позитиван финансијски ток од инвестиције. Ово је код становништва категорија која не постоји. Узимање кредита неће увећати наше месечне приходе по основу зараде, па тако ни сам грејс период.

Донети одлуку да ли узети кредит са грејс периодом или не нешто је што свако од нас мора сам урадити, али увек треба тражити реалну оправданост коришћења грејс периода пре доношења саме одлуке.

Сем у случајевима када грејс периодом покушавамо да поправимо наше финансијско стање како не бисмо евентуално остали без крова над главом због дуговања према банци и при куповини или изградњи стамбеног простора, код осталих категорија треба добро промислити и ставити на папир сваку ставку пре доношења исхитрене одлуке.

Јер, не заборавите – грејс период нас кошта, а ми често заборавимо да израчунамо да ли је та цена ипак превисока за наше новчанике.


Коментари0
1646c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља