субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:43

Винча – најстарија европска метропола

Аутор: J. Кавајауторак, 06.11.2012. у 15:00
Остаци Винчанске културе (5400. до 4300. године пре наше ере)

На десној обали Дунава, 15 километара од Београда, налази се насеље које у континуитету постоји већ 7.500 година, што је у свету права реткост. Винча је данас позната између осталог и по нуклеарном институту, а у доба неолита овде је цветала култура која је славила култ плодности. Људи су поштовали природу и имали свест да све што раде против ње раде и против себе.

У галерији Природњачког музеја на Калемегдану, јуче је одржано предавање о теми да ли је Винча најстарија европска метропола. Питање је посебно актуелно у светлу најновијих тврдњи бугарских археолога да је градић Провадија код Варне најстарији град на тлу Европе.

Драган Јанковић, кустос Музеја града Београда на археолошком налазишту Винча, није покушао да докаже да је локалитет на обали Дунава најстарији.

– Тешко је утврдити ко је први, други или трећи. Ми се не такмичимо, али Винча је по свему судећи била град – рекао је Јанковић. 

Систем градње у планским низовима, са истом оријентацијом, иде у прилог тези да је Винча била градско насеље. Ипак, главни критеријум да се насеље квалификује као урбано јесте да се већина становништва не бави пољопривредом.

Винчанци су, може се закључити на основу обиља ископина, били најуспешнији неолитски трговци на овим просторима. Зашто је град никао баш на ушћу Болечице у Дунав, а не на подручју данашњег Београда? Тајну крије оближња Авала, која је у обиљу руда и минерала садржала и живин сулфид цинабарит. Винчани су га под маскама топили, жива је испаравала, а остајала им је драгоцена боја цинобер. Од малахита су правили скупоцени накит и зелену боју. Са овим су на Карпатима трговали за вулканско стакло од ког се добија најоштрије механичко сечиво, а на Егејском мору за накит од шкољки. На раскрсници путева, са стратешким сировинама у близини, Винча је прерасла у трговачку велесилу, чуло се на предавању.

У неолиту, најдужем периоду у историји цивилизације без оружаних сукоба, комшија преко брда био је потенцијални купац а не непријатељ. По трговцу су путовале и вести, па се тако у неолиту десила и прва информатичка револуција.

У Винчи, коју је још 1908. почео да истражује археолог Милоје Васић, пронађени су остаци кућа који показују да су људи у неолиту имали културу становања на високом нивоу. Куће су имале термоизолацију од слојева блата и пливе, пећи за печење хлеба и грејање, понегде и у свакој просторији. Пронађени жрвњеви збунили су археологе док нису схватили да су древни Винчанци свакодневно млели жито, јер нису имали услова да чувају кварљиво интегрално брашно.

Отисак зидара који се непажњом наслонио на свеж малтер ископан је као драгоцени доказ да су наши преци пре 7.500 година носили ткану одећу, а судећи по одевеним фигуринама, „ве” изрез је био најпопуларнији.

Локалитет крај Дунава открио је и остатке зрневља житарица, семенке јабуке и крушке и кости животиња коришћених у исхрани. Најчешће су то биле свиње и говеда, али никад птице, јер су оне биле природни савезници у борби против глодара и инсеката.

– Наши преци су имали веома развијену еколошку свест. Схватили су да све што раде против природе раде против себе – закључио је Јанковић.

Једна од великих тајни остаје питање шта су Винчанци радили са покојницима. На целом простору Винчанске културе пронађене су свега две некрополе са по 20 скелета, а у самој Винчи само остаци девојчице страдале у пожару.

-----------------------------------------------------------

Маске или ванземаљци

По Винчи је цела неолитска култура на подручју између реке Босне, Софијског поља, Украјине и Скопља названа Винчанском културом (5.400. до 4.300. године пре наше ере). Сви предмети пронађени на овом простору изгледају као да их је једна рука радила. Надалеко чувена винчанска керамика ручно је моделована и карактерише је изузетан дизајн.

Најкарактеристичније су керамичке фигурине жене, јер су славили мајку као симбол плодности и живота. Карактеристично је лице изражених очију и раширене руке. По једној теорији, такво лице представља заштитну маску коју су носили топионичари цинабарита. Има и оних који тврде да оне представљају ванземаљце.

– Моје тумачење је да представљају будну и брижну мајку, заштитника куће у функцији култа плодности – каже кустос Јанковић.

-----------------------------------------------------------------

Дунав однео део тајни

У ископавањима које је 2011. обавио тим са Рударско-геолошког факултета како би обезбедио нове податке о геолошкој грађи налазишта, откривена је камена секира са дрвеном дршком.

Испитивањима се дошло и до једног онеспокојавајућег закључка.

Еродирајући десну обалу, Дунав је заувек однео део винчанских тајни, рекао је професор Слободан Кнежевић, који је предводио овај тим.


Коментари1
585b7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

alpline tamo daleko
To što je nađeno je samo predgrađe. Centar grada i groblje odneo je Dunav.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља