уторак, 26.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:34

Задругарски пелцер из Пецке

Аутор: Будо Нововићсреда, 07.11.2012. у 22:00
Брдо сушених шљива спремних за тржиште (Фото Б. Нововић)

Пецка – Тражили смо директора, а врата нам је отворио Средоје Јеросимовић, његов заменик. Директор Живојин Плавшић, који је неколико деценија стуб Земљорадничке задруге„Пецка“ из истоимене вароши код Осечине, био је на службеном путу у Паризу.

Jедан од кључних разлога што ова задруга траје 60 година и једна је од најуспешнијих у Србији је – поверење. Захваљујући изграђеном поверењу између задруге и задругара и оних који их организују и воде, у Пецкој су успели да преброде све транзиционе и приватизационе цунамије.

Схватили су да је задругарство најбољи организациони облик за опстанак пољопривредне производње на селу. Прави пример је задруга у Пецкој чију арматуру чини 1.400 домаћинстава са подручја ове вароши и целе Подгорине.

Основна делатност им је откуп и припрема воћа за домаће и инострана тржишта. Задруга у свом саставу има еко-хладњачу капацитета 4.000 тона, савремену сушару шљива са 11 тунела, магацин од 2.000 квадрата у којем је смештена и линија за вађење коштица из шљива увезена из Аргентине. У саставу задруге је и 11 малопродајних објеката, а на њеном платном списку 106 радника од којих је 80 у сталном радном односу.

Заменика директора, економисту Јеросимовића смо питали да ли се ради о задрузи или пољопривредном комбинату.

– Без инвестирања се не може у данашњим тржишним условима успешно радити па чак ни опстати. Задруга функционише на начин који најбрже и најповољније подржава сваког пољопривредника, сељака или кооперанта. Чинимо све да им под прихватљивим условима обезбедимо семенску робу или саднице, ђубриво, све врсте заштитних средстава, ситну и крупну механизацију, што нам они плаћају кроз натуру, односно у највећем делу воћем. У протекле четири године, задругарима смо набавили 40 нових трактора и вишеструко већи број ситне механизације од фреза, косачица и других уређаја. Они дакле све те машине плаћају преко испоруке воћа у периоду од три до пет година. У последње време држава нас избацује из ових односа и пољопривреднике усмерава ка банкама, што они нерадо прихватају. А због одуговлачења са доношењем закона о задругарству, па самим тим и нашег нерешеног статуса, ситуација за рад је све тежа. Иако Устав Србије познаје задружну својину као један од три равноправна облика власништва, у пракси је другачије. Ми не можемо да конкуришемо за повољна средства из било којег фонда за развој, јер нас они напросто не препознају. Имамо проблема и са отплатом кредита са девизном клаузулом, које смо узели ради инвестирања у нову опрему и објекте. Очекујемо и репрограм дуга, као и преомене према успешним произвођачима хране – каже Јеросимовић.

Поред откупа, задруга се бави и извозом замрзнутог воћа пре свега малине и купине у земље ЕУ а оно повремено стиже и до тржишта у Америци и Јапану. Ове године откуп је због суше мањи за 40 одсто од планираног.

Тржишту ће бити понуђено више од 400 тона суве шљиве, за шта је утрошено 1.500 тона свежих плодова, а задруга је и даље највећи произвођача овог воћа на подручју Колубарског округа. У родним годинама задруга откупи и до 1.200 тона малине, као и 600 тона купина и приближно толико вишње.

Када нас је мајстор за суве шљиве Драгутин Јаковљевић увео у магацин испред нас се испречило гомила на којој је било 400 тона суве шљиве.

– Слободно напишите да је ова задруга феномен у Србији захваљујући Живојину Плавшићу, као и свим запосленима који сваки посао раде као за себе. Чуо сам да такав однос према послу и предузећима имају у Јапану и да су због тога економска велесила – прича Јаковљевић.

У Колубарском округу својевремено је било 35 земљорадничких задруга, касније се број смањио на 12 а потом је књига спала на три слова а од оне у Пецкој, држава би требало да узме пелцер за модел како да сачува српско село и људе у њему.


Коментари2
d4569
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Miro Markovic
Divim se ovim radnim i postenim ljudima iz Pecke. Bilo bi dobro kada bi i drugi vredni ljudi iz sire Sumadije, gde voce uspesno donosi mnogo prihoda, nauce kako to sve ljudi iz Pecke uspevaju da urade i posteno zarade za svoje porodice i svoj kraj. Svaka vam cast, divni ljudi iz Pecke! Neka vas svevisnnji Bog sve blagoslovi dobrim zdravljem.
Мики Траиловић
Пример за свако поштовање. Задругарство у Србији је 13. рупа на свирали и то је срамота за све министре пољопривреде у Србији од 2000.г. до данас. Закон о задруга се примењује из 1996.г., задаружну имовину нико не поштује а она је загарантована нашим "Уставом" поред државне, друштвене и приватне. Срамота, срамота, срамота!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља