четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:44
КАДА ОТПЛАТА КРЕДИТА ПОСТАНЕ ПРОБЛЕМ

Договор са банком – најбоље решење

Ни банкарима није у интересу да кредите наплаћују судским путем, већ да нађу најлакше и најбоље решење, попут репрограмирања
Аутор: Kamatica.comчетвртак, 08.11.2012. у 22:00

Дозвољени минус, чекови, кредитне картице, кредити, постали су банкарски производи без којих многи не могу да прегурају месец. Али шта када се нешто непредвиђено деси и плаћање постане неплаћање?

Неспорна је чињеница да је у банкарском сектору највећи проблем ненаплативост кредита. Доцња кредита расте, све више грађана дугује, и чини се да из овог зачараног круга нема излаза. Банкарске процедуре су, рекли бисмо, веома строге када дође до проблема у отплати. Наиме, неплаћањем једне рате кредита, систем нас аутоматски региструје као дужника који није у року платио своју обавезу.

Већ неколико дана после пропуштене уплате банкарски службеници задужени за праћење наплате кредита позваће сваког појединачног дужника да га подсете да нису платили и да имају обавезу да измире дуговање што пре. Истовремено, добићете и писмену опомену о стању дуговања на кућну адресу.

Толерантна доцња – једна рата

Све је ово још и толерантно док наше дуговање не пређе износ једне рате, односно 30 дана. Када дођемо до момента да смо у дугу две рате, тада већ настају озбиљнији проблеми. Прво и основно, банка аутоматски шаље Кредитном бироу извештај о доцњи дужника,и то се приказује у извештају из Кредитног бироа. Самим приказом дуговања у извештају наш кредитни рејтинг пада и идемо ка оној категорији клијената којој већина банака неће изаћи у сусрет управо због неуредности у измиривању обавеза. Али, када дугујемо, мања нам је брига извештај из кредитног бироа, а много већа како платити дуговање и вратити се на прави пут редовног сервисирања обавеза. Јер,већина дужника дугује због смањења прихода, разлике у рати по основу курса и, што је најгоре, губитка посла.

У оваквој ситуацији, колико год нам се то чинило бесмисленим, најбоље је обратити се банци како би се нашло евентуално решење проблема. Једноставно, никоме није у интересу да до наплате дође судским путем, ни нама нити банци. Наиме, чланом 32. Закона о заштити корисника финансијских услуга регулисана је могућност проглашења застоја (мораторијума у отплати) у случају када у току трајања уговорног односа наступе околности које корисника доводе у тешко имовинско стање а на које корисник не може утицати. Иако је законом прописана само могућност да банке могу то да ураде (нису у обавези), управо ово треба искористити у случајевима када останемо без прихода. Наравно, не треба чекати да се дуг попне на износ од, на пример, шест рата, јер онда банка неће бити вољна ни за какав уступак, већ одмах реаговати и обратити се банци писменим захтевом како би се нашло најповољније решење за обе стране.У случају када износ рате постане велики издатак за наше приходе који су обезвређени инфлацијом и разликама у курсу, договор са банком је опет најбоље решење.

Репрограмирање кредита за који више не можемо да издвајамо износ месечне рате или рефинансирање свих обавеза на дужи рок ипак су боље решење у односу на дуговања која расту, затезну камату која се немилосрдно обрачунава, позиве банкарских службеника који стално опомињу на дуговања, опомене које уредно стижи на кућну адресу и, на крају, тужбу за наплату дуговања. Колико год нам се чинило да су банкари понекад немилосрдни, банке морају да поштују законске прописе. Оне су у обавези да за све кредите који су у дуговању од 180 дана (то би било шест рата), морају да издвоје новчану резерву у стопостотном износу кредита како би покриле евентуални  губитак.

Чим се појаве знакови да наш новчаник не може да поднесе редовну отплату кредита, одмах треба реаговати и потражити решење у виду договора са банком код које отплаћујемо кредит или евентуално неком другом банком, како бисмоуместо категорисања под именом „неуредни платиша” могли да рефинансирамо своје обавезе.

Зашто инсистирамо на договору са банком? Једноставно је. Боље је и то, па макар плаћали и годину дана дуже од првобитно планираног, него добити судско решење за принудну наплату из прихода или покретне имовине.

Банкарске процедуре према неуредним дужницима

После прве рате дуговања, банкарски службеници за наплату потраживања зову дужника и опомињу га о дуговању и роковима за наплату. Истовремено, системски се шаљу писмене опомене на кућну адресу као доказ који банка мора да има у случају покретања судског процеса ради евентуалне принудне наплате.

Овај поступак се понавља све до дуговања три рате, када банка,  у случају да не платимо макар део дуговања, предузима озбиљније кораке ка наплати дуговања. Када на кућну адресу стигне писмена опомена пред утужење то је „минут до дванаест” да би се избегло могуће достављање судског решења о принудној наплати. Наиме, према Закону о облигационом односима под који потпада уговорни однос између банке и клијента, дужник и не мора да добије тужбу на кућну адресу, јер уз достављање доказа о дуговањима, што чине изводи из пословних књига банке, и копијама опомена да је дужник обавештен благовремено и у року, ови спорови углавном се завршавају тако што добијемо судско решење о принудној наплати.

Уговор који смо потписали са банком је необорив, сем у случају грубог кршења уговорног односа  од стране банке. Наравно, свако решење има рок за жалбу и у том случају боље је написати било какву жалбу на решење уз признавање дуговања и молбу суда да дозволи вансудско поравнање са банком, него доћи до момента да по судском решењу добијемо административну забрану на максимум 75 одсто месечних прихода (уколико их имамо) или да нам судски извршитељи покуцају на врата и крену у попис покретне имовине како би наплати дуг према банци.

САВЕТИ

– Не чекајте да дуговање постане веће од три рате. Тада се драстично смањује могућност договора са банком, односно могућност репрограмирања или рефинансирања обавеза.

– Уколико је банка покренула судски спор за наплату дуговања, обратите се суду и банци са захтевом за вансудско поравнање (у највећем броју случајева то се заврши репрограмирањем спорног кредита), како бисте избегли блокаду 75 одсто месечних прихода или попис покретне имовине.


Коментари0
22278
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Економија /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља