субота, 06.02.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 00:08
ЧИТАЊЕ БАР-КОДОВА

Бројеви не откривају земљу производње

Интернетом кружи порука која сугерише купцима да прва три броја на коду означавају земљу производње. – Не постоји начин да се из кода прочита овај податак, истичу у Асоцијацији ГС1
Аутор: И. Албуновићчетвртак, 08.11.2012. у 22:00

„Грађани, потрошачи пољопривредних прехрамбених производа, да би сачували своје здравље, будите опрезни код производа животињског порекла увезених из Кине. У наше трговачке ланце стижу производи који су хемијски третирани да би били привлачног изгледа и јестивог укуса. Како ћете знати да ли производ долази из Кине? Прва три броја бар-кода на амбалажи производа назначавају државу из које производ долази”.

Мејл овакве садржине неко време кружи интернетом, а да ли је до краја истинита тврдња пошиљаоца и шта заправо означавају кодови на храни и производима истраживао је „Потрошач” у овом броју. Свакако кодови нису само неразумљиве шифре већ нека врста личне карте производа који се означавају низом црних и белих линија које је могуће препознати помоћу посебних уређаја. Али они не служе само као олакшица касирима да уз помоћ читача тачно наплати робу и трговцима да на тај начин контролишу залихе.

Уколико из било ког разлога на производу не постоји декларација или она није читљива (што прописи не дозвољавају) за купце могу бити важни бројеви на бар-коду. Међутим, они не показују земљу производње хране или одеће, како се често мисли.

Бројеви на бар-коду називају се префикси и додељује их Међународна асоцијација ГС1 са европском централом у Бриселу (америчка централа је у Даласу). Како сазнајемо у овој асоцијацији, свака земља чланица (чланство је по добровољном основу) добија компанијске префиксе и може да их дели својим чланицама. Неким државама додељена су два, неким три броја, а неке имају више префикса. Србија рецимо има префикс 860, а Кина од 690 до 695.

Ништа не може да се увезе или извезе ако артикал нема бар-код. Наши велики трговински ланци такође имају такве захтеве. Али прва три броја бар-кода не значе да је роба произведена у тој држави, односно не постоји начин да се из префикса открије земља производње.

Рецимо, ако пише 860 то не значи да је произведено у Србији већ само да је Асоцијација ГС1 доделила префикс тој фирми.

– Ми можемо да доделимо број и компанији из неке друге државе, али се то не практикује. Не можемо дакле да тврдимо да је неки артикал произведен у Кини, чак иако је обележен кинеским бројем. У 99 одсто случајева јесте тако, наше чланице углавном обележавају робу коју су произвеле овде. Али има фирми који увезу робу из Кине, али је обележавају нашим бројем. Они могу својим пословним партнерима из Кине да доставе бројеве бар-кодова које смо им ми доделили. Али декларација свакако мора да садржи податак где је роба произведена– кажу у овој асоцијацији.

Анализе показују да на светском тржишту постоји роба која се продаје са фалсификованим, непостојећим бројевима на бар-кодовима. Валидност бар-кода се може проверити у посебном одељку (ГЕПИР) на сајту ове асоцијације www.gs1yu.org. Укуцавањем броја са било ког кода добија се тачан назив власника бар-кода. Уколико такви подаци нису доступни значи да нешто није у реду са тим бројем.

------------------------------------------------------------------------- 

Део листе префикса које је доделила Асоцијација ГС1

000–019

030–039           УС

060–139

330-379     Француска

380              Бугарска

383              Словенија

385              Хрватска

400–440      Немачка

460–469      Русија

471              Тајван

489              Хонгконг

500–509      УК

520–521      Грчка

570–579      Немачка

590              Пољска

594              Румунија

599              Мађарска

690–695      Кина

800–839      Италија

859              Чешка

860              Србија

868–869      Турска

884              Камбоџа

885              Тајланд

890              Индија

893              Вијетнам

900–919      Аустрија

930–939      Аустралија


Коментари0
94538
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Претплата Оглашавање О нама Импресум Контакт Архива Правила коришћења Бизнис Клуб
Развој: Tehnicom Solutions

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља