субота, 23.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:59

Посао и оцене најчешћи извор корупције у школству

Аутор: Сандра Гуцијансубота, 10.11.2012. у 15:00

Запослени у школама најчешће се жале Министарству просвете и науке (МПН) због запошљавања и отпуштања наставника и директора школа без поштовања процедуре. Године 2010/11. било је 50 пријава због кршења поступка, које су упућене инспекцији, а поднето је пет тужби против одлука МПН у вези са наставним особљем. Већина ових спорова решена је у корист министарства.

Студенти и њихови родитељи се просветним властима најчешће жале на полагање испита и оцењивање. У неутврђеном броју случајева, правила и прописи се заобилазе зарад уписа на студије, добијања јавне финансијске помоћи и напретка током студија.

Није познат ниједан случај у образовном систему где је случај корупције јавно разоткрио „дувач у пиштаљку”.

Више од 56 одсто ученика основних и средњих школа узима приватне часове, највише из математике, а више од 60 одсто просечног породичног буџета се троши на ове издатке. У издатке везане за школу, просечна породица рачуна, осим књига и приватних часова, и новац за екскурзије, превоз, ужину и поклоне наставницима.

Ово су само неки од налаза најновије студије Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), под називом „Јачање интегритета и борба против корупције у образовању Србије”, коју је „Политика” јуче ексклузивно добила од ОЕЦД-а, а са којом ће се наредних дана детаљно упознати и министар др Жарко Обрадовић, који је и наручио ову анализу.

– Србија је прва земља која се отворила за овакву врсту истраживања и сама затражила процену свог образовног система, са жељом да се подигне ниво свести о разорним последицама корупције и хитној потреби њеног спречавања. Циљ овог извештаја јесте да се подржи Влада Србије у настојању да спречи корупцију. Надамо се да ће њеним примером поћи и друге земље, чланице ОЕЦД-а, али и оне које нису део наше организације – каже за „Политику” Михајло Миловановић из Директората за образовање ОЕЦД-а, који је био одговоран за методологију која је коришћена у Србији, као и за сам извештај.

Он додаје да радује чињеница да су у складу са препорукама експерата, које су такође део овог документа, просветне власти Србије већ почеле да мењају одговарајуће законске оквире.

Просвета се, иначе, није сматрала најкорумпиранијим сектором у нашој држави, али утисак је био да је корупција у том сектору веома раширена. На скали од 1 (најниже) до 5 (највише), Србија има резултат од 3,6 на глобалном барометру корупције. Сектор образовања је, по мишљењу грађана Србије, на 12. месту (од 23) по корумпираности (на првом су политичке странке и здравство).

А у извештају који има више од 140 страница се наводи, указује нам овај аналитичар, захваљујући коме је „Политика” прва добила ове податке, да Србија мора да уради више када је у питању упис на факултете, финансијска потпора школама и политика запошљавања. Наставници са којима се сусрео тим ОЕЦД-а за процену помињали су неповерење у знање инспектора. Школе у Србији су мотивисане да не пријављују у целини све приходе или да одређене врсте прихода уопште не пријављују, а постоје докази да оне то заиста и чине. Тренутно не постоје никакви значајни кодекси понашања за запослене и установе.

Наша земља, истичу експерти ОЕЦД-а, покушава да ухвати корак са глобалним трендовима, иако имамо само 14 одсто радно способних са високим образовањем, што је дупло мање од просека у земљама ОЕЦД-а.

Овај извештај је тек стигао на сто министра просвете, науке и технолошког развоја др Жарка Обрадовића, који за „Политику” потврђује да је он лично наручио ову анализу, „јер не жели да затвори очи ни пред једном темом која постоји у систему образовања”.

– Свесно сам се определио за овакав потенцијално непопуларан потез, јер сам желео да сазнам које су то системске претпоставке за постојање корупције, како би их искоренили или смањили на најмањи могући ниво. Прелиминарни налази говоре да је ОЕЦД, као „уска грла” означио пријем у радни однос и полагање испита. Оба ова процеса морају да буду транспарентна, што ће бити основ и у законским изменама које управо предузимамо – каже министар Обрадовић.

А по извештају, и само Министарство просвете и науке је често предмет жалби (15 одсто од укупног броја) због спорог решавања административних захтева и упита, укључујући признавање диплома. Проблеми са школским управама су међу три области са највише жалби. Ова категорија се односи на рад директора школа и школских одбора, а повремено и школске администрације и укључује и жалбе наставника на распоред часова. Остале категорије односе се на услове у школама и око школа, жалбе на понашање наставника, лоше поступке, насиље у учионици и непоштовање законских поступака…

Проценат ученика који у Србији похађа ваншколске часове је виши него у просеку за земље ОЕЦД-а и знатно виши него у државама са успешним системима, као што су Канада, Холандија, а посебно Финска. Више од једне трећине српских ученика похађа додатне часове, а више од једне четвртине допунске часове.

– Неефикасност учења током редовних школских часова ствара потребу за допунским часовима и подстиче ширење приватне наставе као распрострањеног, општеприхваћеног решења за тешке предмете, уочи оцењивања и у припреми пријемних испита. Није сва приватна настава ни незаконита ни неетична, али њена распрострањеност у Србији захтева пажњу и добро осмишљену акцију да би се спречило да постојећа пракса пређе у сиву зону, када приватна настава постаје предуслов за позитивну оцену или прелазак на више нивое образовања – истиче Миловановић.

У извештају се такође наводи и да Србија има изузетно високе школарине, а чак и најнижа цена студија је значајно виша од просека у земљама ОЕЦД-а. Просечна цена десет најскупљих области студија у Србији готово је два пута виша од просечне школарине у Кореји и преко четири пута виша од просечних школарина у државама ОЕЦД-а.


Коментари12
626e3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

преводилац ове студије
Последњи пасус овог чланка може довести у заблуду јер није наведена битна чињеница: школарине нису упоређиване у номиналном износу, него као проценат од бруто домаћег производа по становнику. Код нас школарине у просеку износе 27% нашег БДП по становнику, а у Швајцарској, рецимо, само 2,1%, али у односу на њихов – далеко виши – БДП по становнику.
Simon Simonovic
AnaAnabela.ko ce to da ih kontrolise,i da kontrolise kakvi su kad se primaju?Da pravi,na prepad,inspekcije,i da na kraju svake godine,makar na uzorku,napravi ispit,sta deca znaju?Ko ce to da radi,kad nema korupcije u bazi bez korupcije na vrhu.Ko treba da propise konkurse,na nivou drzave,uslove za svako radno mesto?I da posle kontriise da su ti uslovi postovani.Nismo mi ni Kina niSAD,vec saka jada,mala drzava,pa mozemo lako takve stvari da centrallizujemo.Ko ce da se zali,kad roditelji nemaju nista protiv da im deca kuuju diplome i ocene,pa onda oni koji imaju najvecu moc to i sprovode,a mnogima koji ne mogu-rastu zazubice.Ko ce da se bakce sa prosvetom,kad je estrada vaznija,i sport,pa i kriminal,koji je kod nas ozbiljna privredna grana.Ko ce,kada se sa vrha drzave,salje deci poruka da nemaju sta da se zamajavaju,ionako im znanje nece trebati.Sta ce ti matematika,kad imas kalkuartor.Sto da se m uci da naucis da hodas,kad postoji automobil
ana anabela
Profesori treba da budu birani po jasnim pravilima i pod kontrolom. Profesori i ucitelji treba da imaju vece i redovne prihode., Skolama treba omoguciti da imaju bolje uslove, pocev od toaleta do nastavnih sredstava, ali i metoda .Skola mora da posreduje jasne vrednosti.Tada ce valjda i ministar posvete Srbije upisati svoje dete u srpsku, a ne u francusku skolu.
DrJela Bisic
Kada primate na posao ljude,koji nemaju nista protiv da za to daju mito,onda sto se cudite sto oni posle to"nadoknjadjuju"primajuci mito za ocene?
Nedim Hasanagić
Nema< usdžbenika< za< prwesdmete:Osdrživi< razvoj< i< Opasan< otpad

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља