субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Портрет без рама: Сергеј Шојгу

Аутор: Слободан Самарџијасубота, 10.11.2012. у 21:54
Илустрација Драган Стојановић

Мало је оних које у уторак, 6. новембра, није изненадила одлука руског председника Владимира Путина да смени министра одбране Анатолија Сердјукова.

Много мање их је било затечено чињеницом да је руковођење једном од најмоћнијих армија света преузео – Сергеј Шојгу, доскоро први човек Министарства за ванредне ситуације а, до новог назначења, губернатор Московске области. Јер, како рече војни аналитичар Александар Голц: „Шојгу у данашњој Русији има улогу некадашњег маршала Жукова (Георгија Константиновича) којег су у време Другог светског рата премештали с једног на други фронт, по правилу увек тамо где је ситуација – лоша.”

И заиста, нови министар војни годинама се доказивао на најтежим пословима – када се природа узјогуни, крену земљотреси, пожари, поплаве, општа несрећа... Његови сарадници из Министарства за ванредне ситуације, устројеног по правим војничким правилима, имали су пуне руке посла, како у домовини, тако и ван ње.

Да је спреман за нову дужност показао је дан након указа председника Путина. За шефа апарата новог министра већ је именован генерал-потпуковник Јуриј Садовенко, који је уз Шојгуа био и у Министарству за ванредне ситуације, као и док је био на функцији губернатора.

Такође, првог дана на новом послу поништио је много критиковано решење свог претходника да на парадама у част Дана победе, 9. маја, више не учествују школарци и ветерани.

Сергеј Кужугетович Шојгу рођен је 21. маја 1955. у месту Чадан, у Тувинској аутономној области Руске Федерације. По верском опредељењу је – будиста.

Школовао се на Краснојарском политехничком институту, где је стекао звање инжењера. Запослио се одмах по дипломирању, да би се убрзо укључио и у партијски рад. Тако се и упознао с првим руским председником Борисом Јељцином који га је довео у Москву.

Иако никада није служио армијски рок, у војној служби је од 1994, а од 7. маја 2003. и у чину – генерала армије.

Рекордер је међу руским политичарима министарског ранга: на челу Министарства за ванредне ситуације био је од 1991. до 2012. а од јануара до маја 2000. и на функцији потпредседника владе. Уз чеченског лидера Рамзана Кадирова спада у најверније Путинове сараднике.

Своје несумњиве организаторске способности показао је у ликвидацији последица петодневног рата у Јужној Осетији, што му је дало „легитимацију” да се у пуној мери бави и реформама у руским оружаним снагама које је покренуо његов претходник Сердјуков.

Фебруара 2009. предложио је да се у руски закон уведе кривична одговорност за негирање победе Совјетског Савеза у великом отаџбинском (Другом светском) рату.

Бави се и спортом, и то као члан хокејашке екипе ЦСКА, у такмичењу у којем учествују ветерани овог спорта, познати политичари и јуниори ЦСКА и Спартака. Председник је Међународне спортске федерације ватрогасаца и спасилаца.

Носилац је великог броја домаћих и страних признања и награда, међу којима су и Орден хероја Руске Федерације (1999), и Орден Светог Саве (2003), који му је „за заслуге указане у хуманитарној помоћи српским избеглицама из Хрватске, БиХ, Косова и Метохије” доделила Српска православна црква.


Коментари8
9aefe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Телента Милош
@ Goloruki komentator Спуштали смо се ми низ католичко уже као минимум читав задњи век. И сваки пут уже се претргло уз наше страшне жртве. А Русску демократију остави Русима. Док се наши мали народи овде истребљују дотле Руссија разговара са Америком, Кином, Индијом, Немачком. Русија је за Вас мисаона именица, не само по бодатсву и моћи него као духовна сила. Ваша католичка култура срозана је на пуки ''бон тон'' а њихова култура је духовне природе. А све оно са Запада чиме бисте да нам машете пред очима, сав сјај производа, тако је привремено и пролазно да ми Вас је уистину жао.
Prosrpski Hrvat
goloruki komentator | 11/11/2012 12:10 Pa sto odmah niste rekli da ste katolik, i ja sam katolik, ali za razliku od vas nemam nista protiv Srba i Srbije. U svakom slucaju sad vas bolje razumijemo, a bas sam se prepao da ste neki odmetnuti Srbin.
Dragi
Goloruki komentator je vise goloruk nego komentator, pa je vise zajedljiv nego poznavalac. Bilo je medju Srbima na veoma znacajnim mestima (na primer u vojsci) puno katolika koji kako im se pruzila prilika nisu birali nozeve koje ce Srbima da zariju u grudi. Znas ti to sve vrlo dobro samo se pravis blesav (ili si to zaista).
cinik ovdasnji
@goloruki komentator | 11/11/2012 12:10 Vas komentar bi imao smisla kad biste Vi, kao katolik, voleli Srbiju.
Sveto Lipi
RE U "goloruki....." U istoriji Srbije ima toliko svetlih primera, pada mi na pamet cuveni STURM, mnogi drugi gradani sveta i prognanici koji su prigrlili Srbiju kao majku a danas sam gledao slovenca koji je "cetnicki vojvoda" za Sloveniju i samo da cujete pricu? Dakle sve je sporedno ako volis Srbiju !?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља